Чупање срца Србије: Од побуне до терора "ОВК"| Дан увече

За време Краљевине Југославије Албанци су се исељавали, неки и због школовања, и удео Срба на КиМ је растао, а исељавање Срба почиње четрдесетих и педесетих година и интензивира се осамдесетих година, наводе гости РТ Балкан. Како се положај Срба на КиМ све више и више погоршавао и шта је све томе допринело?
Чупање срца Србије: Од побуне до терора "ОВК"| Дан увече© РТ Балкан

Косово и Метохија нису отети Србији у једном дану. Тај процес је трајао деценијама — од уставних промена у СФРЈ, преко побуне Албанаца 1981. године, до успона ОВК и промене западног наратива крајем деведесетих. Организација коју су некада називали терористичком убрзо је постала "ослободилачки покрет", а НАТО је 1999. године починио агресију на СР Југославију. 

Тензије на Косову и Метохији, које су тињале током седамдесетих година 20. века, експлодирале су током побуне Албанаца 1981. године, који су тражили да Косово постане седма југословенска република. Побуна је угушена након интервенције снага реда, али дубљи узроци који су довели до њеног избијања нису отклоњени.

Да ни положај Срба у јужној српској покрајини није био на задовољавајућем нивоу сведочи њихово све отвореније незадовољство током 80-их година двадесетог века, које је избило у центар пажње југословенске јавности након посете тадашњег лидера српских комуниста Слободана Милошевића Косову Пољу у априлу 1987. године.

Власти СР Србије, које након доношења југословенског Устава из 1974. готово да нису имале никакву власт у две српске аутономне покрајне, спровеле су уставне промене почетком 1989. године, којима су Косово и Метохија и Војводина поново стављене под контролу Београда.

Политички лидери косовских Албанаца су, међутим, нестабилност у другим деловима Југославије видели као прилику да позову на оцепљење Косова и Метохије од Србије.

Иако је ескалација насиља у јужној српској покрајини избегнута почетком деведесетих година, напади албанских милитаната на југословенске и српске снаге реда постајали су све учесталији.

О томе како је "Косово" од унутрашњег питања Србије претворено у међународни пројекат у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су научни саветник за новију историју Србије др Петар Драгишић и историчар др Игор Вукадиновић

Драгишић је казао да косовско питање има то обележје одвајања од Србије, а које пратимо од Другог светског рата. 

Поменуо је побуну тзв. балиста која је била веома озбиљна герилска операција. 

"То најављује динамику косовског питања у наредним деценијама", казао је Драгишић и долази до забране повратка српским колонистима на КиМ. 

Навео је да је касније дошло до уставне децентрализације.

Вукадиновић је казао да су се за време Краљевине Југославије Албанци исељавали, неки и због школовања, и да је удео Срба на КиМ растао. 

"Држава је водила политику која је била у духу тог времена и била је на линији заступања националних интереса", навео је гост РТ Балкан. 

Истакао је да сам КПЈ није ни занимало што Албанци нису били у НОБ. 

"Питање односа такве политике према Косову је осетљиво, а оно је коришћено као средство за ограничавање утицаја Србије и Срба у Југославији, то је била поента тих покрајина", казао је Вукадиновић.  

Драгишић је казао да се четрдесетих и педесетих већ Срби исељавају, а врхунац се дешава осамдесетих година. 

"Исељавање Срба се дешава под одређеним притисцима на терену, било је економских разлога, али суштина је била у томе да су Срби били под притиском албанске популације", казао је Драгишић. 

Истакао је да је било улагања у покрајину, али да инвестиције које су упућиване тамо, нису ипак довеле до развоја. 

На питање о укупном третману једног народа, Вукадиновић је казао да је комунистички режим био репресиван и да репресија која је постојала у целој земљи, постојала је свуда, не само на КиМ. 

Навео је да је непосредно након рата било присилног расељавања колониста и да је то било доста проблематично. 

Оценио је да су од краја шездесетих година ствари за Србе функционисале на КиМ као да су у некој албанској држави, али да нико није дозвољавао да се о томе говори. 

Вукадиновић је казао да је Албанија била у сукобу са САД и СССР највећи део владавине Енвера Хоџе, додајући да су Американци и Британци имали договорену операцију за рушење Хоџиног режима, али она је пропала. 

Додао је да су остале везе између Запада и албанске имиграције што је било важно касније за тзв. Косово. 

Live