Може ли Илон Маск да донесе мир у Украјини | Дан увече

Кирил Дмитријев у Илону Маску види миротворца. Након Маскове одлуке да ограничи употребу "Старлинка" за офанзивне ударе, таква похвала делује очекивано. Али, око тог америчког магната отворило се питање много веће од сателитског интернета: може ли човек који контролише кључну комуникациону мрежу да утиче и на ток рата? Може ли Маск да постане мост између Владимира Путина и Доналда Трампа, или је његова моћ велика само док се не нађе пред одлукама држава?

У орбити изнад Земље, једна погрешна одлука могла би да покрене ланчану реакцију. А на земљи се, док се говори о дипломатији, Европа припрема за сукоб. Истовремено, од Кијева не видимо индиције за прекид рата. Између припрема за рат и речи о миру, у емисији "Дан увече" на РТ Балкан остаје питање: може ли се преговарати о окончању сукоба док се сви спремају за његов наставак?

Дмитријев: Илон Маск је миротворац, разуме последице рата

Слободан Самарџија, новинар и дугогодишњи дописник "Политике" из Москве, каже да су сателитске комуникације постале једна од најважнијих димензија сукоба у Украјини, па се Маск плаши да његов "Старлинк" не постане мета руске одмазде.

"Дмитријев је у ствари хтео да, на неки начин, окуражи Илона Маска у том његовом настојању да покуша да се повуче из свих тих прича о рату у Украјини", каже Самарџија.

Будући да је управо Маск омогућио Украјинцима да користе "Старлинк" за нападе на Русију, додаје он, нормално је да не жели да се бура незадовољства сручи на њега.

"Он је човек који је свестан шта се дешава, не само на ратишту него у свету и види да је Русија једина која нешто може да постигне, док Украјинци и ЕУ не могу да остваре своје циљеве", каже Самарџија.

Новинар РТ Балкан Тиосав Пурић сматра да Русија џентлменски пружа руку Маску због успеха свог система сателита "Рассвет", домаћег пандана "Старлинку".  

"Можда они заиста повлаче ручну" јер имају превише жаришта, каже Пурић и подсећа да "Трампова администрација већ други пут гура ту причу о милитаризацији свемира".

Међународним споразумима које поштују и Русије и САД забрањено је оружје за масовно уништење у свемиру, али није познато какво друго оружје обе земље можда имају у орбити, додао је.

Американцима је тренутно "расута пажња на све стране", па су можда проценили да им се даљи рат у Украјини не исплати, док Русија може да каже "добро, ви сте све испуцали, ми сад нећемо да станемо", објашњава Пурић могући страх у Вашингтону.

Од руске нафте до "Старлинка": Како САД мењају правила игре у Украјини

"То што је Путин похвалио Маска, он то није урадио из биле какве конкретне потребе, то је једноставно чињенично стање", сложио се Самарџија. 

Русија и САД сада "покушавају да једна другој не сметају", додао је.

Оба саговорника су напоменула да је Русија престигла САД у истраживању свемира после Хладног рата, а да је Маск у суштини преузео улогу НАСА-е после 2014, када су због санкција Американци престали да купују руске ратне моторе.

Шта год је Маск урадио са "Старлинком" то није било грешка, већ иза тога стоји руководство САД. То је корак ка дијалогу две земље, сматра Самарџија. Америка сада има велике планове у другим регионима, каже он, па сад испада да је Украјина искључиво европски рат, који ЕУ није хтела и за њега није била спремна.

"Цео свет је ушао у 21. век, а Европа је остала у 20. веку, по начину размишљања и свему осталом, и не може да се из њега ишчупа", закључио је Самарџија.

Што се тиче Маскове мотивације, објашњава Пурић, аутор Квин Слободијан је описао његову идеологију као "реакционарну технократију" која гледа да успостави "услужни суверенитет" у којем би људи зависили од технологије.

Док његов земљак Питер Тил хоће да успостави нове мале државе, где би капитал имао слободу деловања, Маск би да приватизује већ постојеће државне институције у своју корист, каже Пурић. 

Он је напоменуо да је за Русију је ово егзистенцијални сукоб, јер је Москва морала да повуче црвену линију Америци и пошаље поруку да "нема више Горбачова у Пица хату", док је за Американце ово "посао по обичају".