Путинова порука са Курилских острва: Она јесу, биће и остаће – руска

За Јапан и Колективни запад, Курилска острва спадају у територијалне нерешене спорове између Токија и Москве. За Русију – нису. Јасно је коме припадају.

На тај спор је, чак и симболично, стављена тачка.

Последњег дана своје блискоисточне турнеје, 13. августа, руски председник Путин је јео кавијар на Курилским острвима и тако наљутио Јапанце, извештава Би-Би-Си. У сличном тону извештава и немачки "Дојче веле".

Јапанска премијерка Санае Такаичи оштро је реаговала на прву посету Путина Курилским острвима и назвала је "апсолутно неприхватљивом". Путинова посета, додала је Такаичијева, "погоршала је јапанска осећања према Русији", уз тврдњу да су Курилска острва "јединствена територија Јапана" (коју Јапанци и даље називају "Северним територијама").

Ова посета "вређа осећања јапанског народа", рекла је јапанска премијерка Такаичи у телевизијској изјави, пренео је Ројтерс.

Одговорио јој је на друштвеној платформи Икс заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев, иначе први руски председник који је 2010. године посетио Куриле: "Премијерка Јапана Санае Такаичи може да прича шта год хоће о томе да су Курилска острва 'историјски јапанска', али то празно наклапање неће ништа променити."

"Била су, јесу и остаће руска територија. Свако ко то не схвата суочиће се са монструозним последицама своје заблуде", упозорио је Медведев.

Продор НАТО-а у Азијско-пацифички регион

Ову веома живу дискусију закључила је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова: "Изјаве Токија о Курилским острвима правно су ништавне, скандалозне и потпуно неприхватљиве."

"Високи јапански званичници су отишли ​​толико далеко да су дрско диктирали Москви које регионе сопствене земље највиши руководилац земље може, а које не може да посети", рекла је Захарова и додала да Москва категорички одбацује ове саопштења Токија као политички ирелевантне и увредљиве.

Суверенитет и јурисдикцију Русије над Курилским острвима, додала је, нико не може да доведе у питање.

Посета Путина далекоисточним регионима није била протоколарна. Напротив, одвијала се у атмосфери директне, непосредне комуникације, укључујући и разговоре са обичним људима. Њен циљ је био, пре свега, укључивање регионалне агенде у стратешке задатке на нивоу целе земље.

Путин: Наша обавеза је да обезбедимо сигурност Русије на свим границама

Али, то не значи да ова посета не носи јасне геополитичке и стратешке поруке Москве, посебно у време појачаних напетости, када НАТО, према речима Путина, покушава да продре у регион. Планови Запада за размештање новог наоружања у азијско-пацифичком региону представљају претњу за Русију, упозорио је руски председник.

Иначе, до Путинове посете дошло је само два дана пре 81. годишњице капитулације Јапана у Другом светском рату пред САД и дан након што је Северна Кореја испалила ракету у Јапанско море уочи великих заједничких војних вежби Сеула и Вашингтона.

Сећање на Курилску десантну операцију

Совјетски Савез учинио је неизбежном капитулацију Јапана и одиграо огромну улогу у избављању народа Кине, Кореје и других држава Југоисточне Азије од претње истребљења.

Једна од последњих заиста судбоносних битака Другог светског рата било је управо уништење велике групације јапанских трупа током јуриша на острво Шумшу и ослобођење Курилског архипелага од стране совјетске војске.

Међутим, Токио никада није признао право Совјетског Савеза, данас Русије, на суверенитет над Курилским острвима.

Москва поручила Јапану: Руска земља ће остати руска

Јапан и Совјетски Савез због тога никада нису закључили формални мировни споразум којим би се окончао Други светски рат. Заједничка декларација из 1956. године нормализовала је дипломатске односе, али је оставила ово питање и даље отвореним.

Прошле године је на острву Шумшу одржана свечана церемонија у знак сећања на чувену Курилску десантну операцију. Први заменик шефа председничке администрације Сергеј Киријенко је тада прочитао посланицу шефа државе учесницима свечаности.

"У сећању нашег народа заувек ће остати непоновљива храброст и јунаштво црвеноармејаца и морнара Црвене армије – учесника Курилске десантне операције… Подвиг генерације победника увек ће за нас бити надахњујући пример и велики морални оријентир, и сигуран сам да ће данашње свечаности допринети очувању историјског наслеђа и патриотском васпитању омладине", написао је тада Путин.

Геополитика Курилских острва

Тешко је преценити геополитички значај Курилских острва за Русију.

Курилска острва су стратешки позиционирана на капији ка базама руске Пацифичке флоте. Ово посебно важи за полуострво Камчатка, где је Руско царство први пут успоставило своје поморско присуство у Пацифику, пише професор Стефан Хедлунд за сајт "Гисрепорт".

Још важнији је приступ седишту флоте у Владивостоку, који се налази на западној обали Јапанског мора. Бродови који крећу у патроле у Тихом океану морају да прођу кроз уски Лаперузов мореуз, који се налази између Хокаида и руског острва Сахалин.

Русија одговорила на протест Јапана: Припадност Курилских острва Руској Федерацији је неоспорива

С обзиром на недавно погоршање односа између Кремља и западних земаља, војна рањивост Хокаида је постала очигледнија. Русија, са повољним положајем близу северних обала Хокаида, стиче значајну предност, наводи Хедлунд.

Курилска острва су посебно добила на значају од почетка сукоба у Украјини између НАТО-а и Русије.

У октобру 2022. године, Украјина је званично прихватила јапанске претензије на "Северне територије" као легитимне, декретом којим су Курилска острва званично призната као јапанска територија, коју је "привремено окупирала Русија".

Кинеска подршка руском територијалном интегритету

Међутим, много је значајније што Кина сада подржава Русију по питању Курилских острва. Став Кине у вези са правима на острва се променио. Историјски гледано, званично подржавање јапанског суверенитета утврдио је кинески председник Мао Цедунг 1964. године и од тада га одржавају сви кинески лидери, пише Хедлунд.

Москва: Курилска острва недвосмислено припадају Русији, курс Јапана готово непријатељски

Ова промена је посебно истакнута током састанка у фебруару 2022. године, где су председник Путин и кинески председник Си Ђинпинг учврстили свој однос споразумом о пријатељству "без ограничења". Након тог састанка, председник Си је изјавио да ће се две стране међусобно подржавати по питањима суверенитета и територијалног интегритета.

На конференцији за новинаре у јануару 2024. године, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је нагласила да "руска страна признаје да постоји само једна Кина, да је Народна Република Кина једина легална влада, која представља целу земљу и да је Тајван неотуђиви део Кине. Руска страна се противи сваком облику независности Тајвана".

Неко је потпуно изгубио разум...

Коначно, Кина и Русија су током протекле деценије одржале су више од 100 заједничких војних вежби, које обухватају практично све родове војске. Заједнички маневри данас обухватају морнарицу, ваздухопловство, противваздушну одбрану, стратешке бомбардере, копнене снаге, специјалне јединице, сајбер-безбедност, противтерористичке операције и заједничке командне вежбе.

Јапан данас сасвим отворено пружа помоћ хунти из Кијева и подржава независност Тајвана. Недавно је јапански министар финансија сврстао подршку Украјини и санкције против Русије међу приоритете јапанске спољне политике. За то време, после Другог светског рата војни буџет Токија обара све рекорде.

Што се тиче изјава и потеза јапанске премијерке, они јасно сведоче  да је администрација Такаичијеве сада на старом колосеку: одгајању нових генерација у духу јапанског империјализма, реваншизма и порицања исхода Другог светског рата. У томе Такаичи иде много даље од својих претходника.

У руско-кинеским војним вежбама не треба видети претњу ратом Јапану. То је само опомена. Не треба заборавити да Други светски рат није почео немачком инвазијом на Пољску, него јапанском инвазијом на Кину, 1937. године.

Медведев: Курилска острва су била, јесу и остаће руска територија

Премијерка Јапана сада отворено фантазира о идеји да Јапан набави нуклеарне подморнице и да укине забрану распоређивања нуклеарног оружја. Као и да учествује у сукобу у Тајванском мореузу, на страни САД.

Изјаве Такаичи може да да само неко ко не познаје азијски контекст историје Другог светског рата; неко ко никад није чуо за јапанске ратне злочине, или неко ко је потпуно изгубио разум, пише руска историчарка Ксенија Муратшина.

Сви ти "трендови" већ су добро познати народима Азијско-пацифичког региона, наставља руска историчарка: реторика усмерена против Кине, Русије и Северне Кореје и непоколебљиво придржавање савеза са САД.

Да ли Јапанци имају селективно историјско сећање?