Русија

Боцан-Харченко: Херсон није изгубљен, све је осмишљено

Украјина користи снимке који "немају никакве везе са дешавањима у Украјини, већ су из Сирије, Ирака, па чак и слике бомбардовања Београда у току НАТО агресије, подсетио је руски амбасадор
Боцан-Харченко: Херсон није изгубљен, све је осмишљено© FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да је повлачење руске војске на леву обалу Дњепра прорачуната одлука руске војне команде.

Харченко је у интервју за "Курир ТВ" навео да повлачење није пораз, како желе "Кијев и оних који подржавају Кијев". У питању је војна одлука командатна руске војске Сергеја Суровикина и министра одбране Сергеја Шојгуа, која је презентована уживо на руској телевизији. 

Командант руске војске у Украјини генерал Сергеј Суровикин је упозорио да би напад на хидроелектрану Каховска могао да доведе до хуманитарне катастрофе.

"Ово је потпуно војно решење, које је смишљено. Рат је у неком смислу математика и ту постоји математичка логика, односно шта можемо, које снаге имамо; логистика и инфраструктура узимају се у обзир", објаснио је Харченко.

Према речима амбасадора, Русији је било најважније да се евакуише више од 100 000 људи. Пошто је цивилно становништво збринуто, војска се повукла на нову линију одбране.

"Војно руководство Русије је узело у обзир ситуацију са браном, односно ако би било ракетних напада системима ХИМАРС на брану са циљем да се та брана уништи, дошло би до велике поплаве", објаснио је Харченко премештање руских трупа.

Руски амбасадор је негирао да је гранатирање Кијева било освета за Херсон. Истакао је да се циљеви руске специјалне операције нису променили, односно то су заштита Донбаса, денафицикација и демилитаризација Украјине. 

Харченко сматра да је на обема зараћеним странама присутна ратна пропаганда, али је обратио пажњу да се Руси суочавају са "фејковима", односно лажним вестима са украјинске стране.

Руски амбасадор је подсетио да Украјина користи снимке који "немају никакве везе са дешавањима у Украјини, већ су из Сирије, Ирака, па чак и слике бомбардовања Београда у току НАТО агресије". Навео је да се Русија не служи таквим начином информисања јавности.

Харченко се сложио са констатацијом да постоји изузетан притисак на Србију да уведе санкције Руској Федерацији. Споменуо је да је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изненађен притиском који Запад врши на неке земље, а посебно на Србију. Амбасадор је додао да Руска Федерација увек у свом односу према Србији узима у обзир и тај притисак.

"Одбијање санкција и пре свега полазак од националних стандарда, што је став председника Александра Вучића, изузетно је значајно и има веома високу оцену у Русији. То је нама доказ односа Србије и Русије. Исто тако и доказ да се политика Србија остварује и врши на основу националних интереса. Питају нас шта Русија ради како би притискала Србију, али за нас је најбитније да свака земља води рачуна о својим националним интересима", сумирао је руски амбасадор.

Александар Боцан-Харченко је рекао да не верује да ће се став Србије према Русији у погледу санкција променити и да је он утврђен приликом формирања Владе Србије.

Међутим, на питање у вези са гласањем у УН-у 1992. године када је Русија подржала увођење санкција Србији, руски амбасадор истиче да је тада било "друго време".

"Кажу да је била још тежа ситуација него током Октобарске револуције у неком смислу. Председник (Владимир) Путин је потпуно променио спољну политику Русије и вратио је на онај нормални основ тражећи сарадњу на основу једнакости, равноправности и узајамног уважавања. Због тога сматрам да је тада било друго време. Русија те 1992. године, кад су се уводиле санкције, није имала добру и смишљену спољну политику, али је била и под великим притиском. Мада због Русије су санкције биле смањене и на крају и укинуте. То морамо имати у виду", рекао је амбасадор.

image
VV inauguration
banner