Кандидат за председника коме Македонија није "северна"

У првом кругу председничких избора у Северној Македонији кандидат ВММРП-ДПМНЕ Гордана Сиљановска Давкова освојила је 40,08 одсто, док је актуелни председник Стево Пендаровски освојио 19,93 одсто подршке бирача, саопштила је Државна изборна комисија.

Њих двоје ће снаге одмерити у другом кругу председничких избора 8. маја, за када су заказани и парламентарни избори.

Политичарка која би Северну Македонију извела из НАТО-а: Ми смо западна колонија којој треба ремонт

Гордана Сиљановска Давкова освојила је 362.650 гласова, а а Пендаровски 180.296 гласова. Треће место заузима Бујар Османи са 13,36 одсто гласова, испред Максима Димитриевског, који је успео да сакупи више од 65. 000 гласова. Арбин Таравари, кандидат албанске опозиције, коју подржава Аљбин Курти и његова партија, нашао се на петом месту.

Остали кандидати, Биљана Веиковска и Стевчо Јакимовски, успели су само да подигну рејтинг својим партијама за парламентарне изборе.

У свим истраживањима се Гордана Сињановска Давкова види као будућа председница. Поред тога што је постигла историјску предност у односу на све кандидате, а посебно у односу на актуелног председника кога је победила с разликом од око 150.000 гласова, она би ушла у историју као прва жена председница Северне Македоније. 

Сиљановска Давкова, која очекује да јој грађани 8. маја, у другом кругу избора, верификују мандат, још ниједном није употребила име државе Република Северна Македонија, које налаже Преспански сопразум, односно Устав РЦМ, иначе промењен ради остваривања евроатланских интеграција. То је учињено под притиском Грчке, а сада Бугарска отежава положај Скопља на европском путу тражећи нову промену Устава, доводећи у питање македонски идентитет.

Сиљановска Давкова је, видно расположена, али без еуфорије, у свом првом обраћању прексиноћ рекла је да је за њу улазак у други круг избора убедљивом победом инспирација за почетак новог времена за Балкан, али и за европске интеgрације. Пендаровски је видно нерасположен изразио незадовољство показаним резултатима и нагласио да се не предаје и да у другом кругу почиње борбу из почетка.

Јавности се обратио и лидер партије ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски, који је рекао да се у изборној ноћи чуо и са лидером албанске опозиције Тараваријем, да му након завршетка учешћа на председничким пожели успех на парламентарним изборима. Мицкоски је практично наговестио да рачуна на Тараварија као коалиционог партнера с којим ће највећу албанску партију ДУИ, која је више од деценије у власти, сместити у опозицију.

Могућа парламентарна криза

Али политичку архитектуру у Севереној Македонији диктирају албанске партије па није искључено да ће доћи до парламентарне кризе, будући да су све те странке сложне у чврстом захтеву да желе да се убудуће председник бира у парламенту, а не на непосредним демократским изборима.

Колико су одлучни у томе да остваре свој циљ, показао је поступак партије ДУИ, која је симулирала заседање Собрања, где је промењен Устав, изабран председник државе, председник извршне власти, као и председник скупштине.. Наравно, у том перформансу на све функције су изабрани Албанци. На скуповима албанских странака вијоре се националне, али и заставе ОВК, под којима се уз клицање марширало Тетовом, Гостиваром и Скопљем, у општинама у којима живе Албанци.

Охридски оквирни договор, темељ савремене РСМ, подразумева учешће у власти албанских партија, па тако није искључено да у владајућу коалицију уђе и албанска опозиција коју подржава Аљбин Курти, јер тиме би се отворио пут формирању комотне парламентарне већине. 

Шта год да буде, македонски народ је на све нападе које доживљава и са спољашњег, али и са унутрашњег плана одговорио већом излазношћу него на претходним председничким изборима, и то за десет одсто.