Србија и Балкан

НСПМ: Озбиљан пораст евроскептицизма

Око 48 одсто грађана Србије није за придруживање ЕУ, што је пораст од 14 одсто у односу на летошње истраживање НСПМ-а
НСПМ: Озбиљан пораст евроскептицизмаNone © FOTO TANJUG/ VLADIMIR SPORCIC

Готово половина грађана Србије није за придруживање наше земље Европској унији, показало је најновије истраживање Нове српске политичке мисли "Србија – јесен 2022".

На питање: да ли подржавате улазак Србије у ЕУ негативно је одговорило 48,8 одсто испитаника, са "да" њих 34,7 одсто, док је 16,50 одсто рекло да не зна или нема став.

Озбиљан пораст евроскептицизма, како га је назвао уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић представљајући новинарима истраживање, највећа је промена у односу на јулску анкету коју је са истим питањима такође спровела ова организација.

"Разлика између присталица и противника уласка у ЕУ порасла је на чак 14 одсто у корист ових других. Шта више, сигуран сам да би истраживање на данашњи дан 1. новембар показало да се разлика у међувремену додатно повећала, и да  је проценат противника ЕУ премашио 50 одсто, а присталица пао на трећину", рекао је Вукадиновић.

Додао је да је логична последица тог налаза, благи али уочљиви тренд пораста рејтинга свих "евроскептичних" и националних странака и мали, али приметан пад прозападних и проевропских опција.

Што се тиче испитивања ставова о увођењу санкција Русији, приступању НАТО-у и Косову и Метохији, летње и јесење испитивање јавног мњења показало је сличне резултате.

Увођењу санкција Русији због рата у Украјини и даље се противи 80,6 одсто грађана, док је њих осам одсто на ово питање одговорило потврдно. Уласку у НАТО противи се 83,5 одсто испитаника, а за улазак у Северноатлантску алијансу изјаснило се четири одсто учесника истраживања.

Уз то, 79,6 одсто грађана Србије не би пруихватило евентуално признање независности Косова у замену за пријем у ЕУ.

Вукадиновић је оценио и да је основна карактеристика овог јесењег истраживања пад свих социо-економских показатеља, односно пораст негативних одговора на питања о личном стандарду испитаника.

"За мање од три месеца забележена је промена од око шест одсто у негативном смеру", прецизирао је Вукадиновић.

Да живе горе рекло је готово 39 одсто грађана, док је пре два и по месеца то изјавило њих 33 одсто. Да данас живи боље сматра свега 16,6 одсто испитаника, док је почетком јула тај проценат износио 20,8 одсто.

Готово две трећине грађана (63,7 одсто) сматра да најновија поскупљења у великој мери утичу на њихов стандард. 

Истраживање је спроведено крајем септембра и почетком октобра и у њему је учествовало 1.050 пунолетних грађана Србије, без Косова и Метохије.

image