Србија и Балкан
Михајло Попеску у "Релативизацији": Моја борба да променим Закон о држављанству Црне Горе
Србија се поставила као земља свих Срба док Црна Гора допушта да постоје две класе грађана, оцењује истраживач јавног мњења у Лондону Михајло Попеску говорећи о својој намери да добије црногорско држављанство
Београђанин Михајло Попеску, маркетиншки научник и истраживач јавног мњења у Лондону, каријерни пут од студија до своје истраживачке агенције градио је од Факултета организационих наука до стипендије у Великој Британији, рада на универзитету и бизнису, као и у чувеној "Кембриџ аналитици".
Попеску је сада оснивач и директор "Латенте", лондонске истраживачке агенције која мери оно што традиционална истраживања не могу – латентне феномене који покрећу људско понашање. Са докторатом из маркетиншких наука и преко 15 година искуства, за непуне две године активног пословања, "Латента" је ушла у топ три одсто британских фирми по годишњем промету.
У емисији "Релативизација са Љиљаном Смајловић" на РТ Балкан говорио је о знању које је стекао у Британији, о коришћењу података о личности у сврхе истраживања комерцијалног и политичког тржишта, о томе како је продрмао Икс заједницу коментаром о Хиландару у време када је у Београду био Појас Пресвете Богородице, али о борби за држављанство Црне Горе и измени закона.
Каже да није имао сан о Великој Британији, али је као један од најбољих студената ФОН-а, преко фондације за образовање "Престолонаследника Александра Карађорђевића", која је успоставила сарадњу са универзитетом у Нотингему, добио стипендију заједно са још 40 студената.
"Када сам докторирао 2015. године, жеља ми је била да добијем посао у индустрији истраживања тржишта, али пошто сам имао само српско држављанство, то није ишло лако, па сам прво ангажовање нашао на универзитету у Ливерпулу. Потом сам гледао огласе и видео оглас за посао у 'Кембриџ аналитици'", присећа се свог каријерног узлета.
Како истиче, поредећи знање које је добио на београдском факултету и у Британији, Попеску објашњава да је на ФОН-у добио фактографско знање, али да је морао да се одучи од неких ствари и критички промишља. Правећи паралелу између Србије и Британије, Попеску указује да је "Британија земља континуитета која не баца олако своју историју", али и да смо ми успели кроз историју да се извучемо из једног мрачног периода. Како каже, мишљење о Британцима у Србији је засновано на стереотипима и огорчености из недавне историје.
"Ипак, мимо владе и њихове политике, обичан народ су добри људи. Човек неке ствари много боље види са дистанце. Нема савршеног друштва", указује он.
Како се прикупљају подаци о личностима
Говорећи о кампањама вођеним подацима којима се бавила компанија у којој је радио, истиче да у Америци постоји јавно доступни бирачки списак који може да се купи, као и подаци о коришћењу кредитних картица, поседовању оружја и слично.
"То су лични подаци који су јавно доступни и на основу њих, можете да спроведете истраживање по цртама личности. 'Кембриџ аналитика' је покушала у Европи да види ко продаје те податке. Један професор универзитета у Кембриџу је у време зачетка Фејсбука, када ништа није било регулисано, кроз један психолошки квиз, сакупљао психолошке податке о цртама личности. Потом је, те податке 28 милиона људи продао 'Кембриџ аналитици', која је покушала да се игра са тим сетом података. Али, ти подаци нису били много корисни јер се у међувремену људи мењају", каже Попеску.
На питање шта је он, који се бави истраживањем на основу података, научио о себи на друштвеним мрежама, присетио се свог коментара о Хиландару који је изазвао бурне реакције "твитер заједнице".
"Говорио сам о Хиландару као о претечи универзитета и то је изазвалу жучну расправу. Он није био универзитет, али је имао богати манастирски живот, преводили су се текстови, имао је преписивачку школу, болницу, у сврхе служења монаштву и делимично српској држави. Обављао је све друштвене функције једног средњовековног универзитета. Из призме савременог гледања на Хиландар, ово им је било шокантно. Али, и Кембриџ је почео као манастир. Универзитети у Европи су почели из тог миљеа. Али, у том тренутку је Богородичин Појас био у Београду и вероватно је због тога мој коментар о Хиландару наишао на такав одјек", рекао је Попеску.
Коментаришући српске институције и Универзитет, Попеску истиче да су институције пољуљане, али да једина која функционише, по његовом мишљењу, јесте Универзитет у Београду.
"Он је најефикаснији универзитет, који уз помоћ 'штапа и канапа' има највећу продуктивност на свету. Универзитет је натпросечан иако су све наше институције просечне", сматра Попеску.
О борби за црногорско држављанство
Попеску има српско, румунско и британско држављанство, али не може да стекне и црногорско иако му је отац рођен у Црној Гори. Говорећи о правном насиљу црногорске државе после измене Закона о држављанству, указује да је уложио све своје ресурсе у борбу да се тај закон промени.
"Црна Гора има најрестриктивнији закон у Европи. У намери да добијем црногорско држављанство, писао сам амбасади Црне Горе у Великој Британији. Назначио сам да сам имао личну карту и пребивалиште до 2006. године. Али ми је речено да ме немају у евиденцији МУП-а. Због тога, повремено за 13. јул 'тагујем' Јакова Милатовића, Спајића", каже Попеску.
У борби за црногорско држављанство, упознао је и како каже, врхунског правника, Стевана Шпадијера ком су родитељи са Цетиња, а који не успева да добије држављанство Црне Горе.
"Он је рођен у Аустралији, али пошто је тамо одрастао и у том тренутку је имао више од 24 године, рекли су му да нема право на држављанство. Он је као доктор права доставио поднесак Уставном суду Црне Горе да закон о држављанству крши Устав, Европску повељу о држављанствима и Европску повељу о људским правима", наводи Попеску.
Он се залаже за то да грађани Црне Горе треба да се изјасне о томе да ли треба да се дозволи двојно држављанство.
"Србија не треба да се меша у то што се дешава у Црној Гори, то је на нама који смо оштећени. Српске партије у Црној Гори на штетан начин постављају ово питање, сви питају да ли Црна Гора треба да има двојно држављанство, хајмо да питамо грађане. Црна Гора је независна земља, Србија не треба да се меша, на Црној Гори је да то регулише. Србија се поставила као земља свих Срба, док Црна Гора допушта да постоје две класе грађана", закључује Попеску.
Live
