
Упада ли америчка економија у "спиралу пропасти"? | Дан увече

Амерички државни дуг премашио је 40 билиона долара, док раст приноса на државне обвезнице све више забрињава светска тржишта. А Сједињене Државе нису једине — притисак расте и на тржиштима обвезница других великих економија.
Зашто?Колико су растући буџетски дефицити постали проблем? И шта се догађа када тржишта почну да сумњају у одрживост јавног дуга?
Масовна распродаја на тржишту обвезница америчког трезора довела је до незапамћеног скока камата на амерички дуг, у тренутку када се и даље највећа светска економија мерено по бруто домаћем производу суочава са више непогодних фактора, али и све интензивнијим геополитичким трзавицама. Камате тридесетогодишњих обвезница на амерички дуг достигле су готово тридесетогодишњи рекорд, док су камате на десетогодишње хартије од вредности, нашироко сматране најважнијом референцом у светским финансијама, на нивоу какав није виђен од 2023. године.
До скока камата у тржишту обвезница, односно повећања цене сервисирања дуга, долази у тренутку када је амерички јавни дуг већ превремено премашио 40 билиона долара, а цена референтне нафте типа "брент" поново је премашила 100 долара по барелу услед рата Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана.
Да и Вашингтон плаши распродаја обвезница али и питање ко би могао да их купује убудуће указује и одлука да интервенише у вредност јапанског јена, услед спекулација да је Токио, иначе највећи купац америчког дуга, продао одређену количину обвезница како би одржао вредност сопствене валуте. Међутим, криза није искључива само за тржиште обвезница америчког трезора. Камата на британске тридесетогодишње обвезнице достигла је највиши ниво од 1998. године, камате на десетогодишње обвезнице у Јапану су премашиле су три одсто што није виђено у протекле три деценије, док француске и немачке обвезнице достижу највише нивое у протеклој деценији.

Према "Фајненшел тајмсу", просек за камату на десетогодишње обвезнице у земљама Г7 досегао је четири одсто први пут од финансијске кризе 2008. године, услед бојазни због инфлаторног утицаја рата у Ирану и масовног задуживања како у јавном, тако и у приватном сектору. Британски лист наводи да постоји све већа бојазан од сценарија такозване "спирале пропасти", у оквиру којег скупље сервисирање дуга повећава сам дуг, док купци дуга траже веће камате.
О овој теми за "Дан увече" говорили су Бранко Павловић, правник, аналитичар и народни посланик, и др Миодраг Јањушевић, финансијски стручњак и директор "Рас Пацифик капитала."
"Статистика која утиче на одлуке Федералне банке о референтним стопама је да се 90 одсто аналитичара слаже да ће у среду, када се буде састао комитет који одлучује о томе да ли ће бити подигнуте стопе, оне порасти за четврт процента. То значи да се она каматна стопа по којој Федерална банка позајмљује осталим банкама скочити, онда се то преноси на тржиште, гледа се да ли ће тај ефекат да траје, гледа се да ли ће бити на дуги рок и онда се преноси на бондове (обвезнице). То значи да ће се паре позајмљивати по већој цени, банке ће својим клијентима повећавати камате", објаснио је Јањушевић и додао да се ови потези одражавају на глобални ниво.
Истакао је да је улога Централне банке Америке да се инфлација не отме контроли, већ мора да реагује брзо и сви мисле да је ово тај тренутак.
Павловић је истакао да раст цене енергената одмах утиче на инфлацију.
"У дану може да се осети већ на пумпама због предвиђања у ком правцу то иде", навео је Павловић.
Рекао је да купац обвезница мора да процењује трендове и како ће инфлација ићи.
"У овом тренутку се чини да се проблеми америчке привреде гомилају. Повећавање камате водиће даље и може довести до личних банкрота грађана. Велики број грађана у Америци нема штедњу из које може да покрива дугове. Извештај који ће стићи на крају године показаће пад профита на крају године", истакао је Павловић и додао да то може да буде велики проблем за читаво тржиште акција.



