Ђоковић 23, хејтери 0: Зашто је Новак највећи шампион свих времена

На путу ка послу пред финале Вимблдона 2019. године, видео сам човека у белој тренерци како хода сам у уличици иза "Свеенглеског клуба". Морао сам да трепнем да би поверовао - то је био Новак Ђоковић! Исцерио сам се због тог невероватног призора, а он ми је узвратио осмех. 

То је био највећи (и најоцрњенији) тенисер у историји, који долази на посао кроз улаз за медије, а не за ВИП госте.

Млађани чувари су такође били шокирани када су га видели. "Господине, да ли можемо да вам помогнемо, да понесемо Ваше торбе?", упитали су они.

"У реду је", захвалио им се он.

"Можда можете да му помогнете да понесе трофеј када буде победио", добацио сам.

Ђоковић и радници обезбеђења су се насмејали. Био је то тренутак предаха у напетом дану који ће се окончати Новаковом победом над Роџером Федерером након петочасовне борбе.

Тако је свој сусрет на Новаком описао канадски спортски новинар Кристофер Џонсон, у ауторском тексту на порталу "Гренд слем магазин".

Била је то једна од највећих победа у историји тениса. Ђоковић је спасао меч тако што је навукао свог противника да изађе на мрежу у кључном тренутку, наставља Џонсон.

Роџер никада више није освојио неки значајнији турнир, а неколико година касније уплакано се повукао из професионалног бављења спортом. Ђоковић је био поред њега, као подршка.

То финале било је упечатљиво и зато што су многе моје колеге у новинарским просторијама, које идеализују Федерера, навијале против Ђоковића.

Сличне сцене сам видео широм света од када сам 2006. почео да преносим тениске догађаје.

Чак и ако занемарите статистике и тврдите да су други тенисери најбољи свих времена, очигледно је да је Новак морао да се суочи са више мржње и предрасуда од било ког спортисте у новијој историји.

Они су почели да га мрзе зато што је изазвао њихове хероје Роџера Федерера и Рафаела Надала.

Људи из држава чланица НАТО-а, који је бомбардовао Београд 1999. године, нису му веровали зато што је из Србије, а отац му је са Косова и Метохије.

Они га нису волели зато што је побеђивао у дугим, исцрпљујућим мечевима. Оптуживали су га да прави предуге паузе између поена, да симулира повреде како би добио додатне тајм-ауте и да пије мистичне бућкурише, као да би чаробни напитак помогао у борби са Роџером или Рафом.

Новинар Ројтерса ми је у Аустралији 2011. године рекао да би гренд слемови требало да се играју у два добијена сета, како Ђоковић не би могао да користи своју супериорну издржљивост и савлада Федерера и Надала. "Ово је тенис, не маратон", тврдио је он.

Бен Ротенберг, који није имао никаквог новинарског искуства пре него што је постао познат због нападања тенисера и искусних новинара, прикупио је хиљаде следбеника на друштвеним мрежама ширећи исту идеју - како би тенис требало да промени правила да Ђоковић не би могао да исцрпљује своје ривале!, навео је у тексту канадски тениски новинар.

Његова сарадница и водитељка подкаста Кортни Нуен - адвокатица која такође нема никаквог искуства у спортском новинарству - рекла ми је у Риму да људи мрзе Ђоковића зато што се "превише труди да буде допадљив".

Понашајући се као силеџије из школског дворишта, тражили су сваку могућу прилику да Новаку припишу неки скандал.

Пре финала Индијан Велса 2016. године, директор турнира Рејмонд Мур позвао је новинаре на неформални бранч, где се нашалио да би волео да у наредном животу буде тенисерка.

"Да сам женски тенисер, сваки дан би се на коленима захваљивао Богу да су Роџер Федерер и Рафаел Надал рођени, зато што они носе овај спорт", рекао је Мур.

Нуен и Ротенберг не само што су предводили бесну руљу која је захтевала Мурову смену, већ су и заскочили Ђоковића након што је победио у финалу. Они су његове коментаре о том инциденту извукли из контекста и захтевали од њега да се извини зато што је рекао да би мушкарци и жене требало да се заложе за своје интересе у преговорима са турнирима. 

Ђоковић се на крају састао са тениским функционерима Били Џин Кинг и Крис Еверт како би разговарао о својим коментарима. То је оснажило његове хејтере, који су покушали да га представе као женомрсца.

Они су га оптужили да је кренуо у "офанзиву шарма" током Ролан Гароса 2016. године. Током Дечјег дана, када се већина извештача одмарала пред почетак двонедељног турнира, видео сам Ђоковића како након тренинга дели аутографе сваком детету на стадиону.

За време турнира трудио се да се нашали са свим дечацима који додају лоптице и осталим особљем на турниру. Када је савладао Ендија Марија у финалу, сунце је поново синуло након пуне две недеље кише и облака. Али уместо да прославе његов успех, његови критичари су гунђали како није играо ни против Роџера ни против Рафе.

Током Новаковог пада форме 2017. године, хејтери су се надали да ће се пензионисати. Многи репортери су се наљутили када их је претекао у трци до прес-собе након пораза од Доминика Тима на Ролан Гаросу.

Од њега су захтевали да оде на операцију лакта, што је Ђоковић одбијао зато што више воли природне лекове. Чак и након операције, након које је Новак плакао данима, оптужили су га да користи недозвољене супстанце како би убрзао свој повратак на терен.

Мржња према Новаку расла је што је он више побеђивао. Ђоковић, Надал и Федерер су одбили да се предају млађим изазивачима попут Тима, Зверева, Циципаса, Кирјоса и другима. Сва три члана "Велике тројке" су желела да каријеру заврше са највећим бројем гренд-слем титула, али је само Новак то отворено признао. Новинари су га опет напали.

Мржња према Новаку наизглед је доживела је врхунац 2020. године, када су организатори Ју-Ес Опена одлучили да га дисквалификују након што се линијски судија Лаура Кларк случајно нашла на путањи његове лоптице.

Али то није било ништа у поређењу са ружним догађајима почетком 2022. године. Ротенберг и други су покушали да Ђоковића представе као опасног десничара и "антиваксера" зато што је одлучио да верује свом имуном систему уместо да се ослања на непроверене вакцине против корона вируса.

Новака су оптужили да је лажирао документа и да је ширио корону међу децом и новинарима из Француске. Џон Вертим, ширећи исти наратив на ТСН-у у Канади, рекао је да је "Ђоковић луд што мисли да људи могу да преживе корона вирус без вакцине". Заправо, међу људима Новакове генерације, више од 99 одсто заражених опоравило се без већих проблема.

Аустралијски политичари су искористили јавну хистерију за сопствену добит. Игноришући његове успехе у Аустралији и великодушност након пожара у тој земљи, савезне власти су га стрпале у карантин и депортовале, чак и након што је судија у држави Викторија утврдио да је Ђоковић невин.

У исто време, политичари, званичници и представници медија у САД, уједињени у противљењу "дискриминацији" и "белој супремацији", наставили су да забрањују Ђоковића зато што није желео да се вакцинише. Чак и након што је више научника показало предности природног имунитета, Новак није могао да игра на Ју-Ес Опену 2022. године, чији је спонзор био фармацеутски гигант "Модерна".

Иако је прошао кроз сито и решето, Новак је задржао моралну предност у односу на своје пљуваче. Није се побунио против фармацеутских гиганата и драконских мера америчких и аустралијских власти. Није покушао да се ушуња у Америку преко Бахама или јужне границе. Није ни "спуштао" младе играче, попут Карлоса Алкараза и Холгера Рунеа, који су профитирали због његовог изостанка.

Он се потрудио да организује удружење професионалних играча како би ојачао њихов положај у односу на турнире. Организовао је и надметања како би играчи могли да зараде новац током пандемије. Најпознатији светски "антиваксер" донирао је велике количине новца за истраживања у области медицине. Поред свега тога, доста времена посвећује својој жени и деци, примећује Кристофер Џонсон.

Чак и након свега тога, многи хејтери и даље мрзе Ђоковића. Али он је већи од свега тога. Као код Мухамеда Алија, његова величина се огледа у томе што је испео да се издигне изнад токсичне политике, дискриминације и мржње.

Можда мислите да је Роџер Федерер играо лепши тенис, да је Рафа Надал већи ратник, да је Бјорн Борг требало да освоји више титула или да је Род Леjвер требало да освоји све гренд слемове 1962. и 1969. године.

Али они никада нису имали читав свет против себе.

Ђоковић је срушио све њихове рекорде зато што ништа није могло да сруши његов дух - ни државни званичници, ни медији, ни подругљиви навијачи у Њујорку, Паризу и остатку света.

Зато је Новак Ђоковић највећи шампион свих времена, у било ком спорту, закључио је Кристофер Џонсон.