Русија
Прети ли Европи нуклеарна катастрофа због украјинских напада на електрану Запорожје?
Највећу опасност, упозорава Далибор Арбутина , тренутно би могло да представља искључење електране у Енергодару са електричне мреже што би онемогућило процес хлађења
Запорошка нуклеарка, највећа у Европи и једна од десет највећих на свету, од почетка сукоба у Украјини трпи терористичке нападе Кијева, а на могућу нуклеарну катастрофу у више наврата су упозоравали директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси, УН, руско Министарство спољних послова, руска компанија за нуклеарну електрану "Росенергоатом" и други.
Становништво Старог континента, сав биљни и животињски свет, били би угрожени једино у варијанти да Украјинци оштете сам реактор, каже за РТ Балкан директор Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије" (ЈП НОС) Далибор Арбутина одговорајући на наше питање да ли би Европу могао да снађе нови сценарио попут оног у Чернобиљу.
Напади дроновима и експлозивним направама, како наглашава, не могу да угрозе сам реактор.
"Што се самог нуклеарног тероризма тиче и евентуалне експлозије, сам напад дроновима камиказама и великим ракетама не би могао да изазове акцидент. Пре свега јер је сваки од тих реактора заштићен армираним, пренапрегнутим бетоном вишим од два метра. Када се одиграо последњи напад артиљеријом, он је био више психолошке природе, а нажалост увек могу да однесу и људске жртве. Ипак, реактор не могу да оштете", објашњава директор ЈП НОС.
Уколико ипак дође до оштећења реактора, како наглашава, дошло би до нуклеарне катастрофе чије би последице биле незапамћене.
"Никад се не би знало где би отишао облак који носи радиоактивне честице. Да ли би га ветар окренуо ка Русији, ка југу, на Украјину, то све би зависило од ветра. Научни радови који обрађују ову проблематику од избијања Специјалне војне операције, кажу да најчешћи смер ветра иде ка Турској и Црном мору, а не у овај део Европе", наводи Арбутина.
Највећа претња од искључења струје
Највећу опасност, како упозорава, тренутно би могло да представља искључење електране у Енергодару са електричне мреже и то због онемогућеног процеса хлађења.
"Када би престало напајање електричном енергијом саме електране, дошло би до великог проблема са хлађењем нуклеарног горива, а ако се оно не би хладило, уследила би озбиљна експлозија", наводи наш саговорник.
Арбутина сумња да би се тако нешто дозволило, а са друге стране подсећа на постојање додатних мера заштите.
"Врло тешко може да дође до таквог исхода зато што се нуклеарка напаја електричном енергијом са украјинске стране, има и довољно струје која би могла да се укључи преко великих акумулатора, постоји и вода у језеру која се хлади… Тако да је потпуно обезбеђена што се тог сценарија тиче", објашњава Арбутина.
Он је сагласан са упозорењем руске стране да, иако је за шест енергоблокова у Запоршкој нуклеарки предвиђена заштита, постоји низ других објеката у оквиру станице које нису у довољној мери заштићене - као што су складишта за истрошено нуклеарно гориво, генератори који обезбеђују неометан рад станице, или резерву горива.
"Ту постоји потенцијална опасност и зато се апелује на обе зараћене стране. Такав напад би изазвао катастрофу у којој би настрадали и једни и други. Ту не би било победника, последице би биле локалног карактера које би погодиле и украјинско и руско становништво", наговештава саговорник РТ Балкана.
О Запорошкој електрани
Запорошка нуклеарна електрана налази се на левој обали Дњепра у близини града Енергодара. По броју енергоблокова, односно реактора, највећа је нуклеарка у Европи. Електраном је управљало украјинско особље, од октобра 2022. године је под контролом Руса, а истовремено је у њој стално присутна посматрачка мисија стручњака ИАЕА.
Украјинска војска редовно гранатира град и територију у непосредној близини нуклеарке. До сада су забележена најмање три директна поготка на заштитне структуре главног реактора, експлозивна направа без омота бачена је и у простор ограде иза које се налазе резервоари са дизел горивом, а у нападима дроновима повређено је троје радника електране.
Гроси је потврдио да је било најмање три директна поготка на заштитне структуре главног реактора.
ИАЕА установила је пет кључних принципа да би се избегао нуклеарни акцидент, а Ренат Карча, саветник генералног директора руске компаније за нуклеарну електрану "Росенергоатом" изјавио је да је једина ствар коју су Руси распоредили у нуклеарној електрани Запорожје јесу оклопне лабораторије руских трупа за радиолошку, хемијску и биолошку одбрану, тј. најсавременија опрема за праћење и контролу радиоактивне, биолошке и хемијске безбедности.
VV inauguration
