Посебан клуб из краја који је стигао до Европе и стао раме уз раме са "вечитима"

Фудбалски клуб Миљаковац из дана у дан помера границе и доказује зашто је овај спорт најважнија споредна ствар на свету. Бетонлигаш са имиџом највећих спортских колектива играће чак и у европском такмичењу, чиме је већ у трећој години постојања стао раме уз раме са Црвеном звездом и Партизаном.

Идеја о подизању сопственог клуба у, како сам каже, лудој фудбалској глави председника Јована Симића, реализована је 10. септембра 2020. године, првим хуманитарним тренингом.

Две године касније "радничка класа" прелази кораке од седам миља – наступа у међуопштинској лиги где тренутно заузима шесту позицију, изградила је бренд који може да парира и најјачим суперлигашима (посебно у маркетиншком смислу), забележила међународно искуство, формирала и женску секцију...

"Миљаковац је клуб који се такмичи у последњем рангу такмичења, у питању је Бетон лига, али по свим осталим параметрима, као да је у Суперлиги – начин комуникације, начин представљања у јавности, маркетинг, организација... Колико год нам то околности дозвољавају", почео је Јован Симић разговор за РТ Балкан.

"Примера ради, немамо стадион, али смо и поред тога веома добро организовани, чему сведочи контакт са Савезом и њихове повратне реакције на то како ми комуницирамо са њима, другим клубовима, како испуњавамо своје обавезе. Све је то на изузетно високом нивоу, а на најнижем нивоу."

Европа на Миљаковцу и Миљаковац у Европи

Добар рад крунисан је почетком августа, када је на адресу клуба стигао позив за учешће на међународном турниру под називом Феникс куп.

"Ствар је у томе да је Миљаковац, својим радом, маркетингом и организацијом привукао пажњу људи из Италије који организују то такмичење. Јавио ми се један момак из организационог одбора Феникс купа јер су приметили рад клуба и питао ме да ли бисмо прихватили да учествујемо."

"Ми смо покушали да покренемо нешто слично, али је то био концепт који је требало да покаже баналност Суперлиге коју спрема УЕФА. Назвали смо је Бетон Суперлига и окупили неколико клубова из Европе, али је то негде остало само на друштвеним мрежама. Они су то приметили, само што су они кренули у реализацију пројекта и тако је настао Феникс трофеј."

Шта је Феникс трофеј?

Концепт такмичења је такав да, када се иде на гостовање, клуб плаћа само пут (авионске или аутобуске карте). Домаћин је дужан да обезбеди смештај и превоз када ривал стигне.

"Исто тако ће бити и када они буду долазили код нас, од аеродрома је све наша одговорност – хотел, превоз, вечере, организацијa утакмице... То изискује озбиљне финансије и ту долазимо да се ништа од тога не би догодило без нашег генералног спонзора. Коштаће, али и значити много на пољу промоције аматерског фудбала Србије, наше земље, Фудбалског савеза Београда као неког савеза под чијом смо ми ингеренцијом. Ова прича има много бенефита."

Прву утакмицу Миљаковчани ће одиграти 22. новембра против италијанске Брере, а осам дана касније у Београд стиже дански Скјолд. Обе утакмице биће игране на стадиону Вождовца, а моћи ћете да их гледате и на Спорт Клубу.

"То је још једна сјајна прича – клуб из Суперлиге је препознао да може да се помогне малом клубу, дао му своју инфраструктуру и то ће исто бити један осећај који момци никада више неће доживети. У тим ноћима треба само уживати, уживати, уживати...", поносно говори Јован Симић.

Момцима се дешавају неке ствари које неће више никада

ФК Миљаковац окупио је претежно момке из краја. Многи од њих су некада тренирали фудбал, неки немају ни то искуство, али је напредак клуба учинио да су "неки баталили фудбал за паре да би дошли код нас".

"Ми све плаћамо из свог џепа, скупљамо паре за судије, до доласка спонзора смо то радили и за тренерке и опрему. Они су нам омогућили основне ствари за тренинг – лопте, чуњеве, маркере, свако је задужио по три мајице за тренинг... Нико овде не добија паре, нити живи од овога."

Ипак, сви они сада живе један живот који нису могли ни да замисле...

"Оно што покушавам да потенцирам кроз причу са момцима јесте да су добили прилику да им се дешавају неке ствари које им се неће догодити никада више. Почевши само од прве утакмице за Радована Радаковића, где су били Бата Мирковић, Алберт Нађ, Немања Видић, Гордан Петрић, Буда Вујачић... То су озбиљни људи и легенде фудбала, а ти добијеш прилику да будеш са њима на терену."

"Онда и други меч за Радована, против екипе из Пољске која је дошла да игра са нама. Тада је за нас играо Данко Лазовић, па онда добијеш прилику да играш пријатељски меч против ОФК Београда на 'Омладинцу' или меч у Ужицу против Слободе. Сада су на ред дошли и европски мечеви. Обично им кажем: 'Момци, ви сада морате да уживате. Оно што вам се сада дешава, нешто је што ћете ви, када будете седели за неколико година, препричавати свима.' Полако то почињу да усвајају."

Не можемо да направимо играча, али можемо да направимо тренера

"Миљаковац као клуб сада има један реалан проблем, а то је концепт који сам ја наметнуо – промоција фер-плеја, витештва, поштеног односа према противницима, судијама и свима у фудбалској игри. А онда момке стављаш у ситуацију да играју у међуопштинској лиги где је фудбал такав да има много оштрих дуела, провокација и вређања. Дуг је пут био до тога да се момци издигну изнад тога и не изгоре у тим ситуацијама. Свестан сам да их то ставља у незгодан положај."

Зато Јован инсистира да свима у зелено-црном табору на уму мора да буде да су они постали узор неким новим генерацијама.

"У ФК Миљаковац постоји само један захтев. Нема захтева игре, не постоји притисак резултата, једини захтев је понашање. На терену и ван терена је важно како се представља клуб. Јесмо у последњој лиги, али се понашамо као клуб из Суперлиге. Ако пустимо један твит, медији то узимају и преносе. Ако направимо једну погрешну ствар, то је нешто што ће бити објављено."

"Момци који су аматери и који никада нису били део тог света, морају да усвоје менталитет професионалца и да пазе и на бренд, имиџ клуба и све што их окружује. Веома је незгодно, ја то разумем и захвалан сам им."

Пре скоро десет година Јован Симић је започео велику акцију продаје фудбалских дресова и прикупљања помоћи Нађи Новаковић која је ишла у исту школу као и он. Хуманитарни рад наставио је оснивањем организације "Заједно за живот", која је на свакојаке начине скупљала новац за болесну децу.

Миљаковац донео концепт клуба који 2022. година тражи

Логичан корак при оснивању ФК Миљаковца јесте да се настави на исти начин, па је "радничка класа" за две године постојања била покретач више различитих акција.

Од бриге о локалној заједници, Миљаковачким изворима и шуми, преко скупљања новчаних средстава за лечење деце, хуманитарних утакмица за помоћ Радовану Радаковићу, па до мечева за спас ОФК Београда.

"Хуманитарни део, брига о нашем крају, локална заједница – то је најважнији део нашег клуба. Реакције су феноменалне, људи воле клуб и повезали су се са њим. Миљаковац је веома велико насеље са великим бројем становника и ми смо један од аматерских клубова који има највећу посету када смо домаћини. Океј, ту је и добар маркетинг и представљање у јавности, али Миљаковац је само донео један концепт клуба који 2022. година тражи. Уклопили смо све у начин који је битан свима и који сви воле."

Неке комшије из краја, посебно они старији, верују да је та енергија требало да буде усмерена на оживљавање фудбалског клуба Раковица.

"Ово је ипак нека наша прича, заснована на комуникацији које захтева данашње време и оно што се данас дешава."

Последња у низу акција, чини се, изазвала је највећу пажњу и велики број позитивних коментара - највише због начина на који је спроведена. У питању је кампања коју је Миљаковац спровео за месец борбе против рака тестиса.

Сачувај лопте – борба против рака тестиса

Акција под називом "Сачувај лопте" спроводи се како би се подигла свест о овом обољењу које погађа мушкарце.

"Дошао сам на ову идеју још пре пет или шест година. То се кувало у мени, само нисам имао неку платформу кроз коју сам могао да пласирам на овај начин. Сада, када сам направио свој клуб, када сам креирам начин комуникације, добио сам једну могућност да у јавност пласирам онако како ја видим. Имао сам неке приче последњих година са других страна, саветовали су ме да не буду голи или макар да буде 'живи зид', у дресовима...", открио је Симић.

"Говорио сам не, или иду голи само са лоптама или не иду уопште. Тада сам већ знао да стављамо лого на шортсеве, имао сам цео концепт годинама уназад, само нисам наилазио на разумевање да се пласира на тај начин за који сам знао да ће да изазове пажњу, а да неће прећи границу доброг укуса или да неког увреди или повреди."

Играчи су се потпуно голи фотографисали са лоптама испред интимних делова тела и такав начин презентације је био изузетно упечатљив. Толико, да је постојала велика бојазан и код самих актера...

"Реакција момака из клуба је била са озбиљном задршком јер су мислили да их зезам. Али пошто знају да сам луд и да ми свашта пада на памет, врло брзо су скапирали да је то прича која је озбиљна и да би требало да се деси. Било је ту проблема – ко ће да се фотографише, ко неће..."

"Имамо вајбер групу у којој је било озбиљне 'вређалице' за ове што су се сликали. Један од момака који су били заштитна лица кампања, ноћ пре него што смо је пустили (1. новембра), није могао да спава, имао је нападе панике, звао ме је у пет ујутру..."

Током новембра, Миљаковчани носе шортсеве са логоом кампање "Сачувај лопте".

"Ми смо ипак аматерски клуб, ти момци нису професионалци, никада нису били у врхунском спорту и нису имали те захтеве, да ли маркетиншке или друштвено одговорне. Аматери који имају своје животе, своје породице, приче које су тотално фан фудбала. Фудбал им је само мали део живота и тим сада намећеш један такав захтев."

Одјекнуло је као бомба

Ипак, све је било вредно када су почеле да стижу реакције, не само медија и околине, него и људи који су се борили са овом опаком болешћу.

"Реакције су то показале и доказале, јавило нам се много мушкараца који су то преживели, који су боловали од рака тестиса и захвалили нам се. Реакције су стварно 99% позитивне и надам се да је ово прекретница."

"То и јесте био једини циљ – да се направи прекретница и да се о здрављу мушкараца више прича, да се скине стигма са уролошких прегледа и да се прекине са тим ставом да не желимо да нас пипају – то мора да се ради. Мушкарци морају да обраћају пажњу и да их није срамота да иду код лекара."

Јован, ослањајући се на богато искуство које има, није имао сумње да ће баш овакав визуелни изглед кампање донети најбоље резултате.

"Лагао бих када бих рекао да нисам. Знао сам, од првог момента када ми је пало на памет пре неколико година, и када сам склапао саопштење и све остало, који капацитет има ова акција. Да се не лажемо, ово није нека епохална идеја или нешто ново, ово је рађено да ли у Енглеској или негде. Али у Србији је ново и пробило је лед ка једној новој теми и новом приступу теми. Успели смо да на мини провокативан начин и са укусом укажемо на овај проблем и да дамо замах другима."

Много сам дао мушком фудбалу, а женском ништа...

У читавој тој фудбалској причи Миљаковац није заборавио и лепши пол, због чега је почетком ове године основана и женска секција клуба.

"Један од мотива је био да сву ту медијску пажњу коју имамо и подршку јавности и људи са локала пренесемо и на женски фудбал. Много сам дао мушком фудбалу и свашта остварио, али женском нисам дао ништа. На неки начин сам желео то да компензујем. Ситуација у женском фудбалу је јако лоша. Сам је спектакл што ЖФК Миљаковац уопште постоји, што се такмичи и што ми не одлажемо наше утакмице. Како смо се пријавили, одмах смо почели са такмичарским фудбалом. Можда то некоме звучи чудно, али то је спектакл у овим условима."

ЖФК Миљаковац не учествује у лиги која је под ингеренцијом Београда јер Фудбалски савез Београда нема довољно клубова да оформи лигу. Миљаковчанке су, заједно са ЖФК Херој из Јајинаца, морале да оду у лигу Војводине где се такмичи само шест клубова.

"Ситуација је тужна, нема играчица, клубови се гасе..."

Симић је изнео и нешто што личи на пројекат оживљења женског фудбала у Србији, а који би морао да траје 20 или 30 година.

Првенствени циљ је извести што више девојчица на терен, научити их да заволе фудбал и омогућити им исте услове као што имају дечаци.

Следећи период био би за селекцију оних најбољих и најталентованијих девојчица, које би носиле игру својих клубова. Из те групе би се онда тражио "материјал" за репрезентацију и покушај да се нападне учешће на великим такмичењима...

"Да ли смо ми као народ фудбалски толико систематични да се једном циљу посветимо 20 година ја не знам, али то је једини начин."

Иако са стране све делује близу савршеног, постоје и велики проблеми када са клубом крећете од нуле.

Миљаковац у овом моменту дефакто није фудбалски клуб, иако се тако назива.

Да би постојао фудбалски клуб, морате имати своју инфраструктуру, логистику, просторије, терен, млађе категорије, свој лаптоп, штампач за коришћење...

"Зависимо од ФК Раковица, када могу да нам дају термине за тренинге и утакмице, не питамо се ништа. Дресови се перу по кућама, свако носи свој после утакмице, маркери се перу по кућама и све се то разноси по гепецима. Може да дође до ситуације да је неко понео лопте, а да су га задржали на послу тог дана и момци трче на 'суварак' што се каже. Окупљамо се и тренирамо где стигнемо, играмо где стигнемо, више не знамо да ли смо у Раковици, на Железнику... Где су нам лопте, где су нам чуњеви, где су дресови, ко их је прао ове недеље..."

"Веома је тешко, то је једна врста парадокса. Са друге стране си на једном веома високом нивоу, не само за ове услове, него и у Европи – чим те једна екипа из Пољске примети и жели да дође да одиграте пријатељску, то нешто значи. Тренутно смо ни на земљи ни на небу."

Најпоноснији јер сам окупио момке од којих су сви дигли руке

"Ово је за сада један бескрајно забаван и симпатичан концепт који треба да прикаже фудбал како га ја видим и како мислим да би требало да изгледа. И у смислу изгледа на терену, ван њега и како би требало да се користи. Фудбал одавно више није само спорт или грана бизниса, он је једно веома јако средство комуникације. Ми то покушавамо да користимо да пошаљемо неке јако битне поруке."

И за крај, открио је то на шта је најпоноснији у досадашњој каријери?

"Најпоноснији сам на то што сам окупио неке момке од којих су сви дигли руке и што сам им пружио нешто што не би могли никада у животу", рекао је.

"Доказали смо да са правом идејом, правим односом према тој идеји коју си замислио, можеш да урадиш много. Сада су кренули да се праве клубови по локалу, више се користе друштвене мреже за маркетинг и приближавање локалним заједницама, што је и поента. Тешко је издвојити неку хуманитарну акцију, свака је битна и свака је дала нешто своје и неки свој резултат", закључио је Јован Симић у разговору за РТ Балкан.

Никола Ђукић (@NikolaDjukic43)