Крај Уједињеног Краљевства: Може ли Лондон да задржи Шкотску, Велс и Северну Ирску | Дан увече

Ако је 19. век био златно доба британске глобалне империје, а 20. онај у ком је она изгубила своје прекоморске поседе, 21. век могао би да донесе распад Уједињеног Краљевства као јединствене државе.

Премијери Шкотске, Велса и Северне Ирске потписали су у понедељак у велшкој престоници Кардифу меморандум о разумевању, у ком позивају власт у Лондону да подржи њихово право на самоопредељење. Британски премијер Енди Бернам то одбија.

Истраживања јавног мњења показују да у Шкотској и Северној Ирској нема јасне већине ни за останак у Уједињеном Краљевству, ни за одлазак, док у Велсу независност подржава тек око 30 одсто испитаника.

Кључ за разумевање ове иницијативе је што се сви сепаратисти залажу за улазак у Европску унију, чиме би Лондон заменили Бриселом, за "Дан увече" каже проф. др Небојша Радић са Универзитета у Кембриџу.

"Мене занимају све чешћи позиви у Великој Британији и самој Енглеској за повратак у ЕУ", рекао је Радић и напоменуо да би све ово могло да буде изговор садашњој лабуристичкој влади да укину резултате Брегзита и врате се у Европску унију, а све како би сачувале Уједињено Краљевство. 

Шкотска, Велс, Северна Ирска и Енглеска већ играју фудбал одвојено, напоменуо је Радић, и свака штампа своје фунте, иако је то заједничка валута. То не личи ни на једно уређење на континенту.

"Кажу да су у добровољној унији, па самим тим кажу да имају право да из ње и изађу", напоменуо је Радић. За то време, британске владе постижу светске рекорде у непопуларности и брзини којом постају омражене, тако да би се "многи Енглези самоопределили у односу на своју владу, да могу".

Радић је подсетио да од око 70 милиона становника УК, Енглези чине око 55 милиона, повлачећи паралелу са СФРЈ. Демографија је посебан проблем у Северној Ирској, која је настала као већински протестантска, али је католика сада већ 51 одсто.

Корак од расцепа Уједињеног Краљевства: Лидери Шкотске, Велса и Северне Ирске потписали документ

По мировном споразуму из 1998, чији су спонзор САД, Северна Ирска има могућност да сама распише референдум о независности, али с тим мора да се сложи Република Ирска, каже политиколог Никола Перишић.

Он је напоменуо да Шкотска тренутно има веће шансе да изађе из УК од Велса, јер је референдум из 2014. пропао са само 55 одсто против отцепљења, а и то само зато што је УК још била део ЕУ.

Иако постоји тренд јачања суверенистичких и националистичких странака широм Европе, у контексту Британије није реч о суверенистима, већ о сепаратистима који желе чланство у ЕУ, додао је Перишић. Међутим, било какве референдуме мора да дозволи и потврди Лондон, тако да су мале шансе да се они распишу, јер премијера Ендија Бернама нико не може да натера на то.

Подсетио је да сепаратисти мисле да би им било боље у ЕУ и да су моћ и углед Велике Британије опали од Брегзита, али занемарују чињеницу да ни ЕУ више није оно што је била. Поделама доприносе и криза у британској краљевској породици.

По Радићу, краљ Чарлс Трећи има подршку само "задртих ројалиста", јер је ушао у политичке воде, док је његова мајка Елизабета Друга имала ширу подршку у народу.

Радић је подсетио и да ситуацију додатно компликује масовна имиграција из земаља некадашње британске империје, од Индије и Пакистана до Африке и Кариба, што отвара питање шта уопште значи бити Британац, Енглез или Шкот.