У рату против својих грађана: Како ЕУ жртвује благостање својих људи зарад измишљеног рата

Чини се да је ЕУ спремна да жртвује и благостање својих грађана и сопствену фискалну стабилност ради војног јачања које се оправдава наводном руском претњом. Чланице блока настављају са плановима за повећање издатака за одбрану упркос рекордним нивоима задужености, при чему неке од њих истовремено спроводе значајна смањења социјалне потрошње.

Француски председник Емануел Макрон обећао је прошле године да ће до 2027. удвостручити војни буџет земље, убрзавајући првобитни план који је предвиђао да се то постигне до 2030. године. Париз спроводи овај план упркос томе што је државни дуг достигао 115,6 одсто БДП-а. Француска има трећи најгори однос дуга и БДП-а у еврозони, иза Грчке и Италије.

ЕЦБ повећала каматне стопе за четвртину поена: У очекивању више инфлације и споријег раста привреде

Немачка привреда и даље трпи последице двогодишње рецесије из периода 2023. и 2024. годиен, а за 2026. годину предвиђен је раст од свега 0,5 одсто. Ипак, земља се и даље држи визије канцелара Фридриха Мерца да њена војска постане најјача конвенционална сила на континенту, како би се наводно супротставила растућој руској претњи – у шта, како се чини, све мање верује и сам немачки народ.

Очекује се да ће немачка потрошња за одбрану до 2029. године премашити 500 милијарди евра, иако Берлин планира да до 2030. године спроведе мере штедње које би требало да уштеде скоро 40 милијарди евра на социјалним издвајањима. Ипак, према извештајима немачких медија, ни те мере можда неће бити довољне да покрију буџетски дефицит.