Дуг, Украјина и Хантер Бајден: Шта ће републиканци урадити са већином у Представничком дому

Републиканац Кевин Макарти, за кога се очекује да ће постати следећи председавајући Представничког дома ако републиканци добију већину, наговестио је кораке које би повукао у случају да се нађе на челу Доњег дома Конгреса.

Макарти би, као предедавајући, искористио могућност ограничавања владе да се задужује - опште познато као "плафон дуга" - као полугу да прогура политику републиканаца, укључујући велика смањења потрошње.

"Не можете само да наставите да трошите и повећавате дуг. Дође тренутак у којем ћемо вам обезбедити више новца, али морате да промените своје тренутно понашање", рекао је прошлог месеца Макарти за "Панчбоул њуз". "Нећемо само наставити да подижемо ограничење ваше кредитне картице, зар не? И требало би озбиљно да седнемо заједно и смислимо где можемо да елиминишемо мало трошкова."

Горња граница дуга поставља ограничење колико Трезор може да позајми да плати државну потрошњу. Када се достигне тај "плафон", законодавци морају да укину ограничење или ризикују да влада дође у ситуацију да не може да плати своје обавезе, што би републиканцима омогућило да прогурају своју фискалну агенду, која ће вероватно подразумевати и  реформе социјалног и здравственог осигурања.

Смањење помоћи Украјини

Макарти је у истом интервјуу за "Панчбоул њуз", сугерисао да ће настојати да смањи америчку помоћ Украјини. У ретком сагласју и демократе и републиканци су одобрили подршку Кијеву вредну десетине милијарди долара, али Макарти је наговестио да републиканци више нису спремни да наставе тим и у будућности.

"Мислим да ће људи живети у рецесији и да неће исписивати бланко чекове Украјини. Они то једноставно неће урадити... То није бесплатан бланко чек", рекао је Макарти. "А ту су и ствари које Бајденова администрација не ради на домаћем плану. Не води се рачуна о граници и људи почињу то да увиђају. Украјина јесте важна, али у исто време то не може бити једино што раде и не може постојати бланко чек".

Дејвид Арахамија, шеф странке украјинског председника Владимира Зеленског у парламенту, рекао је за "Фајненшел тајмс" да је био "шокиран" када је чуо Макартијеве коментаре. "Пре само неколико недеља, наша делегација је посетила САД и имала састанак са господином Макартијем. Добили смо уверавања да ће двостраначка подршка Украјине у рату са Русијом остати главни приоритет чак и ако победе на изборима."

Истраге

Под демократама, одбори Представничког дома покренули су низ комитетских истрага, а посебно је истакнута она о улози бившег председника Доналда Трампа у упаду на Капитол 6. јануара 2021. Ако републиканци преузму контролу над Представничким домом, тај комитет ће вероватно бити распуштен, док ће други комитети такође прећи у руке републиканаца.

Постоје назнаке да би председници републиканских комитета отворили неколико својих истрага на разне теме, од порекла пандемије ковида и одобрења Министарства правде за федералну рацију током лета у Трамповом одмаралишту Мар-а-Лаго до пословања Бајденовог сина Хантера.

Републиканци желе да сазнају да ли је млађи Бајден - који се отворено борио са зависношћу од дроге и суочава се са федералном истрагом због својих пореских послова и куповине оружја - угрозио националну безбедност својим пословањем у Украјини и Кини.

Истовремено, неколико тврдолинијашких републиканских посланика, посебно конгресменка из Џорџије Марџори Тејлор Грин, затражило је опозив председника, државног тужиоца Мерика Гарланда и министра за унутрашњу безбедност Алехандра Мајоркаса. Макарти није подржао такве позиве, рекавши да земља "не воли опозив који се користи у политичке сврхе".

На питање Си-Ен-Ена раније ове седмице да ли је импичмент "на столу", Мекарти је одговорио: "Знате шта је на столу? Одговорност." Потом је излистао могуће истраге о питањима као што је америчко повлачење из Авганистана.

"Никада нећемо користити опозив у политичке сврхе", додао је он прозвавши тако демократе због два покушаја опозива и смене Трампа са функције.

"То не значи да ако нешто искрсне, то неће бити искоришћено", упозорио је он.

Међуизбори који се одржавају у САД заправо су референдум о раду администрације Џозефа Бајдена и њихов исход одредиће ток америчке политике и после председничких избора 2024. године, оцењује "Фајненшел тајмс".