Судбина примирја: Ко је конструктивна страна у рату САД и Ирана | Дан увече

Судбина фрагилног примирја између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела остаје неизвесна, након што је амерички председник Доналд Трамп у последњем тренутку отказао пут својих изасланика Стивена Виткофа и Џареда Кушнера у престоницу Пакистана, Исламабад, где је требало да дође до друге рунде преговора.

Паметнији (не) попушта: Колико је далеко мир између САД и Ирана | Дан увече

Са друге стране, ирански шеф дипломатије Абас Арагчи отпутовао је у пакистанску престоницу, да би се након кратке посете Оману, запутио у Русију, где се састао са председником Владимиром Путином.

Трамп је одлуку да откаже преговоре оправдао тврдњом да у овом тренутку САД држе све карте у рукаву, као и да тренутно не види поенту у дијалогу.

У међувремену, амерички портал "Аксиос" пренео је да је Техеран током викенда, путем посредника, послао Вашингтону нови предлог споразума како би се превазишао тренутни застој у дипломатским напорима, који су, према првим информацијама, Американци одбили.

О томе су у емисији "Дан увече" говорили Леа Кумер, новинарка и дугогодишња дописница са Блиског истока, и Жарко Ракић, новинар и некадашњи уредник "Политике."

Леа Кумер је истакла да последњи потези обе стране показују да Иран барем покушава да покаже свету да би конфликт требало решавати дипломатијом, док САД имају другачији приступ.

"Један од иранских захтева је да се питање нуклеарних постројења која постоје у Ирану остави по страни, јер по њиховом мишљењу, тај проблем не може да се реши брзо. Инсистирају да се говори о отварању Ормуског мореуза и укидању санкција Ирану", почела је Леа Кумер.

Крај ере: Како Трампов рат нагриза темеље петродолара | Дан увече

Ракић је навео да рат на Блиском истоку има неколико сегмената и да, када бисмо гледали чисто војни, Американци би кампању могли да наставе колико год желе, пошто су у том смислу доминантији од противника.

"И једна и друга страна, што би рекао наш народ, мало тврде пазар. Нису сви адути у рукама Трампа. Амерички закон је такав да председник може да покрене рат без дозволе Конгреса и Сената у трајању од само два месеца. Тај рок истиче првог маја. Има додатна опција коју може да искористи, а то је да се продужи месец дана. После тога неће моћи да води јер неће имати подршку Сената и Конгреса", подсетио је Ракић.

Додао је да сама та чињеница да амерички лидер улази у цајтнот, не може да га остави равнодушним, због чега стално виђамо поруке и слушамо о новим роковима.

"Све прогнозе које смо имали на почетку, пале су у воду. Иран се показао као много жилавији противник, а главни проблем су обавештајни подаци који су били изврсни на америчко-израелској страни", истакао је некадашњи уредник "Политике".

Међутим, када су кренула бомбардовања, према његовом мишљењу, десило се нешто што смо и ми на овим просторима доживели 1999. године.

"Без обзира на разлике у идеологији и све остало, дошло је до хомогенизације друштва. На то у Пентагону нису рачунали. Чак и да се настави са бомбардовањем, ирански народ неће 'трчати' да промени државно руководство. Тај фанатизам никако не треба занемарити", нагласио је Ракић.

Мимовима на Трампа: Како Иран доминира у наративу о рату са САД

Кумер је додала да Израел као земља веома дуго није био прихваћен међу арапским државама, али и да постоји један позитиван пример.

"Први који је потписао споразум са Израелом је Египат. То је најмногољуднија земља на Блиском истоку са 100 милиона људи. Мировни споразум траје скоро пола века. Значи да може. Израел не ратује са Египтом од ратова 1976. године", казала је новинарка.

И, како додаје, баш у тим односима Израела са другим земљама, Трамп жели да остави свој печат.

"Први споразум са Ираном потписао је председник (Барак) Обама, који је Трамп, у првом мандату, одмах укинуо. Његова жеља је да уђе у историју као амерички председник који ће потписати трајне преговоре са Ираном. То би све носило његово име јер је сваки амерички председник одбијао је да уђе у рат са Ираном. За то има неког разлога", додаје Кумер.

Једна од последица рата јесте и однос Сједињених Америчких Држава са европским партнерима.

Ракић је става да, са једне стране, Трамп има лоше саветнике, док је са друге, јасно да су европски лидери желели његов пораз на изборима.

"Најновије обрушавање на Шпанију апсолутно је немогућ потез. Зато што у оснивачким актима НАТО-а не постоји ниједна клаузула која говори да би нека држава могла да буде искључена из чланства. Може да се својевољно повуче, али не и да буде избачена. Тај потез, да САД саме изађу из НАТО-а, не може да буде завршен до краја његовог мандата. Све чланице морају да се усагласе да се савез распушта, што би могло да траје и неколико година. То су бомбастичне најаве које одмах добијају наслове у медијима, међутим, суштински то није права политика", закључио је Жарко Ракић.