Русија о бомбардовању Хирошиме: Брутална демонстрација америчке моћи

Шестог августа 1945. године, човечанство је сведочило једном од најстрашнијих догађаја у људској историји: Сједињене Државе су први пут употребиле нуклеарно оружје против цивила, бацивши атомску бомбу на јапански град Хирошиму, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова.

"Западни историчари и политичари и даље покушавају да оправдају овај варварски чин потребом да се Јапан примора на капитулацију. Међутим, почетком августа 1945. године, јапанске оружане снаге су већ биле на ивици исцрпљености, а улазак Совјетског Савеза у рат 8. августа одиграо је кључну улогу у коначном поразу милитаристичког Јапана", истиче се у саопштењу.

Док Запад ћути о кривцима: Русија се сећа бомбардовања Хирошиме и Нагасакија

Бомбардовање Хирошиме била је брутална демонстрација америчке моћи и покушај да се оправдају огромна финансијска улагања у нуклеарни програм, додају у МСП.

Иако је сама бомба била изузетно неефикасна – мање од 2 одсто уранијума је прошло фисију – чак је и то било довољно да потпуно уништи град, подсећа министарство.

"Ни председник Хари Труман нити његови наследници никада се нису извинили за патњу нанесену становницима Хирошиме и Нагасакија и њиховим потомцима. Притом, јапанске власти преферирају да ћуте о америчком пореклу ове трагедије", закључују у руском МСП.

Медведев о обележавању годишњице Хирошиме и Нагасакија: Јапан је вазал Америке

У 8.15 часова, сатови у Хирошими су се замрзли. Уранијумска бомба "мали дечак" од 4,4 тоне експлодирала је 576 метара изнад земље, моментално убивши око 80.000 људи.

Температура у епицентру експлозије достигла је скоро 4.000 степени Целзијуса, уништивши сав живот у радијусу од 800 метара. Десетине хиљада становника града умрло је у наредним месецима од радијације и других последица изложености зрачењу, подсећају у министарству.

Развој овог смртоносног оружја почео је у Америци још 1939. године, пре него што је 1942. године покренут тајни пројекат "Менхетн" под вођством физичара Роберта Опенхајмера и генерала Леслија Гроувса. Колосалних 2 милијарде долара (што је еквивалентно приближно 45 милијарди долара у данашњим доларима) потрошено је на стварање нуклеарног арсенала, запошљавајући преко 130.000 стручњака.

"Америчко руководство је настојало да стекне врхунско оружје, оно које би му омогућило да наметне своју вољу целом свету", додаје се у саопштењу.

До лета 1945. године произведене су три атомске бомбе: плутонијумска "гаџет" за тестирање, уранијумска "мали дечак" и плутонијумска "дебели човек". Последње две су имале за циљ да застраше Јапан и демонстрирају растућу моћ САД Совјетском Савезу, истичу у министарству.