Борис Радаковић у " Релативизацији": Зашто Сарајеву смета подсећање на децу са Козаре?
До сада смо именом и презименом евидентирали више од 13.000 деце са подручја Козаре, старости од рођења до 15 година, која су изгубила живот од 1941. до 1945. године, рекао је гост "Релативизације" Борис Радаковић
Историчар и кустос Меморијалног музеја на Мраковици, у оквиру Националног парка "Козара" Борис Радаковић, говорио је у емисији "Релативизација" Љиљане Смајловић о овогодишњем обележавању годишњице Козарачке битке, реакцијама које је то обележавање изазвало, страдању цивила у Другом светском рату и последицама усташког геноцида над Србима.
Смајловићева је приметила да је део бошњачке јавности негативно реаговао на то што је Република Српска ове године обележила страдање на Козари 11. јула, на дан када се у Поточарима обележава страдање Бошњака.
Радаковић је објаснио да Влада Републике Српске организује централну манифестацију "Дан битке на Козари", док је Национални парк "Козара" домаћин обележавања у меморијалној зони.
"До сада се обележавање углавном одржавало 4. јула или око тог датума, али је ове године померено на 11. јул. Претпостављам да је разлог то што се 4. јула обележавало страдање Срба у Подрињу у Братунцу, па је један викенд био посвећен том догађају, а наредни Козари", рекао је гост "Релативизације".
Према његовим речима, не постоји разлог да се обележавање страдања жртава тумачи као провокација.
"Не може одавање поште жртвама да буде увреда ни провокација", оцењује историчар.
Подсетио је да су се и у Брчко дистрикту водиле полемике поводом избора датума сећања, јер су поједине бошњачке организације сматрале да се различита страдања не могу обележавати истог дана.
"Они који се залажу за јединствену БиХ требало би да разумеју да један датум може да допринесе помирењу народа, а не новим поделама. Не видим разлог да се томе противе", истакао је Радаковић.
До сада потврђено да је више од 13.000 козарске деце страдало у НДХ
Говорећи о страдању деце на Козари и у логорима НДХ, Радаковић је навео да он, и још двоје колега из Меморијалног музеја, годинама прикупљају податке о страдалим цивилима и партизанима.
Нагласио је да током саме козарске офанзиве није страдао велики број цивила, већ да су највеће жртве настале касније, у логорима и на бројним стратиштима широм НДХ од 1941. до 1945. године.
"До сада смо именом и презименом евидентирали више од 13.000 деце са подручја Козаре, старости од рођења до 15 година, која су изгубила живот од 1941. до 1945. године", навео је Радаковић.
Како је додао, више од 90 одсто страдале деце били су Срби, затим Роми, а потом припадници других народа.
Посебно је нагласио да су Срби, Јевреји и Роми у НДХ били жртве геноцида, док се страдали припадници других народа, попут Хрвата, муслимана и Чеха, сматрају ратним цивилним жртвама.
"Та три народа била су предвиђена за истребљење. Злочини су почињени и над припадницима других народа, али су страдања Срба, Јевреја и Рома била део систематског плана уништења", нагласио је Радаковић.
Објашњавајући појам геноцида, Радаковић је истакао да он подразумева намеру да се уништи једна национална, верска или етничка заједница, укључујући њен репродуктивни потенцијал.
Према његовим речима, међу цивилним жртвама Козаре више од 40 одсто чиниле су жене и деца.
"Близу трећине свих цивилних жртава Козаре била су деца млађа од 15 година", истакао је Радаковић.
Иако су размере злочина, како каже, добро документоване, истиче да страдање српског народа у НДХ ни пред једним судом није правоснажно квалификовано као геноцид.
"У Југославији нико није осуђен за геноцид, иако су постојали и размере злочина и план истребљења Срба, Јевреја и Рома. Управо постојање таквог плана представља кључни елемент геноцида", навео је гост "Релативизације".
Последице геноцида
Говорећи о етничкој структури Приједора, Радаковић је навео да је према проценама краљевске комисије из 1939/1940. године на том подручју живело око 65.000 становника. Већину су чинили Срби, муслимана (са малим М) је било око 18.000, Хрвата између 5.000 и 6.000, уз мањи број Чеха и Украјинаца.
Он је подсетио да су према попису из 1991. године тадашњи Муслимани (са великим М) били у благој већини, док се велики број грађана изјаснио као Југословени, међу којима је било много Срба.
"Геноцид је у великој мери утицао на демографску слику овог краја. Само на подручју Приједора страдало је више од хиљаду српске деце", истакао је он.
Радаковић је навео и да је, према појединим проценама, просечна старост 9.921 партизана са Козаре, чија су имена уклесана на споменику на Мраковици, износила свега 26 година.
Подсетио је да на меморијалном зиду стоји натпис да су то имена људи који су погинули "за слободу и социјализам", али да је он данас једва видљив јер је споменику неопходна обнова.
Говорећи о људима са Козаре који су 1941. године приступали устаничком покрету, истиче да је велики број њих био сиромашан, неписмен или полуписмен сељачки свет који је живео скромним животом.
"Обичан сељак на Козари 1941. године, када почиње устанак, углавном је био неписмен или полуписмен, живео је једним скромним животом, тако да није могао читати ни Енгелса ни Маркса, нити домаће револуционаре, па није могао ни знати шта су револуција и социјализам", наводи Радаковић.
Како објашњава, социјалистичка идеја била је привлачна јер је обећавала равноправност, друштвени напредак и доступност државних добара свим грађанима.
Осврнуо се и на доктора Младена Стојановића, једну од најзначајнијих личности козарског краја, кога је комунистичка литература називала "црвеним доктором".
"Др Младен је и пре Другог светског рата био веома цењен и популаран лекар, због чега је био важан и комунистичком покрету. У Комунистичку партију приступио је непосредно пред рат", каже Радаковић.
Додаје да је Стојановић у почетку оклевао да се прикључи партији.
"Када су му партијци понудили да приступи Комунистичкој партији, одговорио је да још није раскинуо са неким својим 'малограђанским навикама', као ни са религијом. Ипак, због огромног угледа који је имао у народу, инсистирали су да им се придружи", навео је Радаковић.
Подсетио је и да је др Младен Стојановић потицао из свештеничке породице, те да су и му и отац и деда били био угледни приједорски свештеници.
Ко су биле усташе
Радаковић истиче да су усташке формације на подручју Козаре и Босанске крајине у великом броју чинили локални муслимани и Хрвати, али и поједини Чеси и Украјинци, односно комшије из суседних села или насеља у градовима.
Он наглашава да злочине у Независној Држави Хрватској нису починиле само усташе, већ да су у њима учествовали и припадници домобранских јединица, оружништва и различитих милиција.
"Злочине НДХ не чине само усташе. Домобрани су били стајаћа војска и, поред усташа, учествовали су у злочинима и одржавању читавог система НДХ", објашњава гост Смајловићеве.
Радаковић подсећа и на муслиманске резолуције у Приједору, у којима се диже глас против убијања Срба, али напомиње да су оне првенствено имале за циљ да се са муслиманског становништва скину оптужбе за злочине, пошто муслимани на подручју БиХ масовно учествују у покољима Срба.
"Иако се у тим резолуцијама наводи да се устанак диже због убијања православаца, те да ће чак и муслимани испаштати због неколицине муслимана који учествују у томе, на жалост, то није била 'неколицина'", истиче Радаковић.
Наглашава да постоје подаци да се само на подручју Козарца, код Приједора, знају имена за више од сто муслиманских усташа и наоружаних цивила који су учествовали у илинданским покољима.
Он подсећа да се између Козарца и Трнопоља налази локалитет Заједнице, где су 2. августа 1941. године, на Илиндан, локалне усташе убиле неколико стотина Срба.
Радаковић наводи пример и Цазинске крајине где се дешавало да и по две хиљаде муслиманских цивила наоружаних углавном хладним оружјем, и предвођени хоџом Бећиром Борићем, упада у српска села, да коље, силује и пљачка.
Према његовим речима, формације које су учествовале у прогону и истребљењу Срба у НДХ су у великој мери биле попуњене локалним муслиманским становништвом.
"Да је постојало то 'борбено братство', о коме се говори у комунистичким документима, и да су локални муслимани и Хрвати заиста стали уз Србе, не би било могуће спровести геноцид над Србима", закључио је Радаковић.
Live
