"Падај сило и неправдо": Шта после оставке Кристијана Шмита| Дан увече

После пет година обављања функције Високог представника, на коју је постављен нелегално будући да његово именовање није потврђено у Савету безбедности Уједињених Нација као што Дејтонски споразум подразумева, Кристијан Шмит је 10. маја поднео оставку.

У потврди Шмитове оставке коју је канцеларија ОХР-а објавила 11. маја наводи се да је ову одлуку немачки политичар донео лично, те да је затражио да се покрене процес именовања његовог наследника.

Бањалука Савету безбедности УН: Дејтонски споразум морају поштовати сви, Шмит је узурпатор

Дан раније, међутим, немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" писао је да су Шмитовој оставци наводно претходили "ултиматуми" Сједињених Америчких Држава, које наводно желе да поставе послушнијег намесника, док су сарајевски медији наводили да је Шмиту из Вашингтона чак запрећено и санкцијама.

Кристијан Шмит је од 2021. године до данас донео је укупно 25 одлука уз помоћ којих је променио законодавство у БиХ.

Највећи одјек су имале измене и допуне Кривичног и Изборног закона, као и оног о финансирању институција на нивоу БиХ, уз наметање амандмана и на Устав Федерације БиХ.

Шмитовим деловањем одузете су 83 надлежности гарантоване Дејтонским споразумом, Бањалуци је наметнуо одлуке везане за случај "Вијадукт" и изборни процес, а због непоштовања одлука Кристијана Шмита, тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик је у Суду БиХ правоснажно осуђен на годину дана затвора и забраном обављања политичке функције у трајању од шест година.

Док Вашингтон окреће страницу, а Брисел ћути - питање је: ко долази после? И хоће ли уопште неко доћи? О томе су у емисији"Дан увече" на РТ Балкан говорили шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и шеф посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица. 

Цицовић је навео да се не може рећи да је Шмитова оставка лоша вест за Републику Српску и БиХ, додајући да је он много проблема направио међународној заједници. 

"Свако ко жели себи добро, ко размишља о себи и својој каријери, просто треба имати желудац и такав карактер да то можете да поднесете. Шмиту се све то десило, а када погледате све што је изнео у свом извештају је резултат његовог рада у БиХ", навео је Цицовић и додао да су и претходни високи представници вршили правно насиље, али да нико није посегао за оним што је Шмит урадио. 

Берлин под амнезијом: Шта кажу о одласку Шмита, а шта су му "опростили"

"Избрисао је изборну вољу народа у Републици Српској", подсетио је Цицовић и нагласио да је Српска извојевала Дејтон уз велике политичке напоре. 

Нагласио је да је Шмитов одлазак резултат спољнополитичког деловања Српске и подсетио да Устав БиХ пружа правну заштиту свим народима и ентитетима. 

Мазалица је нагласио да је Шмитов одлазак природан след новог америчког приступа, где се одлуке у БиХ остављају домаћим странама. 

У протеклих пола године, додаје наш саговорник, Шмит није доносио неке одлуке и као да је већ био на одласку. 

"Имали смо одређени период када је он остајао силом неких земаља ЕУ које су га подржавале, и наравно да је он ту тражио своју прилику да остане", навео је Мазалица и додао да је он отишао из БиХ исто онако како је дошао. 

Истакао је да не постоје ни Шмитова оставка, смена, а ни мандат, и додао је да институције у БиХ, које су инструментализоване од "колонијалног управника", немају више право да примењују његове одлуке. 

Цицовић је истакао да је утицај Велике Британије и Немачке значајан у БиХ и да избор новог представника неће проћи без става ове две земље. 

Мазалица је навео да није искључено да Шмит у одласку наметне још закона, али да за тај потез не би добио подршку Русије и САД.