"Плави талас" запљуснуо Америку: Да ли је Трампов рат у Ирану дошао главе републиканцима?| Дан увече

Такозвани "плави талас" који се недељама најављивао за америчке међуизборе, коначно се и догодио. Иако се бројање гласова и даље приводи крају, јасно је да је Демократска странка децидно освојила оба дома америчког Конгреса.

Према прелиминарним резултатима, демократе контролишу 54 места у Сенату у односу на републиканских 44, и имају 228 посланика у Представничком дому, док су републиканци освојили 139.

Губљење на међуизборима за странку актуелног председника – посебно у Представничком дому – показало се као правило пре него изузетак, будући да је од краја Другог светског рата то био исход 18 од 20 пута. Ипак, размере победе демократа, укључујући и досад невиђене тријумфе попут преузимања традиционалног републиканског упоришта Тексаса, указују на незадовољство грађана досадашњом републиканском политиком.

Бела кућа грађанима САД: Трамп је и даље председник Америке

Избори за Конгрес одржали су се у тренутку када израелско-амерички рат против Ирана траје више од девет месеци, цене енергената настављају да расту и на америчком тлу. Док је Доналд Трамп у предизборној трци обећавао да неће почињати нове ратове али и да ће спустити цену енергената, цена бензина у недељу оборила је пређашње рекорде за изборни дан, са 4,15 долара по галону.

Нашироко распрострањеној тези да је такозвани "плави талас" резултат незадовољста Трамповим потезима говори у прилог и то што је амерички председник уочи међуизбора говорио својим присталицама да гласају као да гласају за њега лично, док је након пораза своје странке покушао да лоше резултате припише непопуларности републиканских кандидата.

Демократска контрола над Конгресом значи да ће процес доношења законских одлука бити драматично отежан, будући ће Трампу бити далеко теже да "прогура" законе кроз Представнички дом, док је амерички председник већ најавио да ће бити "господин вето" за законе које буду предлагале демократе.

Политиколог Александар Павић и новинар Славољуб Качаревић у емисији Дан увече на РТ Балкан анализирали су разлоге за овакав резултат републиканаца на међуизборима и сагласили се да су удар на животни стандард и рат у Ирану коштали Трампа.

Павић сматра да се овакав исход на међуизборима може упоредити са катастрофом коју су републиканци доживели после афере Вотергејт.

"Било је великих заокрета и за време мандата Џорџа Буша Млађег. И Барак Обама је претрпео озбиљне губитке у 'мидтерму' 2010. године. Догађало се да 'мидтермси' буду такви да председник државе претрпи овакав резултат, јер за прве две године тешко да може да оствари оно што је обећао, па му се гласачи освете на неки начин", оцењује Павић.

Истиче да је ово велики губитак за републиканце с обзиром на то да су предизборна предвиђања била таква да ће демократе успети да поврате већину у Представничком дому.

"Међутим, они су убедљиво освојили Сенат. Зато се не чује реч само "плави талас", него "плави цунами" за овај изборни резултат. Ово је слично ономе што се догодило код нас. Гласало се у референдуском атмосфери - да ли сте "за" или "против" Трампа. Он има историјски низак рејтинг када је реч о председнику после две године мандата. Све је то довело до тога да буде историјски губитак", указује Павић.

Павић објашњава да то што демократе држе Сенат значи - номинације амбасадора, као и највиших званичника који морају да прођу кроз Сенат.

"На другом месту Сенат је место где, ако би прошао импичмент у Представничком дому, а демократе сад могу да га изгласају. Импичмент значи дословно суђење председнику или неком високом званичнику, министру, судији. Да би се донела пресуда у Сенату, мора да постоји двотрећинска већина. Демократе немају то, али тиме што је изгубио оба дома, Трамп ће бити приморан да користи вето. Може Конгрес да предложи закон, али председник може да уложи вето. Да би се прегласао вето, мораш да имаш две трећине Представничког дома и Сената, а демократе ипак немају то. Уколико им Трамп постави вето, мораће да дођу да разговарају", објашњава Павић и истиче да ће бити нека врста натезања. 

Амерички изборни спектакл: Илон Маск и ласери, мајка против кћерке, Тексас против републиканаца

На питање да ли је био проблем у кандидатима или популарности републиканаца с обзиром на то да су демократе победиле у неким типично републиканским деловима, Качаревић сматра да је проблем у републиканским кандидатима.

"Како је Трамп рекао, да се за мене гласало, свуда бих победио. У прогнозама се тврдило да ће бес победити и да има довољно гнева код разних присталица које ће водити главну реч у гласању, а то је питање поскупљења и трошкова живота и питање спољне политике које су Американци у анкетама стављали на друго место важности. И тај рат који је Трамп водио али и бројни други његови потези, довели су до једне атмосфере у којој је његова листа доживела катастрофалан пораз. Претпостављам да је раст трошкова живота  био пресудан јер на Западу, по правилу, изазива кажњавање владајућих кругова. То се Трампу догодило и ту нема неке мистерије", наводи Качаревић.

Он указује да је први пут латино жена постала гувернер, да су демократе победиле у републиканским местима, као и да је муслиман ушао у Сенат.

"То говори о појави нових људи у америчкој политици у оваквом изборном трентуку. Незадовољство традиционалним политичарима, изнедрило је неке људе од којих ће се очекивати нешто ново. Моје питање је зашто је Трамп радио у овој години нешто против себе. Чини ми се да је све што је радио било против његовог рејтинга. Да није отворио рат који бесконачно траје и с којим не зна шта ће, ово не би било овако катастрофално", закључује Качаревић.