Свет
Нови удар на православље: Брисел у служби најмрачнијих сила | Дан увече
Историчар Милош Ковић је на телевизији РТ Балкан истакао да су санкције патријарху Кирилу доказ да Брисел неће презати ни од чега у жељи да се обрачуна са Русијом, док је писац Слободан Стојичевић као суштински део читаве приче издвојио однос Запада према Руској Федерацији, а који се спроводи и над православном црквом
Европска комисија уврстила је патријарха московског и све Русије Кирила у нацрт нове листе санкција против Русије.
То није само политичка одлука према једном човеку, већ нешто много дубље и много опасније – удар на духовност. Брисел је у патријарху, у цркви, у самој вери препознао опасност, јер онај који чита јеванђеље и служи литургију, у данашњој Европи доживљава се као претња.
Када се под санкцијама нађе поглавар највеће православне цркве на свету, тешко је говорити о борби против Русије. Реч је о покушају да се казни сваки глас који не прихвата политичке и вредносне обрасце које намећу бриселске институције.
Тиме Европска комисија показује да јој више сметају традиција, вера и духовни ауторитет, него многи стварни проблеми са којима се Европа суочава.
О одлуци која превазилази границе политике и открива дубоку нетрпељивост према свему што подсећа на идентитет, традицију и духовни ауторитет, у емисији "Дан увече" говорили су историчар Милош Ковић и Слободан Стојичевић, писац и публициста.
"Чини ми се да то показује спремност да се у конфликту са Русијом иде до краја", почео је Милош Ковић.
"Јасно је да се у православљу, гледано из Брисела, види главни непријатељ бриселских елита. У то није уплетен само Брисел, већ и Вашингтон. Сада мање него раније, али не заборавимо улогу Вашингтона у Цариграду – утицаја на цариградског патријарха Вартоломеја и све оно што се ради на распрачавању руске цркве", додао је.
Стојичевић се надовезао речима да је ситуација која се тиче руског патријарха већ позната, али и упозорио да се на њу треба спремити, јер и друге чека слична судбина. Истакао је да тренутно живимо у времену које је исто као када се у прошлости делило на подобне и они који то нису.
"Раздвајање цркава на источне и западне је почело још негде у седмом веку, када су они почели да убацују неке новотарије. Па је 1054. био моменат када су дошли и ставили на олтар своје захтеве. И онда се то продужавало још једно сто година. Ми сада живимо у том времену", објаснио је Стојичевић.
Историчар је подсетио и да патријар Кирил није први којег кажњава Запад, да су то осетила и српска свештена лица.
"Сетимо се да је српски патријарх Гаврило Дожић био хапшен и затваран у концентрациони логор Дахау, са њим и владика Николај. Наша црква је, сетимо само Другог светског рата, била сатирана и уништавана. Наши епископи су убијани на најбруталније начине и тада у име уједињене Европе", присетио се Ковић.
"Када читате усташке објаве, видећете да се они заклињу у уједињену Европу, европску цивилизацију, борбу против источног варваства. Исти нагон, потомци истих људи, само промењене матрице."
Стојичевић је додао да сада није питање како ће реаговати Русија, него сви остали.
"Када видим да неко дође и из чиста мира мојој жени нешто каже, видим да то није однос између њега и моје жене, него однос њега и мене поводом моје жене. Овде је то суштина – однос између Запада и Руске Федерације, Кине и читавог слободног света, поводом православне цркве. То се неће зауставити. И нас ће истерати на чистину", казао је писац и публициста.
Објаснио је да се описана агресија одвија на два нивоа. Први је спољашњи ниво и који се огледа у резолуцији Европског савета из 2022. године. Њиме су руска и српска црква проглашене за конзервативне, као и да шире малигни руски утицај. Други ниво се спроводи кроз теолошку заједницу, која је умрежена широм света.
"Колико год се наша црква трудила да буде фактор мирољубиве коегзистенције, ту не може бити неутралних", закључио је Стојичевић.
Live
