
Уцене из Берлина нису у моди: Мађарска, Чешка, Бугарска и Словачка рекле "не"| Дан увече

Немачки канцелар Фридрих Мерц послао је писмо председнику Европског савета Антонију Кошти. Порука је јасна, ако се све чланице, без изузетка, не обавежу да финансирају Украјину, Берлин прети да ће блокирати нови седмогодишњи буџет Уније. Кијеву ће следеће године недостајати бар 70 милијарди евра, а Мерц хоће да рачун плате сви.
Одговор из Братиславе стигао је за неколико сати. Роберт Фицо то назива уџбеничким примером уцене и поручује Берлину: "Као што Мерц има вето, имамо га и ми." Уз њега је стао Андреј Бабиш: "Чешка није у подређеном положају, Чешка је суверена држава".

Ни Будимпешта не попушта. Мађарски премијер Петер Мађар рекао је Мерцу у Берлину да буџет не треба везивати за Украјину и да Мађарска не може да преузме нове милијарде дуга за Кијев. Из Софије стиже слична порука, Румен Радев каже да Бугарска прво мора да реши сопствени дефицит.
Готово је сигурно да ово мора да постане тренд, јер се у супротном намеће питање, може ли оваква Европа да преживи? Самит у Даблину завршен је без одлуке. Прави обрачун следи крајем новембра у Бриселу. Питање је само да ли ће Европа платити рат или платити цену сопствених погрешних одлука.
О овој теми у емисији "Дан увече" говорили су Жељко Нинковић, генерал у пензији и Зоран Јеремић, дипломата и бивши амбасадор у Немачкој.
Генерал Нинковић сматра да је бесмислено оно што покушава да наметне Фридрих Мерц, да све земље чланице финансирају Украјину.
"Разумем земље које то не желе, посебно ове које имају дефиците у својим буџетима. Зашто би преузеле на себе финансирање рата? Тражити од њих да се дугорочно определе за нешто тако, принципијелно није добро", навео је Нинковић.
Сматра да Мерц покушава да "држи главу изнад воде", преко једног милитаристичког пројекта, те очекује да ће против тога бити све више земаља.
Говорећи о стању на фронту он је рекао Русија напредује, да се стално ослобађају нова насеља и да сукоб у Украјини иде према свом крају. Сматра да ће дешавања у Кијеву или Одеси бити преломни моменат за доношење одлуке.
"Оног момента када украјинске снаге не буду имале допремање преко Дњепра, то ће бити непремостив проблем", појаснио је он и додао да се руши морал војске када се испразне залихе, и тада се очекује потпуни слом Украјине.
Зоран Јеремић сматра да Берлин покушава да "превали" на остале земље чланице проблем у ком се Немачка налази. Сматра да Мерц покушава да наметне политику да Немачка постане највећа сила у Европи.
"То је могуће само ако се настави рат у Украјини. Зато им је потребно да све земље наставе финансирање тог рата. Оне који им се супротставе, покушавају да дисциплинују", рекао је он.
Како каже, земље које више издвајају у буџет ЕУ сматрају да могу да одлучују и да могу да уцењују оне чланице које више новца примају из буџета ЕУ него што дају.
Указао је на тенденцију да се одлуке унутар ЕУ доносе простом већином, а не консезусом свих земаља чланица.
"Аустрија, Немачка и Француска покушавају да легализују систем да они који улажу више новца имају већи утицај у доношењу одлука. Преговори који се воде око Украјине говоре да се сукоб ближи крају. Европа покушава да ускочи у тај воз, жели да то буде са јаким картама, а то је помоћ Украјини", појаснио је он.
Како каже чак и у изјавама лидера појединих европских земаља види се да су схватили да сукоб са Русијом може скупо да их кошта, те да се види јасан заокрет у спољној политици.
Наводи да немачки канцелар Фридрих Мерц, али и француски председник Емануел Макрон не могу да се похвале добрим рејтингом унутар својих земаља, да се незадовољство становништва испољава на улицама Европе.
"Економска снага ЕУ опада, а на то становништво није навикло. Мање земље немају никакав интерес да јачају војне снаге. Велике имају. Малим земљама не одговара да постају пешадија европске војске у борби против Русије и зато је све заступљенији став да се са Русијом мора пронаћи решење", рекао је он.



