Горак укус фајнал-фора без Партизана и лекције које се морају научити за Берлин

Уколико питате било ког врхунског професионалног спортисту – шта је то што га одваја од конкуренције и чини великим – одговор би пословично био исти: рад, преданост и жеља у свакој секунди, параметру и категорији, од оних највећих, до скроз на око мањих и не толико битних ствари.

РТ Балкан у европској престоници кошарке у којој се спрема спектакл

Проклетство, а уједно и највећа драж спорта је управо то – најмањи детаљ и ситница ће вам кројити судбину и одредити хоћете ли из "битке" изаћи као пуковник или покојник.

Као и у животу, маргина за грешку је минимална.

Уколико закасните или пожурите један корак – вероватноћа за грешком расте. Скочите ли делић секунде раније или касније – промашили сте тајминг и не долазите до лопте, један центиметар нагазите линију или сте удаљенији од него што сте мислили, може вас коштати промашаја и неуспеха.

Иако све ово звучи као мотивациони говор Ал Паћина у спортском филму, Партизан је на тежи начин сазнао колико је све тачно.

Оно што можда и највише оставља горак укус у устима, јесте то што ситница која је њима недостајала, нема везе са дриблингом, полагањем, блокадом, тројком или било којим другим појмом везаним за саму игру, већ са непромишљеном реакцијом, стрпљењем, победничким менталитетом...

Држали су изабраници Жељка Обрадовића "краља" за гушу, нажалост и превише.

Велики Реал Мадрид био је немоћан, дотучен, истрошен и готово архивиран.

Екипа која је вишеструко пута талентованија, на папиру јача, скупља, "тежа", није могла да се избори са енергијом, дисциплином и пожртвовањем момака у црно-белом дресу.

У самом финишу друге победе српског тима на врућем терену у Мадриду, Реал је повукао очајничку сламчицу, потез немоћи и стари трик, који је по ко зна који пут упалио.

Оштар фаул најискуснијег Серхија Љуља над Кевином Пантером, капитен и у много утакмица најбољи стрелац и играч Партизана ове сезоне, није умео да прећути и покаже надмоћ.

Настала је општа туча и свима добро знани хаос, који је, испоставиће се, поптуно преокренуо серију.

Епилог тог хаоса је такође познат, а чињенице кажу да је Реал из Београда однео две неопходне победе, изборио мајсторицу и сада и званично по први пут у плеј-оф серији, био у бољој позицији и имао контролу.

Ипак, када се чинило да им ни такво стање ствари неће донети жељени расплет, пошто је Партизан имао 18 поена предности у трећој четвртини мајсторице, на сцену су ступиле нове грешке и нове лекције које је Партизан скупо платио.

Поново се спомиње тај победнички менталитет, али та ствар је у свету спорта и у оваквим утакмицама и серијама неизбежан.

"Није готово док пунија дама не запева", нешто пристојнија је верзија изреке која је још једном дошла на видело.

У тренуцима када се све ломило, када су светла била најјача, а сваки потез под лупом, нису Реалу предност правили ни Габријел Дек, ни фауловима лимитарани Еди Таварес, Венсан Поарије, Адам Ханга...

Хероји који су се одазвали позиву били су они најискуснији и помало заборављени – Серхио Родригез, Руди Фернандез и споменути Љуљ. Момци који су годинама градили победнички менталитет и ватру у свом срцу.

Партизан се из секунде у секунд гасио и могао се наслутити несрећан крај, упркос покушајима и трзавицама у самом финишу.

Било како било, српски тим упркос горком укусу, мора бити поносан на остварено.

Једна ролеркостер сезона, у којој су на тренутак били ближе дну, него врху, завршила се сјајно.

О Партизановој кошарци се поново прича, а његови навијачи оставили су многе вилице спуштене.

Изнова и изнова, слика препуне "Штарк арене" а у њој тим Жељка Обрадовића који "скида скалп" и бива раме уз раме са најквалитетнијим играчима и тимовима ван НБА лиге, нешто је што може само да радује и улива наду за многе будуће успехе.

Лекција за научити је прегршт, али и тај процес учења уме да буде забаван и уме да учини крајњи успех значајнијим.

На крају крајева, можда улице Каунаса неће бити преплављене навијачима Партизана који би се као по мобилизацији упутили ка Литванији да гледају свој тим на Фајнал-фору, али прилика за тако нешто је већ наредне године.

Штета би било пропустити игру речи и историје и не покушати да један Партизан не уздрма Берлин...

Александар Петровић (АlexPetro23)