"ОсвРТ" са Врзићем: Путин и Трамп, нереди у Европи, ЕУ капитулација Црне Горе и КиМ у УН
Уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализира најважније догађаје у земљи и свету. Емисију "ОсвРТ" можете да пратите на телевизији РТ Балкан, петком од 21 час
Преговори са Русијом, нереди у Европи, европска капитулација Црне Горе, Косово и Метохија у СБ Уједињених нација и ко су нам савезници, теме су које у ауторској емисији "ОсвРТ" анализира уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.
Преговори с Русијом
Баш штета што нисмо могли да видимо лица првобораца НАТО рата против Русије посредством Украјине – колективну Кају Калас, такорећи - кад је амерички преговарач Стив Виткоф руског председника Владимира Путина назвао хуманистом. Каквим сматра и Доналда Трампа.
Што све који им се противе чини још очигледнијим злочинцима. Уосталом, види им се и на лицима.
Путин и Виткоф су у разговору провели више од три сата. Још један разлог за бригу поменутих првобораца јер је уочи састанка Путин исказао спремност да, после дизела, и ђубривом из Русије прискочи у помоћ америчким фармерима који су уједно и Трампови гласачи.
Није то руско мешање у предстојеће америчке изборе него још један показатељ да се руско-америчка сарадња оживљава и мимо ратног контекста. Што неминовно утиче и на ратни контекст. Јер не можеш доследно да ратујеш против онога с којим сарађујеш.
Иако Американци управо то раде, с тим што је тенденција таква да против Русије све мање ратују а све више с њом сарађују.
Док истовремено планирају да своју војску повуку из Европе, што је прошле недеље потврдио амерички министар рата Пит Хегсет. Одговарајући планови требало би да буду обелодањени у децембру.
Колективну Кају Калас то чини све усамљенијом у рату против Русије, уместо да с њом сарађује као што Америка покушава јер је још довољно разумна да може да увиди свој интерес да се оним што Русија има, а има скоро све, снабдева јефтиније уместо скупље или никако.
Није мање важна ни позиција с које је Стив Виткоф отпутовао у Осло а одатле у Санкт Петербург. Ту позицију описао је сам Доналд Трамп. Русија је, описао је из Овалне собе, велика машина која наставља да меље напред тако да "земља (под руском контролом) постаје све већа и већа све време.
Из недеље у недељу настављају да марширају унапред", што је признање којим је Трамп потврдио обавештење које Путин пружио Виткофу, да руска војска има стабилну иницијативу и напредује на свим сегментима фронта.
Док је насупрот томе, приметио је Трамп јер има око за такве детаље, нека "не баш лепа жена, украјинска жена", на телевизији рекла да Украјини нестаје мушкараца. Па из тога и закључак да рат морају да окончају што пре.
Размена тела погинулих бораца овог четвртка још једном је потврдила ово што сад и Трамп признаје: 252 тела је Русија предала Украјини, а 25 у супротном смеру. Од почетка ове године, 4.814 према 283. Једна страна трпи губитке, друга напредује и налази пале противнике.
Услед таквог односа снага још је индикативнија одлука Америке да – пошто је престала да поклања новац и оружје Украјини, и пошто је престала да Украјини испоручује ПВО системе и ракете за "патриоте" јер их ни сама нема довољно након што је за 7 месеци рата потрошена 19-годишња производња тих ракета – сад, изгледа, режиму у Кијеву заиста буде ограничена употреба Старлинка, макар и привремено и ако се сви надлежни у Вашингтону праве луди и не признају ко је донео ту одлуку.
А понајвише Пит Хегсет који каже да је Украјина можда прекршила правила коришћења Старлинка.
Како год, позицију Владимира Зеленског све то чини још тежом и то у моменту који није могао да буде тежи, па му се чак може и поверовати кад се новинарима "Блумберга" пожали да Трамп притиска њега да се преда, а не Путина.
А магазин "Атлантик", узимајући горепоменуто у обзир, у сличном тону констатује да су непријатељи Украјине сада и календар – време које им откуцава услед описане војне ситуације – и Доналд Трамп.
Нешто од тога је, можда, почело да допире чак до свести оних који су иначе задужени за пропаганду да Русија само што није изгубила. Наједном, главни спољнополитички коментатор "Фајненшел тајмса" Гидеон Рахман открива да у Европи расте консензус о потреби да разговарају с Путином уместо да само ратују, након што су укапирали да нема ништа од покушаја да убеде Трампа да им се придружи у рату. Па ће покушати да убеде Путина. Још једна генијална идеја Лондона и Брисела, срећно с тим.
Но има још нешто. Гидеон Рахман открива и детаље будуће европске понуде Путину, све и ако бележи да су и сами Европљани свесни да Зеленском можда и јесте, али да Путину вероватно није прихватљиво ни једно ни друго: замрзавање конфликта на садашњој линији фронта уз гаранције да Украјина никада неће ући у НАТО, или улазак остатка Украјине уз НАТО, уз предају остатка Донбаса Русији.
Наравно, зашто би на то Путин пристао кад напредује на фронту а уз то и време ради за њега, но, да је противничка страна почела да исказује жељу (макар и неискрену) да смањи своје губитке и исконтролише штету потврдио је и сам Зеленски који је на питање водитеља "Фокса" да ли је спреман да рат стане на садашњој линији фронта (уместо повратка на старе границе) одговорио – "да".
Тако да је веома могуће да се у таквим оквирима креће понуда коју је Виткоф понео са собом у Санкт Петербург.
На то је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров прелиминарно одговорио да Русија није спремна на било какве политичке уступке, а све то је након разговора потврдио и Путинов помоћник Јуриј Ушаков, потврдивши да нове нијансе збиља постоје, али да не задовољавају Русију.
Зато што Русија још боље зна какво је стварно стање на фронту. И коме сат откуцава.
Тим пре што се, после више од три сата разговора Владимира Путина и Стива Виткофа, још изгледнијим чини трилатерални самит председника Русије, САД и Кине у Шенжену идућег месеца. На коме ће њих тројица доносити одлуке док ће, наглашава са прикладном зебњом "Фајненшел тајмс", "Украјина и њени најважнији помагачи" – колективна Каја Калас – "бити остављени изван собе". На српском се то каже – у запећку. Уосталом, баш тамо где им и припада да буду.
Ко стоји иза нереда у Европи
Војска на улицама, забрана неодобрених протеста и полицијски час. Шта год је некад било, то је Европа данас. Укључујући превентивно затварање малолетника као нов допринос људским правима и европским вредностима.
С перспективом да не буде ништа боље ни убудуће. Напротив.
Лајбниц институт за економска истраживања Универзитета у Минхену – познатији као ИФО – јавља да је немачка индустрија од 2019. изгубила скоро пола милиона радних места, што је пад од 7,1 одсто и једна од мера деиндустријализације Немачке, у чему се посебно истичу аутомобилски и машински сектор, значи, оно најпрепознатљивије што Немачка има. Или је имала…
"Фолксваген", кад смо већ код тога, разматра потпуно замрзавање плата запослених до 2030. године иако су се запослени пре две године већ одрекли претходно уговореног раста зарада од 5,5 одсто. Упркос инфлацији у еврозони од 3,8 одсто овог септембра, па тако из месеца у месец и са јасним утицајем на животни стандард. Како оних с послом тако и оних који су остали без посла.
А Немачка је притом кудикамо до знатно боља од свих других у Европској унији. Почев од Француске, друге економије еврозоне, чији дуг износи астрономских 120 одсто БДП-а, где је камата на десетогодишње обвезнице премашила пет одсто. По први пут од 2002, кад је дуг био вишеструко мањи па је заправо неупоредиво. Утолико више што следеће године намеравају да се задуже за још 340 милијарди евра – 310 милијарди евра задужили су се ове године, дакле следеће за 30 милијарди више него ове године – али дуг који тек предстоји ће поврх свега бити и по још вишим каматама.
Штавише, јавља "Фајненшел тајмс", "распродаја француских државних обвезница" – која само повећава наведени дуг – "интензивирана је због нереда и пљачке".
Зато што споменуте бројке нису само апстрактне финансијске шпекулације, него имају и сасвим конкретне последице по животе Француза. Већ сада се предвиђа да ће 2028. само на сервисирање дуга Француска потрошити више од 100 милијарди евра, с тенденцијом да буде још и више. То је новац који неће бити употребљен за школе, болнице и социјална давања.
Тако да ће само бивати још горе. Са још више разлога за разне протесте који због тога неће бити мирнији од ових сад.
И то свуда где се већ сада протестује и тамо где ће протести тек букнути, као што су после Француске већ букнули у Шпанији и Португалији, Белгији, Италији, и Албанији која се у том погледу сврстала у савремену Европу. Аустрија је, за сада, последња у том низу.
Но, о њиховој бесперспективној перспективи, чије ћемо последице и ми тек трпети у мери свог привезивања за тај брод који тоне, овде је већ било речи.
А сада је реч и о нечем другом.
Наиме, да ли, осим наведених разлога за и те какво незадовољство садашњошћу и будућношћу, постоји и још неки разлог за то што Европа гори?
То питање поставља римска "Република", какав год да је, лист довољно озбиљан да не може олако да се оптужи за несмотрено ширење панике и теорија завере (осим ако није реч о антируској пропаганди, али доћи ћемо и дотле, наравно).
Елем, "Република" указује на очигледан, па отуда и неспоран, податак да нереди у Италији немају знане организаторе и вође. И да су по томе слични нередима у Француској. Укључујући насиље и вандализам. И да тај "безглави непријатељ" мобилизује тинејџере преко друштвених мрежа. Италијански органи реда на које се позива "Република" уочили су и да је графички дизајн летка којим су мобилисани клинци у Италији упадљиво сличан дизајну летка у Француској.
Е, сад, ове околности синтетишу важно запажање: услед свих наведених специфичности, примена традиционалних мера за сузбијање немира постаје неефикасна. Као да је баш зато све организовано на баш овакав начин.
Једна линија истраге настоји да утврди да ли су поруке на друштвеним мрежама амплификоване (зло)употребом алгоритама, но, кључна реченица је следећа: "Редослед догађаја – најпре у Француској, затим у Албанији, а сада у Италији – сматра се (у истрази) исувише значајним да би био одбачен као пука случајност."
Значи, организација иза свега ипак постоји.
Ко је организовао насиље по Европи? И са којим циљем?
Да се Европа не би замарала нагађањем, "Блумберг" је припомогао очекиваном информацијом: "Италија истражује да ли су руски агенти помогли у распиривању нереда." С тим што, мимо цитираног наслова, сам текст заправо доноси нешто загонетнију нијансу да италијански истражитељи истражују спољне актере попут Русије, што у ствари значи да истражују спољне актере, а не нужно баш Русију.
У Француској је пак "Паризијен" дошао до податка да су неки од насилних демонстраната користили друштвену мрежу "Макс" која је покренута у Русији па је то још један доказ да је иза свега Русија – ако су имали и Инстаграм, да ли то значи да је истовремено и Америка? – а тачку на сва нагађања ставила је Урсула фон дер Лајен која је утврдила – како, нема везе – да је Русија (с Белорусијом) крива и за инвазију миграната на шпанску Сеуту. Подсећамо, на северу Африке. Шта није умела да пронађе на мапи, Русију, Белорусију или Африку?
Све ове глупости, наравно, могу да се одбаце као прилично предвидљиви покушаји да се скрене пажња са стварних проблема – јер нема проблема ако су Руси за то криви – међутим, ако нису Руси а јесте организовано у форми "хибридног ратовања", пошто је ово "у Милану и другде у Италији фундаментално другачије од онога што је виђано у другим периодима", како је напоменуо министар одбране Гвидо Кросето, онда се враћамо на, ипак, злослутно питање ко је из сенке (или: иза алгоритма) организовао нереде и са којим циљем.
Вредни билтен настојања да Руси буду криви за све – "Политико" из НАТО медијске машинерије "Аксел Шпрингер" – јавио је недавно да се Европа припрема за "сценарио из ноћне море" хибридног напада којим им тобоже прети. Из Русије, наравно, са жртвама. Ово што се догађа бар у општим цртама одговара таквом опису.
А НАТО, укључујући његову медијску машинерију, има прецизно документован историјат извођења такозваних фолс флег операција (под лажном заставом) – да се окриви противник како би се из тога извукле употребљиве политичке и безбедносне консеквенце – као што је била вишедеценијска Операција Гладио, о којој је и Европски парламент донео одговарајућу резолуцију; подразумева се, тек кад је окончана.
Да ли су насилни протести, који представљају аномалију јер их досад није било на овакав начин, подстакнути да би били искоришћени као изговор за даље јачање контроле и милитаризацију њихових друштава због руске претње?
Или су ипак самоникли, макар и синхронизовано?
То ћемо тек видети. Но, и мимо тога, разлога за протесте биће само све више све док се не отклоне стварни узроци оноликог незадовољства. Почев од, на пример, обнављања природних токова гаса путем преостале цеви Северног тока, са свим економским приликама које из тога проистичу.
Али за то ће Европи бити потребна много озбиљнија револуција од ове којој тренутно присуствујемо.
Европска капитулација Црне Горе
Након што је нама у Србији објаснила да смо коњи, додуше, тројански пошто тврдоглаво (као магарци) одбијамо да уведемо санкције Русији, открило се и шта су за Марту Кос сви остали за које је надлежна а нису ни коњи ни магарци. Они су, наиме, овце.
Ево шта је дословце рекла студентима Факултета политичких наука у Подгорици, а то је са остатком света поделио бивши министар вањских послова Црне Горе Миодраг Влаховић, иначе, пријатељ Аљбина Куртија.
Дакле, Марта Кос, сопственим речима: "Сад се осећам – како се зове особа која се брине за овце – понекад се осећам као чобаница која пази на све што се дешава у стаду."
Црногорци су такве овце у Мартином стаду да су почели да блеје на хрватском, док ће њен матерњи словеначки тек доћи на ред. Не само зато што ће усвојити правне тековине Европске уније на хрватском јер не могу да их преведу на (тобожњи) црногорски а српски неће, него и зато што их је њихова чобаница ових дана опоменула да "билатерална питања између Црне Горе и Хрватске нису део преговарачког процеса са Европском унијом, али морају бити решена јер је за даљи напредак Црне Горе неопходна сагласност свих 27 држава чланица".
Хрватска, указала је с одобравањем, има своје интересе, али је зато охрабрујуће што им Црна Гора удовољава.
"То што сте ви остварили у Црној Гори (…) заиста је нешто што се дешава једном у животу… Заиста сам поносна на вас," похвалила је чобаница своје овце и исказала наду да су и у Црној Гори "поносни на себе" што су, дакле, овце.
"Ово што се сада дешава је за историјске књиге", појаснила је, и вероватно је у праву јер су Срби, који су постали Црногорци, сад постали овце. И овнови, наравно, јер тако налаже родно сензитиван језик европских интеграција, или су им само прописно набили рогове, тек, базену у Котору је по хрватском захтеву покорно промењено име.
Петар Други Петровић Његош. У купаћим гаћицама.
Не може капела, али може базен. Какве везе има што је Његош био познатији по неким другим достигнућима него по пливању док су Црногорци били Срби а не овце, иако постоји историјски податак да је умео да плива, а све оно остало у склопу европских интеграција ионако није битно јер "Горски вијенац" Његош свакако није писао тако што је блејао као овца у Мартином стаду. На хрватском.
Милан Кнежевић увиђа да је Црна Гора капитулирала пред Хрватском, и то се тешко може оспорити, но, још је и горе утолико што их је Марта Кос обавестила да им (можда до вероватно) ни то неће бити довољно пошто за 28. чланицу Европске уније у 2028. није довољна сагласност Хрватске. Него свих 27 чланица Европске уније које су тамо преостале после одласка Велике Британије.
Само што овце у Црној Гори у заносу своје капитулације то нису приметиле.
Као што је познато, план је био да се Црна Гора прошверцује уз Исланд и да се о њиховом уласку гласа у пакету како би се Црна Гора лакше подвалила остатку Европске уније. Референдум на Исланду, међутим, покварио је тај план.
Тако да ће се, ако уопште до тога дође, гласати о Црној Гори без Исланда. У свакој од 27 чланица, сходно њиховим процедурама.
Тако да ће, кад удовољи свим захтевима Хрватске, због којих је Његош већ завршио у купаћим гаћицама а то је тек почетак, предстојећи француски проблем европских интеграција Црне Горе бити само један од преосталих 26.
Француска о проширењу Европске уније по дискреционом праву председника одлучује или националним референдумом, или супервећином од три петине гласова и у Националној скупштини и у Сенату.
Председнички избори су већ у априлу, Емануелу Макрону истиче последњи мандат а нема ни просту већину још од прошлих парламентарних избора, док се Марин ле Пен изричито противи било каквом проширењу Европске уније.
Ко зна, можда су овце ипак намагарчене…
КиМ у СБ УН – ко су нам савезници?
Милорад Ђоковић из Витомирице код Пећи осуђен је у Приштини на 10 година затвора због наводног ратног злочина из '99.
Све време од '99. Милорад Ђоковић живео је на Косову и Метохији, у оближњем Гораждевцу јер му је кућу и део имања у Витомирици узурпирао комшија с којим се због тога судио 18 дугих година. Када је на суду доказао да је власник сопствене имовине, исти комшија-узурпатор оптужио га је за ратни злочин. Кућа му је порушена чим је ухапшен. Сада је и осуђен.
Марта Кос је дан после осуде несрећног Милорада рекла да је за самозвано Косово "одлучујуће да изабере да настави путем усклађености са међународним правом и владавином права".
Да претходно није одржана седница Савета безбедности посвећена Косову и Метохији, помислило би се да је нормално што су онако осудили Милорада Ђоковића из Витомирице код Пећи, јер је Марта Кос у име Европске уније Аљбину Куртију саветовала да само тако настави.
Ипак, на седници Савета безбедности могли смо да се уверимо и да то није нормално, а и ко су нам пријатељи.
Све очекивано.
Василиј Небензја је у име Русије опоменуо да "такозвани 'правосудни систем' косовских Албанаца масовно фабрикује кривичне случајеве" и спроводи "институционални терор" против Срба чији је циљ њихово етничко чишћење.
То је истакла и Кина. И заложила се, као и Русија, за доследну примену Резолуције 1244, и за опстанак УНМИК-а сходно тој резолуцији.
За укидање УНМИК-а, као и пре, заложили су се сви који су се признањем самопроглашене независности Косова заложили за укидање Резолуције 1244.
Уз образложење да је оно, кад је доношена резолуција, "био другачији тренутак, другачије Косово". Пуј-пике-не-важи као главна карактеристика поретка заснованог на њиховим правилима да раде шта хоће кад им се хоће.
Па је и зато Небензја оценио да су "неспособност и изостанак воље Брисела да натерају косовске Албанце на конструктивно" – то јест, пристојно – "понашање у потпуности дискредитовали и преговарачки процес (Београда и Приштине) и само посредовање Европске уније".
Што се тога тиче, још једна важна дистинкција.
Сви који су признали самопроглашену независност Косова позвали су – изричито – на потпуно спровођење Бриселског споразума и Охридског анекса из 2023. године, који предвиђају улазак самозваног Косова у све међународне организације, дакле и у Уједињене нације, чиме би ова државолика творевина бесповратно заокружила своју државност.
Кина је, насупрот њима, што се споразума из Брисела тиче, позвала само на спровођење Првог бриселског споразума из 2013. године.
А наравно и Русија, уз појашњење Василија Небензје које вреди цитирати у потпуности: "Европска унија заузета је уцењивањем Београда и настојањем да га примора да призна 'државни суверенитет' његове јужне покрајине. Говори се о имплементацији неких вербалних споразума из 2023. А у међувремену се правно обавезујући споразуми из Брисела намерно заборављају."
Све у свему, да нам није Русије и Кине као сталних чланица Савета безбедности, УНМИК би био укинут а сви би Срби на Косову и Метохији били Милорад Ђоковић јер не би било никога да завапи у њихово име.
Институционални терор био би настављен на задовољство Марте Кос, КФОР би (рационализацијом свог присуства, то јест повлачењем) своје дужности у потпуности препустио терористичкој Ослободилачкој војсци Косова која се сад зове мало другачије, а такозвана Република Косово постала би чланица Уједињених нација. Да се о томе питају само Марта Кос и њени послодавци…
Другим речима, све док Косово јесте Србија могли смо (опет) да се уверимо ко нам је пријатељ а ко то није чак и када нам је стратешки партнер.
Ваљало би да то не заборавимо. Да и сами не бисмо испали овце.
Live
