Дуња Симоновић Братић: Логично је да Вучић буде премијер, а Дачић кандидат за председника
На крају изборне ноћи сви ће морати да се суоче са резултатом који за многе неће бити пријатан, поручила је гошћа "Релативизације" Дуња Симоновић Братић
Потпредседница Скупштине Србије и чланица Главног одбора Социјалистичке партије Србије (СПС) Дуња Симоновић Братић говорила је у емисији "Релативизација" Љиљане Смајловић о стању у СПС-у, односима између председника странке Ивице Дачића и Бранка Ружића, предстојећим изборима и будућности коалиције са СНС-ом.
Симоновић Братић је оценила да, иако ће избори ускоро бити расписани, у парламенту не влада предизборна психоза, што је, како је навела, "јако чудно".
"Психоза је била већа када је била седница о поверењу Влади. Тада смо имали више страсти, политичког жара и борбе, а сада делује пре као да ћемо ићи на одмор, а не у изборну трку", истакла је она.
Према њеној оцени, један од разлога за такву атмосферу је то што је сада свима јасно да више нема скривања и да ће свако морати да се покаже и докаже.
"На крају изборне ноћи, када буду пребројани гласови, сви ће морати да се суоче са резултатом, који за многе неће бити пријатан", навела је Симоновић Братић.
Као још један разлог истакла је то што су током блокада и протеста опозиционе странке у почетку биле уз такозвани студентски покрет, који је касније, према њеним речима, постао "прави блокадерски покрет", а потом опозиционе странке гурнуо у страну.
"Сада их тера у пензију и брише са политичке сцене", истакла је Симоновић Братић.
Могућа су и непријатна изненађења за СПС
Говорећи о резултатима СПС-а на предстојећим изборима, Симоновић Братић рекла је да се нада позитивном резултату, али да су могућа и изненађења.
"Постоји неколико фактора који, нажалост, могу да буду изненађујуће непријатни, ако се не будемо уозбиљили у неком тренутку – ми социјалисти и руководство странке", навела је гошћа "Релативизације".
На питање да ли мисли на неспоразуме између председника СПС-а Ивице Дачића и Бранка Ружића, одговорила је да је реч о "две политике".
"Нажалост, то се зове Дачић–Ружић, али ту се ради о две политике. Имамо политику СПС-а која је државотворна, на принципима суверенитета, и подршке овој Влади и коалицији са СНС-ом, која већ дуго траје. То је политика свега што смо радили у последњих 14 година, подршке председнику Александру Вучићу на изборима у два мандата, где нисмо имали свог кандидата", рекла је Симоновић Братић.
Она је нагласила да не жели да верује нити да прихвати чињеницу да унутар странке постоји особа која заступа блокадерску политику и отворено навија за победу такозваних студената, а како напомиње, "знамо да то нити су студенти, нити су неки невини анђелчићи који ће нам донети неки бољитак".
"То јесте сврставање, будући да су то две политике, а не две личности", истакла је она.
Симоновић Братић је нагласила да је политика СПС-а уједно и политика њеног председника Ивице Дачића.
"Шта се десило у међувремену са ставовима Бранка Ружића и када је доживео то просветљење – питање је за њега", рекла је Симоновић Братић.
Она је оценила да, уколико неко има ставове који су супротни политици странке, не може да буде у њеном врху и заступа политику која је у потпуности супротна званичном ставу СПС-а.
"Не можете да седите у врху странке и заговарате причу која је потпуно супротна од онога што је целокупан став Председништва, чији смо и ја и он чланови. Он је још и потпредседник странке. А да не кажем да је на свим састанцима јавно гласао за коалицију и подржавао је, а онда излазио и на "блокадерским телевизијама износио ставове супротне званичној политици странке", истакла је она.
Испричала је да су многи у странци били изненађени и збуњени након његовог иступа на телевизији Н1, када се сврстао на "другу страну", уочи 15. марта прошле године, за који каже да је био "Дан Д" за државу Србију, када је требало да дође до смене власти на улици.
Додала је да је Ружић ипак дуго у странци и да у СПС-у има много другова и пријатеља, и да је за њега очигледно постојала нека већа доза емпатије и разумевања у односу на Зорана Анђелковића, који је искључен "непријатно брзо".
Подсетила је да је Ружић тада добио суспензију у трајању од шест месеци и да се током тог периода није оглашавао.
"Претпостављам да су се појединци понадали да ће се он вратити на праву страну, што је, по мом мишљењу, било наивно. Он није ни мало наиван, а није ни млад – има више од 50 година, тако да је свако од нас ваљда свестан шта ради и нужно је да сноси одговорност. Оно што је битно за лидера и руководство јесте да доноси одлуке, па макар некада оне биле и погрешне", истакла је Симоновић Братић.
Она је напоменула и да је ситуацију у СПС-у додатно отежала болест Ивице Дачића, што је, како је оценила, био тежак ударац за странку и околност у којој је вероватно било и оних који су претендовали на лидерску позицију.
Додала је да је било потребно време да се Дачић опорави, али и да се у странци увере да је он "поново у седлу" и способан да у пуном капацитету води СПС.
Излазак СПС-а и СНС-а на изборе
На констатацију Смајловићеве да је, иако је СПС у коалицији са СНС-ом учествовао у пет влада, на парламентарне изборе увек излазио одвојено, те да се код Вучића овог пута осетила "контролисана озлојеђеност" када је обелодањено да ће странка изаћи самостално, она је истакла да не верује да је то имало везе са одлуком о одвојеном изласку на изборе.
Према њеној оцени, разлог пре треба тражити у одлуци да Ивица Дачић буде кандидат странке за председника Србије и да за ту кандидатуру добије подршку партије.
Подсетила је да СПС у претходна два изборна циклуса, када је за председника биран Александар Вучић, није имао свог кандидата.
"Ивица Дачић је жртвовао своју кандидатуру да би Вучић у првом кругу апсолутно победио", напоменула је гошћа "Релативизације".
Она је оценила да је зато логично да странка подржи свог кандидата у тренутку када Вучић више ни по Уставу не буде могао да се кандидује за председника Србије, додајући да се никада није ни разговарало о другом кандидату осим Ивице Дачића.
"Такође је логично да, ако смо ми подржавали председничког кандидата СНС-а, онда СНС да подршку СПС-у за нашег кандидата", истакла је Симоновић Братић, нагласивши неопходност одржавања председничких избора, будући да председнику Александру Вучићу мандат истиче 31. маја следеће године.
Она је такође рекла да верује да ће Вучић бити следећи премијер.
Референдумска атмосфера
На питање да ли ће предстојећи избори бити својеврсни референдум "за и против Александра Вучића" и колико у том случају има смисла да СПС и СНС на њих изађу одвојено, Симоновић Братић је оценила да апсолутно постоји референдумска атмосфера, али да се она у парламенту не види јер представници блокадерске листе нису у Скупштини.
Она је навела да се тренутно суочавају са "имагинарним непријатељем", будући да представници блокадерске листе нису у Скупштини, а да још није познато ни како ће та листа изгледати, ко ће је чинити нити какву ће политику заступати, због чега се о њој за сада може само претпостављати и нагађати.
"Факат јесте да смо ми у једној врсти референдумске атмосфере и да ће у суштини бити за и против ове власти, а ако смо ми део власти, а јесмо, и ми смо у том бубњу", истакла је Симоновић Братић.
Симоновић Братић је објаснила да су СПС и СНС и до сада на парламентарне изборе излазили одвојено, додајући да најављени самостални наступ СПС-а не значи нужно да ће тако и остати.
"У случају стварања неког новог ДОС-а, није искључена могућност формирања две велике коалиције које би окупиле оне који су 'за' и оне који су 'против'", истакла је она уз оцену да би "то можда било и најприродније".
СПС као политички бренд Србије
Говорећи о томе како су социјалисти од почетка вишестраначја у Србији успели да остану једна од најрелевантнијих политичких странака, за разлику од многих других партија, Симоновић Братић је истакла да СПС постоји 36 година и да је у међувремену постао "политички бренд Србије".
Указала је да је СПС суштински породична партија, у којој су, како је навела, и баке и деке, маме и тате, деца и унуци, додајући да је то ствар васпитања и политичког опредељења.
"Будући да постоји 36 година, историја СПС-а је истовремено историја наше државе и односа, разноразних људских судбина, које су некима и дан-данас инспирација и узор, некима део бремена који се носи, али поносно", рекла је она.
Истакла је да то није увек било једноставно.
"То је у суштини једно чврсто језгро које је лево опредељено, које је државотворно, које је за апсолутну подршку томе да Косово и Метохија буду део Србије, апсолутну подршку Републици Српској, и то су неке ствари које ми подразумевамо, баштинимо. Као и, наравно, традиционално добре односе са Руском Федерацијом и са Кином", навела је Симоновић Братић.
Подсетила је да је преломни моменат био и када је Ивица Дачић потписао Бриселски споразум и када се кренуло у заокрет од политике која је вођена деведесетих година, што је у то време, како је оценила, било прилично политички опортуно и на неки начин једино изгледно решење да би се држава сачувала од других удара.
Нагласила је да то нису биле једноставне и лаке одлуке.
Љиљана Смајловић је питала и да ли се успех политике СПС-а у коалицији са СНС-ом огледа у томе што се данас опозициона новинарка жали јер не може да каже да је у Сребреници био геноцид или да је "Косово" самостална држава, док се до 2012. године бомбардовање Србије није ни називало НАТО агресијом.
Симоновић Братић сматра да је у то време било много више контроле над тим шта ће се говорити у медијима него што је то случај данас.
"Данас имате поларизовану медијску сцену у Србији, а у то време то није била опција. Није, рецимо, нигде могао да се критикује европски пут Србије", навела је Симоновић Братић, подсећајући да је РТС тада имао слоган "Европски јавни сервис".
Како је истакла, то је био доминантан наратив, па они који се са њим нису слагали нису могли да добију простор у медијима.
"Тада је била потпуна забрана другачијег мишљења, а сада пре можемо да говоримо о плурализму мишљења", истакла је она.
Live
