Русија
Путин у Пекингу: Како Русија и Кина граде праведнији свет | Дан увече
Путинова посета Пекингу упоређивана је у међународној јавности са прошлонедељном посетом Доналда Трампа. Ипак, супротности су очигледне – док је Трамп у Пекинг дошао у сенци немогућности да приведе крају рат са Ираном који је сам започео, Владимир Путин је дочекан као стари пријатељ
До посете председника Руске Федерације Владимира Путина Пекингу долази у тренутку када свет постаје све турбулентнији, а предвидивост и стабилност све драгоценије.
Међутим, управо то је оно што карактерише односе ових двеју великих сила, што потврђује и чињеница да је овом посетом обележено тридесет година од потписивања споразума о стратешком партнерству, и 25 година од споразума о добросуседству и пријатељској сарадњи.
Односи Русије и Кине настављају узлазном путањом у више смерова, док плодови сарадње која се и даље заснива на прагматизму и обостраној користи говоре сами за себе. Трговинска размена ових двеју земаља премашила је 240 милијарди долара у минулој години, а у прва четири месеца 2026. порасла је на додатних 20 одсто.
Од тога, највећи део се одвија у националним валутама, у складу са циљевима Москве и Пекинга за постизањем равноправнијих основа за економску сарадњу, али и заобилажењем америчког долара, који Вашингтон традиционално користи као спољнополитичко оружје.
Путинова посета Пекингу упоређивана је у међународној јавности са прошлонедељном посетом Доналда Трампа. Ипак, супротности су очигледне – док је Трамп у Пекинг дошао у сенци немогућности да приведе крају рат са Ираном који је сам започео, Владимир Путин је током своје 25. посете кинеском главном граду дочекан као стари пријатељ, како је то приметила и кинеска телевизија Си-Џи-Ти-Ен.
О томе како је Путин дочекан у Кини, колика је важност потписане декларације и трговинских споразума, у емисији "Дан увече" говорили су новинар и дугогодишњи дописник из Кине Милорад Денда, и политички економиста Михаило Савић.
Денда оцењује да је ово нови почетак у светским односима постављањем нове основе за сарадњу у свету и дефинисањем стања у ком се свет налази, као и то како ће Кина и Русија да реагују на таква стања и окупљају друге земље.
"То се пре свега, односи на земље којима је на срцу равноправност, сарадња, а не конфронтација и како да се одговори на савремене изазове којих је свет препун. Путин јесте био 25 пута у Кини, Путин и Си Ђинпинг су се срели 40 пута на разним местима, али је ово значајан сусрет по ономе што је овај самит донео - по документима, изјавама", наводи Денда.
Он указује да се много инсистира да је до састанка Путина и Сија дошло само неколико дана после Трампове посете Кини и додаје да се заборавља да је посета Путина Пекингу договорена још у фебруару у овим датумима.
"Трамп је требало да посети Пекинг крајем марта, али је одложио посету. Тај распоред посета није прављење неке игре или стварања утиска већ је дошло због објективних околности. Није то плод намерних аранжмана", подсећа Денда.
Говорећи о блиским односима Русије и Кине, Денда истиче да на Западу постоји читава школа мишљења која доказује да је само погрешна америчка политика довела до зближавања Русије и Кине.
"То је погрешно и то је алиби за оно што се одиграва и чему сведочимо. Сама чињеница да су Русија и Кина потписале 1996. споразум о стратешком партнерству, говори да су они тада дугорочно планирали и пројектовали развој света. То је пројекција могућих догађања у централној Азији, како би се предупредило мешање утицаја у азијски део простора. Да подсетимо да су Кина и Русија потписале раније споразум о добросуседству и пријатељској сарадњи, да у случају претњи мира, подривању једне земље, одмах дође до консултација и предузимања мера да се одговори тим претњама. Тад се није могло говорити да Америка гура Кину у загрљај Русији. Ускоро је формиран и БРИКС", наводи Денда.
Објашњава и да се у данашњој декларацији наглашава врло важна компонента - упозорење на збивања у источној Азији, Јапану, Тајвану.
"И Пекинг и Москва упозоравају на настојања да се тамо формира азијски НАТО. С обзиром на ремилитаризацију Јапана и наоружавање Тајвана, америчке базе на Филипинама, није искључено", указује Денда.
Савић сматра да су Русија и Кина знале шта раде пре него што је Америка донела неке одлуке и потпомогла том партнерству.
"Нема сумње да су Кина и Русија радиле оно што су мислиле да им је у интересу, али нису могле да знају 1996. колико ће бити приморани, због америчког понашања, да стану једни уз друге", објашњава Савић.
Коментаришући економске односе између Пекинга и Москве, Савић наводи да нема сумње да су они сада све јачи.
"Неки од најзначајнијих момената јесу да су успели да изградње трговинску инфраструктуру, да могу да тргују јуанима и рубљама, што је кључни мултиполарни моменат јер се униполарни моменат фокусирао на долар", закључује Савић.
Live
