Планови за пропаст: Има ли повратка са Мерцовог пута за Немачку | Дан увече
О томе куда иде и даље највећа европска економија и како ће то утицати на целу Европу у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говоре Мирослав Стојановић, новинар и дугогодишњи дописник из Немачке, и бивши амбасадор Србије у Немачкој Милован Божиновић
Европа се налази пред можда највећим безбедносним и економским преиспитивањем од завршетка Хладног рата. Немачки канцелар Фридрих Мерц најављује дубоке реформе – од повећања издвајања за одбрану и улагања у војну индустрију, до промена пензионог система и редефинисања односа са Кином.
Истовремено, Берлин преузима све видљивију улогу у подршци Украјини и будућем обликовању европске безбедносне архитектуре, док популарност Алтернативе за Немачку наставља да расте упркос притисцима и надзору државних институција.
Док Европска унија тоне све дубље у проратну психозу, а дискурс о сукобу с Русијом у блиској будућности се наставља упркос поновљеним демантима Москве да не жели да напада НАТО чланице, званични Берлин све више ресурса улаже у свеобухватну милизаризацију.
Док се прозивођач муниције "Рајнметал" још у априлу хвалио да Немачка сада може да произведе више муниције средњег калибра од Сједињених Држава, Берлин и Париз најавили су планове за преузимање највећег европског произвођача тенкова, Ка-Ен-Де-Ес, при чему ће Берлин преузети удео од 40 одсто.
Ипак, милитаризација немачке, за коју се канцелар Фридрих Мерц нада да ће компензовати посрнуће мирнодопске привреде, не тече сасвим глатко.
Пошто су почетком јуна Мерц и француски председник Емануел Макрон и званично сахранили пројекат заједничког борбеног авиона шесте генерације, немачко министарство одбране је крајем прошлог месеца објавило и неславан крај највећег поморског пројекта Берлина од краја Другог светског рата.
На изградњу шест фрегата Ф126, које је наручила Урсула фон дер Лајен у свом мандату министра одбране 2020. године, стављена је тачка услед због значајних кашњења, огромног повећања трошкова и неизрачунатих ризика, саопштило је министарство.
О томе куда иде и даље највећа европска економија и како ће то утицати на целу Европу у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су Мирослав Стојановић, новинар и дугогодишњи дописник из Немачке, и дипломатаМилован Божиновић бивши амбасадор Србије у Немачкој.
Божиновић је казао да Немачка јесте и даље највећа економија унутар ЕУ, али да је њен сјај потамнео и да има много показатеља да је та економија у кризи.
"Ангела Меркел као да није приметила да се свет мења и да ће много тога бити другачије. Ми видимо један покушај да не само нађе привредни излаз кроз производњу оружја, него се ради о промени менталитета који је изграђен после Другог светског рата у западној Немачкој", навео је Божиновић.
На питање зашто је Европи потребан непријатељ и зашто се већ 2028. године најављује сукоб са Русијом, Мирослав Стојановић је истакао да присуствујемо времену када се дешава радикалан заокрет у Немачкој и да је милитаризација захватила Немачку и Европу, као и да је Берлин раније био уздржан.
"Ово је заокрет и прављење једне атмосфере која је готово хистерична. Берлин раскрштава са пацифистичком политиком", истакао је Стојановић.
Додао је да је садашњи канцелар Фридрих Мерц на челу владе која је за годину дана стекла непопуларност као ниједна до сада, као и да немачка привреда трпи фаталне последице због руских енергената.
"Немачка је јака привреда, али тешко је направити онаквом каква је била. Већ неколико година она је на граници рецесије", казао је Стојановић.
На питање да ли Берлин преузима улогу САД у оквиру НАТО и да ли има снаге и воље за тако нешто, Милован Божиновић је казао да оваква агресивна и милитантна политика коју намеће Мерц, осим у мањем делу грађанства, наилази на одбијање.
"То да Немачка треба да преузме у Европи, што би значило у целом НАТО, прија ушима милитантног лобија у немачкој влади. НАТО је у кризи из познатих разлога и још значајно време ће бити под командом Америке, Немачка нема снаге да буде суверен над безбедношћу Европе", истакао је Божиновић.
Live
