
Ђурковић за РТ Балкан с "Валдаја": Велики интерес за Србију, у средишту пажње мултиполарност (ВИДЕО)
Овогодишњи састанак Међународног дискусионог клуба "Валдај" окупио је око 120 стручњака из бројних земаља, осећа се повратак западних експерата и извесно обнављање дијалога, али када је реч о будућности света, песимистички тонови ипак благо преовлађују, рекао је за РТ Балкан научни саветник Института за европске студије др Миша Ђурковић из Истре, у Московској области, где се одржава овогодишњи форум.
Као једну од највидљивијих промена Ђурковић издваја управо повратак познатих имена са Запада.
"Прошле године је то већ помало било видљиво, а ове године је још уочљивије – почињу да се враћају и колеге са Запада. Нека врло велика имена, попут Анатола Ливена или Џенифер Кавано, била су овде. То показује, пре свега са америчке стране, неко попуштање у смислу жеље бар једног дела администрације и друштва да се поново граде мостови", каже Ђурковић.
И Србија је, додаје, привукла значајну пажњу учесника.

"Дао сам доста интервјуа овде, занимљиви смо им и, наравно, сви питају о изборима у Србији који ће бити 25. октобра. Почев од техничких ствари: зашто је председник дао оставку, па до тога када ће бити нови? Срео сам чувеног Дмитрија Трењина и одмах ме је питао шта се дешава и шта се очекује. Дакле, постоји интерес и за нас и за наш простор", наводи Ђурковић.
Сукоби и вештачка интелигенција у центру пажње
У самим дискусијама, једна од централних тема били су оружани сукоби и начин на који се мења њихово вођење, а са тим је непосредно повезана и вештачка интелигенција.
Ђурковић, који трећи пут учествује на "Валдају", примећује велику промену у начину на који се о вештачкој интелигенцији разговара.
"Прве године то је била свежа тема, са пуно ентузијазма: ко како развија, ко колико улаже и тако даље. Сада се већ углавном прича о проблемима које вештачка интелигенција прави, укључујући употребу у ратовима, али и о потреби регулативе", објашњава он.
Међу великим темама су и проблеми светске економије, питање да ли ће "балон" око вештачке интелигенције пући, као и очување глобалне безбедности. Посебна пажња посвећена је Блиском истоку.
"Био је изванредан панел о Блиском истоку, на којем је колега из Турске говорио о све затегнутијим односима са Израелом и потенцијалном, чак директном супротстављању силом у Сирији и на другим фронтовима", каже Ђурковић.
"Лепе приче, па нове санкције"
После три дана интензивних разговора, Ђурковић каже да су мишљења учесника подељена када је реч о томе куда свет иде.
"Има оних који верују да ипак постоје могућности и жеља да се сукоби окончају и да ће доћи до смиривања. Али има и, могу да кажем, благо преовлађујућих песимистичких тонова", наводи он.
Промена расположења, према његовим речима, приметна је и код руских званичника.
"Прошле године председник Путин је доста позитивно говорио о могућности завршетка сукоба и доста се наде полагало у дух Енкориџа. Ове године је, рецимо, министар Лавров о томе говорио са доста ниподаштавања, у смислу: 'Они нама причају лепе приче, а онда нам повећају санкције'", каже Ђурковић.
Према његовој оцени, у Русији постоји свест да су врата за окончање сукоба отворена, "али не по сваку цену".
"С друге стране, доста се спекулише о могућности евентуалног сукоба са Немачком и читавом Европском унијом. Тешко је у овом тренутку предвидети било шта. Мишљења су подељена, али мислим да се људи суштински труде да буду реални", додаје он.
Кина, Индија и успон Глобалног југа
У средишту разговора поново је и мултиполарност, пре свега снажан успон Кине и Индије и јачање веза међу државама Глобалног југа.
"Овде су сјајне делегације. Традиционално је више од десет колега из Кине, десетак из Индије, који су заиста врх њихових структура. Из Индије су углавном генерали и бивше дипломате и врло је занимљиво чути како они виде свет и колико се улаже у јачање односа унутар Глобалног југа", истиче Ђурковић.
Учесници "Валдаја" пажљиво прате и изборне процесе широм света – од Србије и БиХ до Бразила.
Исход тих избора, закључује Ђурковић, може утицати и на то колико ће поједине земље бити укључене у процесе мултиполарности и сарадњу унутар БРИКС-а, а колико ће се окретати ка Сједињеним Америчким Државама.




