(Не)научене лекције: Русија зна с ким да разговара – зна ли Европа? | Дан увече
Док велике силе траже нове начине да заштите своје интересе, поставља се питање колико је могуће говорити о глобалној безбедности и новом светском поретку без директног дијалога са Русијом. О томе зашто је немогуће искључити Русију из дијалога говорили су писац и публициста Игор Ивановић и дипломата Милисав Паић
Уочи самита Г20, питање учешћа руског председника Владимира Путина поново отвара ширу расправу о односима Москве и Вашингтона и будућности међународне дипломатије.
Док велике силе траже нове начине да заштите своје интересе, поставља се питање колико је могуће говорити о глобалној безбедности и новом светском поретку без директног дијалога са Русијом.
Док се светски токови историје крећу све убрзаније, Европска унија и даље за њима заостаје, што је показао и недавни самит министара спољних послова земаља-чланица Г20 у Атланти.
Састанак је одржан као увертира за самит лидера Г20 који ће се одржати средином децембра на Флориди, а за који је амерички председник Доналд Трамп изразио наду да његов руски колега Владимир Путин дође лично.
Кремљ, се, међутим, још није изјаснио по овом питању.
Самит министара спољних послова земаља Г20 одвио се док свет ишчекује наставак трилатералних преговора о окончању украјинског сукоба између Москве, Вашингтона и Кијева, а који би требало да се догоди током овог месеца у Абу Дабију.
Лавров је из Атланте поручио да су европски представници покушали да се, како је рекао, уметну у преговарачки процес.
Лавров је, међутим, напоменуо да су у протеклих 12. година, односно од потписивања првог Минског споразума 2014. године, европски лидери у више наврата показали да им се не може веровати.
О томе да ли се свет враћа за преговарачки сто или срља у дубље поделе у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су писац и публициста Игор Ивановић и дипомата Милисав Паић.
Ивановић је истакао да од почетка сукоба постоје показатељи да без Русије нема разговора, јер је немогуће такву земљу и са таквим потенцијалом изоловати из дијалога.
"Посебно је бесмислено да покушате то тако што нећете узимати руске енергенте, а других нема или има, али не тако повољних", истакао је Ивановић.
Напомиње да је Запад показао да му се не сме веровати, а западни човек, како је оценио, окренут је само својим интересима.
"До сада је Запад водио једну идеолошку политику која је била утемељена на русофобији", истакао је Ивановић.
Паић је, говорећи о присуству Лаврова на самиту шефова дипломатије Г20 и зашто се Трамп вратио реалполитици, навео да је Трамп од почетка желео да успостави ближе контакте са Путином и Сијем.
Каже и да су САД деценијама уназад покушавале да направе поделу међу земљама које су ван америчке орбите.
"Покушавали су једну од тих земаља да ставе на своју страну како би имали већи маневарски простор, у том смислу су још седамдесетих година САД почеле да развијају сарадњу са Кином, јер је јаз између Москве и Пекинга био дубок. Слично се десило када је Кина почела убрзано да се развија, онда су покушали да искористе Индију", навео је Паић.
Паић каже да је логично што је Лавров отишао на самит у Америку, између осталог, да осети атмосферу код осталих земаља према Русији.
"Било би неозбиљно да председник Путин иде на самит да се нађе у некој ситуацији полуизолације, одлазак Лаврова је имао студијски карактер", навео је и додао да се по понашању министра спољних послова Немачке види да то није онако како се очекује. Подсетимо, поједини шефови дипломатија земаља ЕУ показали су сасвим другачији став током недавног састанка у Атланти, када је немачки министар спољних послова Јохан Вадефул одбио да се слика са својим руским колегом Сергејем Лавровом.
Навео је да није искључено да председник Руске Федерације Владимир Путин оде на самит лидера Г20 Флориду и да се тамо сусретне са Трампом и неколико светских лидера.
Са друге стране, Ивановић је говорећи о Немачкој рекао да се та земља налази на једној прекретници и да је она атлантистичка колонија.
"Тренутно имамо подељену Немачку. Она није тако хомогена држава, као што смо мислили. Требало је да буде носилац ЕУ. Јасно је да је тренутна власт, која се највећим делом налази на југу Немачке, русофобна. И ово је обраћање русофобном делу Немачке и ЕУ", казао је Ивановић.
Навео је да русофобија није прагматична мржња због неког пораза или сукоба, већ је то психолошка конституција.
Нагласио је да Немачка, ако хоће да опстане, мора да се врати "Северном току".
Паић је оценио да Немачка има веома велике проблеме са енергентима и да, када један елемент економије не функционише, онда ни цела економија не функционише.
Изјавио да немачка дошла у ситуацију да не може да испоручи Украјини оно што је обећала, док се Русија показала много чвршћом и јачом него што јесте, руска економија је четврта економија у свету.
Што се тиче АПЕК-а, како је рекао Паић, то је редовни састанак и важно је што ће три лидера бити присутна на том скупу.
Истакао је да тема за разговор има много, од глобалне безбедности, нормализације рута снабдевања, ситуације у региону Кинеског мора, Ирана и тако даље.
Live
