Зеленски у Британији

Украјински председник Владимир Зеленски је обновио кампању притисака на европске земље да наставе подршку његовој ратничкој политици и тражи све више оружја, укључујући и борбене авионе. Ништа ново. Али у светлу све чешћих западних извештаја да је Украјина на путу ратног пораза и огромних људских жртава, и у времену када у Кијеву многи блиски сарадници напуштају Зеленског, његова европска турнеја пре свега личи на пропагандну кампању.

Прва земља коју је Зеленски посетио била је Велика Британија, водећи ратни хушкач Запада, а онда је током боравка у Лондону на брзину организована посета Паризу где је, поред председника Емануела Макрона, на радној вечери био и немачки канцелар Олаф Шолц. Зеленски је, међутим, тамо добрано каснио, што се тумачи као увреда. Првобитно је било предвиђено да се Зеленски са Макроном и Шолцом сретне у Бриселу.

Посебно је, међутим, занимљива посета Великој Британији, која на Западу предводи ратну пропаганду. У Лондону живи и супруга Зеленског Олена, одатле и води кампању, и њихове две кћерке. Смештени су у лускузној кући кћерке првог украјинског председника Леонида Кучме која је удата за једног кијевског олигарха.

Зеленски се у Лондону срео са премијером Ришијем Сунаком, заједно су обишли и један војни полигон, примио га је и краљ Чарлс III а обратио се и посланицима оба дома Парламента.

Али, главни домаћин и човек који је диктирао поруке и обећања био је бивши премијер Борис Џонсон који је постао водећи адвокат западне ратничке камариле.

Зеленском је обећана додатна помоћ у наоружању, тенкови и далекометна артиљерија па чак и борбени авиони, које он упорно тражи. У основи, то је било наметање таквих обавеза и земљама Европске уније, диктирање политике коју треба да воде.

Ако се зна да Америка користи кризу у Украјини као својеврсни хибридни рат против Европе онда истурање Британије у том пројекту сугерише да је и Уједињено Краљевство после изласка из европске интеграције такође у рату против ЕУ.

Обећања Британије Зеленском у суочавању са реалношћу добијају сасвим другу димензију.

Ратни адвокат Џонсон је затражио да Британија пошаље Украјини 100 тенкова "челенџер 2" и исто толико авиона "тајфун" и Ф16. Премијер Сунак је обећао помоћ "како би Украјина победила Русију" али је ипак приметио да обука пилота за борбене авионе траје три године. Другим речима, обећање о авионима има само симболички значај. Такође, Британија ће послати Украјини само 14 тенкова; обука украјинских војника је већ у току.

Британске оружане снаге, раније је објављено, имају само 148 тенкова.

Премијер Сунак је такође обећао обуку око 40.000 украјинских војника, као и пилота. У Британији је обуку већ прошло 10.000 Украјинаца. Британски медији су приметили да је премијер Сунак био уздржанији од других званичника јер код куће има много важнијих проблема, од масовних штрајкова до привредне рецесије.

Мало је вероватно да ће британско оружје у Украјини имати неког ефекта. Да ли ико верује да 14 технолошки застарелих британских тенкова може да промени ток рата? А посебна прича су авиони. И сам Борис Џонсон који сада тражи да се пошаљу авиони је пре неколико месеци говорио како их је бесмислено слати Украјини јер небо изнад Украјине контролише Русија. Али сада говори другачије.

Џонсон као амерички поштар

Све је то само пропаганда и покушај куповине времена. У политичким круговима већ дуго кружи прича како је на почетку сукоба баш Џонсон убедио Зеленског да одустане од преговора са Русијом. Џонсон је притом, што је много вероватније, био само поштар америчке ратничке партије.

Посета Зеленског Британији има и једну другу сенку о којој се не говори. Вредело би, наиме, подсетити на речи Бориса Џонсона које је изговорио с позиције премијера – поручио је Зеленском да може да се пресели у Лондон и формира владу у егзилу. Та идеја је још увек актуелна, и могуће је да би Зеленски на крају рата и у поразу од Русије могао у Лондону да формира владу у егзилу непостојеће државе као инструмента наставка сукоба и Британије и Колективног Запада, или шта од њега остане, са Русијом.    

Занимљив је однос Британије и Украјине.

На крају Другог светског рата неколико хиљада украјинских нациста је побегло у Аустрију а сабирни центри су били у зони под британском контролом. Ту су били и хрватске усташе и југословенски монархисти. Командант те зоне је био, каснији легендарни британски премијер, Харолд Макмилан. И он је наредио да се сви они врате у матичне земље, Југославију и Совјетски Савез, где су скоро сви побијени.

Украјински нацисти у Британији и Канади

Међутим, како се Хладни рат приближавао Британија је променила однос према украјинским нацистима па је примила хиљаде оних који су били у сабирним центрима у Немачкој и Италији. Један део је остао у Британији, углавном у подручју Нотингема, а већина је послана у Канаду, британски доминион. И Канада је све до данас остала центар украјинских нациста и њихових потомака.

Најутицајнија личност у канадској влади, заменица премијера Кристија Фриланд, унука је украјинског нацисте. Она је стари антируски активиста, има стан у Кијеву а била је и протерана из Совјетског Савеза. Сада је водећи "антируски јастреб" и један од западних креатора политике против Русије. Фриланд је виђена и као будући генерални секретар НАТО-а.

Почетком деведесетих година прошлог века британски историчар гроф Николај Толстој, потомак писца Лава Толстоја, објавио је књигу о послератном наређењу Харолда Макмилана о изручењу украјинских нациста Совјетском Савезу где је описао све што се догађало. Књига је, међутим, одмах "уклоњена", забрањена.

Гроф Толстој се жалио суду и после дуготрајног суђења изгубио је судски процес. Морао је да плати огромне трошкове, продао је кућу у Оксфорду и све што је имао. Истина није пожељна и књига није доступна јавности.

Запад као талац Зеленског

У овом времену очигледно је да се Британија определила за дугорочни сукоб и непријатељство са Русијом. А не тако давно Британија је гајила блиске везе са њом. Када се садашњи краљ Чарлс III априла 2005. године женио са Камилом Паркер Боулс на венчању је као специјални гост певао руски хор из Сенкт Петерсбурга као симбол пријатељства са Русијом и младожењине склоности као православљу.

Али, ипак не би требало заборавити ни како је британска краљевска кућа јула 1918. издала руску царску породицу. Тадашња британска влада је прихватила захтев руске царске породице да се склони у Британију, али је краљ то одбио. Тадашњи краљ и прадеда садашњег краља Чарлса, Џорџ V, био је брат од тетке цару Николају II; њихове мајке, данске принцезе, биле су рођене сестре.

Реално гледајући, актуелна британска политика је у основи против интереса Велике Британије, па се намеће и питање зашто то Британија ради. Већина хроничара верује да Британија жели да буде део било каквог светског проблема како би одржала привид свог значаја иако нема никакав утицај и осуђена је да буде извршилац туђе политике, само да би остала "у игри".

Могло би се, међутим, показати да је то узалудан посао.

Европска турнеја украјинског председника је показала и да је Запад на неки начин постао и талац Зеленског, иако је јасно да он само извршава америчке налоге. Али, дешава се да налогодавац постане талац извршиоца својих налога. И Америка и западне владе су таоци сопствене политике у Украјини.