Тајно оружје ЦИА: Шта је сакривено о пројекту "МК ултра"| Дан увече

Готово пола века након последњег конгресног саслушања, у Вашингтону је поново изговорено име пројекта који је деценијама остао на граници историје, страха и нечега што никада није до краја објашњено, "МК ултра". Пред Одбором за надзор прошле недеље је одржано саслушање сведока.

Покренуто је питање ко је био одговоран за овај програм, зашто је наложено уништавање  доказа и докумената. Пред Конгресом су сведочили Стивен Кинзер и Том О'Нил, враћајући јавност у време када је ЦИА покушавала да открије колико дубоко може да продре у људску свест, избрише границу између воље и послушности и претвори ум у простор којим се може управљати.

Хипноза, изолација, дрогирање ЛСД-ом и електрошокови били су само део експеримената чији су трагови касније систематски уништавани. Иза затворених врата испитивано је како се човеку може одузети сопствена воља, а у празнину која остане усадити туђа. Сачувано је довољно да се зна да је пројекат постојао, али не и где су биле његове границе. Овај тајни пројекат ЦИА трајао је готово 20 година, учествовало је више од 40 институција, између осталих и "добротворне агенције" попут УСАИД-а, а број убијен или психолошки уништених људи ни данас се не зна. Стручњаци страхују да са технолошким развојем овај пројекат никада није прекинут, него је само добио ново рухо.

Др Бранимир Несторовић у емисији "Дан увече" на РТ Балкан истиче да програм никад није завршен. Говорећи о пројекту "МК ултра", Несторовић указује да су на почетку експерименти рађени без сагласности људи, на запосленима у одређеним институцијама.

"То се највише дешавало на Стенфорду. Избио је велики скандал када је један од официра обелоданио и тужио америчку државу. Било је више стотина људи. Неки од њих су полудели, неки су извршили самоубиства. Прва фаза 'МК ултра' је била са халуциногенима, ЛСД, а то је класична ЦИА дрога. Њу је ЦИА открила, промовисала и производила", наводи Несторовић.

Како указује, ЛСД су користили као "серум истине", а друго је да се програмирају људи који ће обављати одређене задатке, а да нису свесни да обављају те задатке.

"У самом почетку, они су радили са халуциногеним дрогама. Чинило им се да је то најкраћи пут. Претходне све технике које су радили технике 'испирања мозга' су биле превише компликоване. Морао си људе да држиш у изолованим срединама недељама, да их мучиш, то је 'Паклена поморанџа'", наводи Несторовић.

Њима је важно да прогласе да је тај програм затворен 1978. године и додаје да он никада није затворен.

"После су испливали подаци о програму 'МК ултра 2' који је био спровођен извесно време и он наводно, више не постоји. Наравно, да постоји. Технологија је узнапредовала. Мање се користе халуциногене дроге", тврди Несторовић.

Жеља да се људски ум контролише, указује Несторовић, увек је била присутна.

"Сви воле људе који слушају. Постоје разни начини како људе можеш да пацификујеш, разним методама. У току рата овде код нас је летео један амерички авион, 'командо соло' који је летео и емитовао ултра-ниске фреквенце које код људи изазивају депресију. Борци не желе да се боре, људи не желе да раде, безвољни су. Свашта може да се уради са тим фреквенцама", сматра Несторовић.