Свет
Куба: Дух отпора| Дан увече
Амбасадор Кубе у Србији Павел Оренсио Дијаз Ернандез поручује да је америчка блокада главна препрека развоју Кубе, али да кубански народ неће одустати од независности, упркос претњама Вашингтона. У другом делу емисије адвокат Бојан Драгићевић и председник Мреже за одбрану човечанства Ратко Крсмановић коментарисали су подршку Куби у Уједињеним нацијама
Више од шест деценија Куба одолева америчким санкцијама и политичким притисцима. Упркос новом позиву Уједињених нација на укидање ембарга, острво се суочава са тешком економском и енергетском кризом. Ипак, Куба остаје симбол отпора америчкој хегемонији и борбе за национални суверенитет.
Док се на самиту Русија – Африка истиче борба против колонијалног наслеђа и савременог империјализма, афрички континент све снажније тежи ослобађању од западне доминације. Русија нуди модел равноправне економске сарадње, са циљем јачања суверенитета афричких држава и изградње мултиполарног света.
Шта Кубу, малу карипску државу која се више од шест деценија суочава са америчком блокадом, чини једним од последњих бастиона слободе и каква је њена улога у свету који се креће ка мултиполарности? О томе је у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорио амбасадор Кубе у Србији Павел Оренсио Дијаз Ернандез.
"Пре само неколико дана свет је у Уједињеним нацијама поново изразио противљење политици блокаде која траје више од 65 година. Већ 34 године представници света у УН одбацују ту политику. Нажалост, резолуције Генералне скупштине нису обавезујуће за САД, нити за било коју другу земљу. Али, са становишта етике и међународног права, чињеница да је таква резолуција усвојена 34. пут морала би да подстакне на размишљање", истакао је амбасадор.
Како каже, за Кубу је то важна победа у изузетно тешкој години у економском и социјалном смислу.
"Оно што се дешава готово је геноцид над земљом која нема нафту. Имали смо залихе нафте довољне за свега 12 дана. Зато ова победа није само морална, већ има и велики политички значај, јер је блокада главна препрека економском и социјалном развоју наше земље", нагласио је.
Према његовим речима, након догађаја у Венецуели и отмице председника Николаса Мадура, Вашингтон је додатно појачао притисак на Хавану.
"У јануару је извршна уредба америчког председника постала директна претња Куби. Страни бродови нису могли да долазе у наше луке, нити је било могуће нормално трговати и снабдевати земљу горивом. Та уредба претворила се и у претњу трећим земљама да не сарађују са кубанском економијом, чак ни када је то у њиховом комерцијалном интересу", објаснио је Ернандез.
Оценио је да је реч о "флагрантном кршењу основних принципа слободне трговине".
"Свет је сведок драматичне ситуације у којој се налазимо. Зато је глас земаља које захтевају окончање блокаде историјска победа за нашу државу, револуцију и кубански народ", поручио је кубански амбасадор у Србији.
Руски танкер донео нафту за осам дана, али и поруку: Куба није сама
Говорећи о земљама које највише помажу Куби, Ернандез је истакао да Хавана има много пријатеља, али да треба разликовати политичку подршку од конкретне економске сарадње.
"Историјски гледано, Венецуела, Мексико и Бразил одржавали су веома блиске односе са Кубом. Мексико је посебан пример, јер је у тренуцима када су САД настојале да нас изолују наставио сарадњу са нама. Пре догађаја у Венецуели, Мексико је био наш главни снабдевач нафтом, и то на комерцијалној основи", навео је.
Подсетио је и на значај сарадње са Канадом, из које је, до недавно, на Кубу долазило више од два милиона туриста годишње.
"Наши велики партнери су и Кина и Русија. Захваљујући трговинској размени са тим земљама успевали смо да одржимо снабдевање и економски развој", рекао је.
А посебно је издвојио помоћ Москве у снабдевању нафтом.
"Руски танкер 'Анатолиј Колодкин' стигао је на Кубу са нафтом. То није била велика количина, али за нашу земљу значила је гориво за осам и по дана. Захваљујући мерама које смо предузели да смањимо потрошњу, успели смо да то продужимо на 12 дана", објаснио је.
ђМеђутим, како је нагласио, значај те испоруке далеко превазилази количину горива.
"Не знамо да ли Трамп говори о стварности или о холивудском филму"
Коментаришући изјаву америчког председника Доналда Трампа да би амерички ратни бродови, по повратку из Ирана, могли да се упуте ка Куби, Ернандез је подсетио да претње Вашингтона нису новост.
"То је политика САД још од Кубанске револуције. У меморандумима из 1960. и 1961. године јасно је наведено да треба применити мере које ће изазвати несташице и незадовољство становништва, како би се народ окренуо против Фидела Кастра. То је сама основа политике блокаде", рекао је.
Како је нагласио, циљ Вашингтона од почетка је био промена политичког система Кубе.
"Кубанска револуција плаћена је крвљу и великим жртвама нашег народа. Она је део дуге историјске борбе за независност. Од победе револуције 1. јануара 1959. године суочавамо се са агресивном политиком САД и сталним претњама војном интервенцијом", навео је.
Подсетио је на инвазију у Заливу свиња, коју су финансирале Сједињене Америчке Државе, за време администрације Џона Кенедија.
"За мање од 72 сата та операција је поражена. То није била само реторика, већ конкретан пример директне америчке агресије на Кубу. Било је застрашивања, саботажа, напада и покушаја атентата на лидере револуције. Коришћена су сва средства како би се изазвала политичка промена", подсетио је амбасадор.
Ипак, како каже, Куба је успела да одбрани свој политички систем и право да самостално одлучује о будућности.
"Ми желимо да градимо сопствени сан о независности и напретку. Али, нажалост, то је довело до сукоба са нашим најближим суседом. Ове године поново смо чули да ће, после Венецуеле, Куба бити следећа. Наш народ се већ дуго припрема за такву могућност", рекао је гост телевизије РТ Балкан.
Осврнуо се и на Трампове речи о америчким бродовима који би, након "победничког повратка из Ирана", могли да стигну до кубанских обала.
"Не знамо да ли је реч о стварности или о неком холивудском филму. Говори се о бродовима који се победнички враћају из Ирана и који би потом могли да дођу до Кубе и окончају револуцију. Ми то тумачимо као насилне претње које су у супротности са међународним правом и подривају суверенитет наше земље", нагласио је.
Поручио је да евентуална америчка интервенција не би била једноставна.
"Могу да вас уверим да то неће бити лака опција за САД, највећу економску, трговинску и војну силу. Тиме би се ставила на пробу спремност кубанског народа да брани своју земљу и своје идеале. Нећемо попустити пред империјом. Империја не може да дотакне наш понос", поручио је Ернандез.
Ипак, у озбиљном разговору нашао је места и за иронију.
"Једина претња коју Куба представља Сједињеним Америчким Државама јесте да Американцима буде забрањено да дођу код нас, пију мохито, играју салсу и уживају на кубанским плажама", рекао је амбасадор.
"Нема струје, недостају лекови, али нећемо одустати"
Говорећи о будућности Кубе, Ернандез је захвалио телевизији РТ Балкан на прилици да представи положај своје земље.
"Желим да захвалим овом каналу што нам пружа могућност да кажемо истину о овој фази агресије. Ваша телевизија увек је имала разумевања за кубански народ и ми то веома ценимо", истакао је.
Посебну захвалност упутио је Србији и Русији због противљења америчкој блокади.
"Када говоримо о блокади, морамо да захвалимо Србији, која је међу земљама које су гласале против економске и трговинске блокаде Кубе. Захвални смо и Русији, нашем братском савезнику, која се увек противила тој политици. Наступ Русије у Уједињеним нацијама био је потпуно јасан", нагласио је.
Подсетио је да су односи Кубе и САД током администрације Барака Обаме били нешто бољи, али да ни тада нису уклоњена сва ограничења.
"У време Обаме било је мање агресије и односи су били ближи, али су и тада постојале забране које су Американцима ограничавале туристичка путовања на Кубу", навео је.
Амбасадор није крио да се Куба суочава са озбиљним економским проблемима.
"Много тога нам недостаје. Нема струје, народ пати, недостају лекови. Али морамо да наставимо да се развијамо, да улажемо напоре, одржавамо трговинске односе са савезницима и учествујемо на међународним форумима. Немамо другу опцију", рекао је.
Као један од праваца развоја навео је ширење приватног сектора и улагање у обновљиве изворе енергије, пре свега соларне панеле.
"Морамо да будемо креативни, да тражимо нова решења и да се прилагођавамо. Али, изнад свега, оно што нас одржава јесу патриотизам и понос", закључио је амбасадор Кубе у Србији Павел Оренсио Дијаз Ернандез.
Вашингтон притиска Србија не попушта: Ко је у УН стао уз Кубу, а ко окренуо леђа
У другом делу емисије адвокат Бојан Драгићевић и председник Мреже за одбрану човечанства Ратко Крсмановић коментарисали су подршку Куби у Уједињеним нацијама.
"Гласање је у УН окончано успешно, али је ово један од најслабијих резултата кубанске државе по овом питању у њеној другој историји борбе против блокада. Видела се жестока дипломатска офанзива Вашингтона која је била усмерена на еродирање подршке неких традиционалних гласача, пријатеља те државе и њеног народа. Сада је резолуција прошла са 130 гласова, а пре десетак година било је речи и о подршци од 190 земаља. Овај пута солидан део њих се сакрио иза уздржаности. Негативни гласови стигли су из нашег окружења, из Словеније и Северне Македоније. Види се да следи једна велика дипломатска офанзива Запада, пре свега Америке", истиче Драгићевић и додаје је пад Николаса Мадура у Венецуели закомпликовао ствари и на Куби.
Гост телевизије РТ Балкан је истакао да Запад никада не игра на једном пољу када ломи једну државу, па зато имамо санкције, али на делу и тежњу да се блокада легитимизује и изгуби свеопшту осуду коју је имала.
"Тај притисак је био силан. Њима је Хавана веома интересантна и настоје да примене већу силу, и војну, и економску и дипломатску, како би се још отежао положај Кубе. Кубански народ се налази у једној од најтежих ситуација од увођења ових противправних и монструозних блокада, која по свом карактеру од појединих коментатора добија геноцидне обрисе, јер изазива велики број смрти и отежава живот становништву. Дакле, идете са блокадом, подижете притисак, а онда оптужујете кубанске власти за последице блокаде коју сте сами изазвали. Ми смо имали сличну ситуацију и разумемо како то функционише", казао је Драгићевић.
Крсмановић упозорава да је по среди злочин против човечности и подсећа да неки од америчких теоретичара и критичари стање на Куби називају "тихом Газом".
"Неки говоре и о финансијском фашизму, имајући у виду економске и финансијске притиске којима је Куба изложена. Ипак је Куба пркосна и поносна да би је неко сажаљевао. Сама Генерална скупштина је одсликала укупну геополитичку ситуацију у свету, укључујући и Балкан. Једина је Србија сачувала ниво историјског достојанства да гласа у корист Кубе. Северна Македонија, БиХ и Словенија отворено су гласале за Америку. Јесте вршен огроман притисак, али притисак се врши на слабе. Кукавичко бежање из сале за време гласања Хрватске и Црне Горе је посебна прича. Ако посматрамо велике европске земље – Немачка, Италија и Пољска, такође су побегле из сале", објашњава Крсмановић и додаје да је делегација САД спроводила "бестидан терор" на државе како би гласале против Кубе.
Гост "Дана увече" указује и да није саопштено да је Куба успела да нађе алтернативни ослонац свог будућег финансијског, економског и трговачког модела понашања, а то је чињеница да је постала партнер БРИКС-а.
"Тако ће она бити у ситуацији да решава своје проблеме", закључује Крсмановић.
Live
