Охи за РТ Балкан: Терзић ми је рекао да нема поенте да остајем у Звезди

"Био сам јако тужан када се мој боравак у Звезди завршио. Нисам желео да тако одем, али то је живот. Стварно сам уживао, као и моја породица, одлично смо живели у Србији. Али мислим да у Звезди нисам успео да покажем све што умем", истиче Охи Омоижуанфо у интервјуу за РТ Балкан.

Срећемо се испред стадиона Брондби, клуба у који се преселио по одласку из Звезде пре годину и по дана. Охи је карактеристично насмејан и спреман за разговор. Срећан што има прилику да се присети периода проведеног у Београду.

Наш избор

Јандрић за РТ Балкан: ИМТ је можда некога изненадио, али тек ћемо бити горопадни

"Шта има?", прво је што пита на српском. Предводи пут до клупског ресторана, где се загонентно шетка у мајици без рукава. Кроз пар минута је и јасно зашто: долази са две шоље кафе у рукама. "Овог је свуда било у Србији - седење у кафићима и дружење са пријатељима", присећа се Норвежанин.

Овај 29-годишњи нападач провео је у Црвеној звезди тек осам-девет месеци, али je брзо успео да постане миљеник навијача. На шест од првих седам мечева у Суперлиги је тресао мрежу - укључујући и у "вечитом" дербију, у победи над Партизаном.

Када говори о том периоду, то чини у даху.

"На почетку је све ишло супер. Не размишљаш о много чему. Постоје периоди када мораш да схватиш како тачно да играш са свим саиграчима, како да се разумете на терену и шта им је потребно од тебе. У том периоду некад можете да играте лошије него иначе јер се адаптирате. Али мени је ишло добро. И даље сам учио и привикавао се, јер сам у Звезди остао тако кратко. Још увек сам био у том процесу адаптације", каже Охи и истиче да су га црвено-бели у то време жарко желели у свом тиму.

"Звезда је још на лето хтела да дођем, за квалификације за Лигу шампиона. Хтели су да плате трансфер, иако су знали да ћу за шест месеци бити слободан играч. Али и Молде се борио за титулу у Норвешкој, а ја сам био убедљиво најбољи стрелац лиге. Нису имали никога да ме замени, па су ми рекли ‘хеј, разумемо да хоћеш да идеш, али ми стварно желимо да останеш до краја сезоне, јер је за клуб јако важно да освојимо титулу’. Тако сам потписао за Звезду да дођем почетком наредне године. Можда би било још лепше да сам одмах дошао у Звезду, али било је лепо и остати у Норвешкој и на прави начин завршити сезону, да их нисам ‘оставио’ усред важне борбе."

"Било је тешко играти у тиму Дејана Станковића"

Охи је у Звезди сарађивао са тренером Дејаном Станковићем. После доброг старта у новом клубу, временом је добијао све мању минутажу, нарочито на почетку нове сезоне када није био у првом плану.

"Било је доста тешко играти у његовом тиму. Мислим да је због његовог статуса и у Звезди и тога какав је играч био, као да је желео да се покаже. Као да је имао велики притисак на плећима који је пренео и на играче. Можда су некада његова очекивања била да играмо савршено. Био би јако љут када би неко погрешио, а то понекад може да буде лоше за неке играче. Јер нам даје несигурност да се не усуђујемо да играмо нашу игру, јер се бојимо да погрешимо, јер ће онда тренер бити бесан и критиковати те."

"Али кад смо били ван терена, када је могао да се опусти, Дејан је био сјајан тип. Духовит. Нисмо могли много да причамо, ту је језичка баријера - он не прича толико енглески, ја не причам српски или италијански. Волео бих да је неко од нас боље говорио језик овог другог, јер бисмо онда могли више да разговарамо, да разумем боље шта очекује од мене. Осећао сам да смо често имали проблем у комуникацији - ја бих мислио да жели да нешто урадим на овај начин, а он је заправо желео да урадим на онај. Некада нисмо били на истој таласној дужини. Али веома га поштујем. Нисам имао никакав проблем са њим, осим тога што није желео да ме ставља у тим. На крају, он је тренер, он бира тим и ради оно што мисли да је најбоље, јер и он има притисак да мора да победи на сваком мечу", прича Омоижуанфо за РТ Балкан.

У лето 2022, Охи је напрасно напустио Звезду и прешао у дански Брондби. Многи су били изненађени таквим развојем ситуације, а он открива шта се тачно дешавало иза кулиса.

"Били смо на припремама у Словенији када сам повредио лист. Било је велико истегнуће и доктор ми је рекао да мисле да је само грч и да могу да играм. На наредној пријатељској сам играо и био сам на 40-50 одсто могућности. Није то била лоша утакмица, али ни сјајна. И после меча је та повреда постала још гора, а онда сам осетио као да сам сад ја крив што сам повређен."

Тада је дошло до промене у опхођењу према њему.

"Осетио сам да су у стручном штабу љути на мене. Постајали су хладни и нису са мном толико разговарали. Можда су мислили да ћу бити дуже повређен него што сам био. Не знам да ли су зато довели (Александра) Пешића, а онда сам се вратио у тим брже него што су очекивали. Одједном, кад смо играли ‘11 на 11’ и ако бисмо имали играча вишка, мене би извели са тренинга. Нисам тренирао са тимом, послали би мене и (Немању) Мотику у теретану. Он је исто био ван тима. Тренирали бисмо са стране, тако је све почело. Онда ме одједном ставе на клупу за утакмице. Био сам изненађен, јер нисам тренирао с екипом. Обично када играч не тренира с тимом, не стављаш га у састав. Нисам играо ниједан минут, али сам сваки меч у квалификацијама за Лигу шампиона био на клупи", прича Охи у даху.

"Терзић ми је практично рекао 'Не желимо те овде'"

Уследио је потом разговор са генералним директором.

"Тада сам отишао да разговарам са 'Терзом' (Звезданом Терзићем, прим. аут). Питао сам га ‘Хеј, само бих да питам шта се дешава, какав је ваш план за мене?’ Океј, разумем, био сам повређен, довели сте новог шпица, али ако ми буде дозвољено да се борим за своје место у тиму, ја немам проблем с тим. Показаћу вам да могу да будем бољи и да могу да будем први шпиц Звезде. Желим то да вам докажем, јако сам мотивисан, само морам да знам какав је ваш план, да ли и даље верујете у мене, да ме желите овде", анимирано препричава детаље састанка.

"Погледао ме је у очи и рекао ‘Не, нема поенте. Боље је за тебе да одеш, искрено. Нема сврхе борити се’. Практично ми је рекао ‘не желимо те овде’. У том тренутку осетим да више немам ја ту шта да урадим. Ништа што могу да кажем. Кад играч дође и каже да хоће да се бори и да се докаже, обично би му рекли ‘Добро, даћемо ти неки период да видимо да ли си у праву и онда ћемо видети’. Али он ми је рекао ‘Не, не треба ништа да доказујеш. Довели смо Пешића, Павков и Бен су испред тебе. Ти си сад четврти-пети шпиц, боље је за тебе да пронађеш нови клуб’. Чак ми је и рекао ‘Имам једног агента, пријатеља, он може да ти помогне да нађеш нови клуб’. Добро, дакле већ сте имали на уму да идем, иако још увек нисте причали са мном. Ја сам био тај који је тражио да разговарамо. Причао сам после са својим менаџером, да нема сврхе да остајем", објашњава стрелац 12 голова у црвено-белом дресу.

"Долазио сам на тренинге, био сам професионалац, али нисам тренирао са тимом. Некад бих био ту на загревању, па би ме извели и послали у теретану или да тренирам са стране одвојено. Али бих после опет био на клупи на сваком мечу, иако нисам уопште играо. Био сам стрпљив и покушао да задржим осмех на лицу. Да се не осећам лоше, иако ми је изнутра било јако тешко, јер сам стварно почињао да волим тај клуб, био сам срећан у Србији. А онда изненада, пробудим се једног дана и читам да Дејан Станковић више није тренер. За мене је то био шок."

"Деки ми је послао поруку 'Извини, можда је требало...'"

Уследио је долазак новог тренера Милоша Милојевића, који је Охију дао наду. Ако би га нови тренер желео у тиму, можда би онда могао да остане.

"Први тренинг са Милојевићем, изгледало је као да сам у стартној постави! Тренирао сам, он ми је давао инструкције као да ме жели ту и био је добар осећај. Пешић је тад имао и неких проблема, Павков је тада отишао у Саудијску Арабију. Одједном нису имали шпица. Почео сам прву утакмицу код Милојевића (против Јавора, прим. аут.) и дао сам гол. Отишао сам после меча да разговарам с њим, јер сам знао да је Брондби био спреман да ме доведе. Само сам желео да последњи пут питам шта да радим. Овакву поруку сам добио од управе клуба, али занима ме да ли ви желите да останем. Рекао ми је ‘Да је до мене, волео бих да останеш. Мислим да си одличан нападач и добар момак. Али управа је већ у процесу довођења новог нападача'", препричава Охи последње дане у Београду.

Убрзо након утакмице против Јавора, Звезди је следио нови дерби против Партизана. Охи је већ стигао на аеродром, спреман да одлети за Данску, када је из клуба добио поруку да не сме да путује.

"Био сам на путу за Данску, а све то се дешава дан-два пред дерби са Партизаном. Мислим да су желели да играм против Партизана и онда да одем, јер је Пешић још имао неких проблема, а Кулибали није био спреман да игра и тек је био стигао. Али прелазни рок се завршавао. Морао сам да одем. Све је већ било урађено - клуб је прихватио понуду Брондбија, уговор је био спреман. Не знам да ли су на крају желели да останем, али ако јесу, већ је било прекасно. И толико пута сам их питао да ли желе да останем. Сваки пут је одговор био ‘Не, нема поенте’. Тако да сам и у својој глави већ био отишао. Разумем и Милојевићев угао - он је био тек доведен и нормално је да му нису давали да доноси велике одлуке тако брзо. Више није било поенте да остајем."

Охи уједно негира и спекулације да је са тренером Станковићем имао свађу која је довела до проблема.

"Никад нисам имао никакав проблем с њим. Био је то више хладан однос. Али послао сам му поруку кад је отишао из Звезде. Рекао сам му да ми је жао што ствари нису на крају добро испале ни по њега ни по мене, као што смо можда желели. Рекао сам му да мислим да је сјајан тип и да је урадио добар посао за Звезду, да сам изненађен да одлази, и да му желим пуно среће. Одговорио ми је ‘извини, можда сам направио грешку што ниси више играо, али то је фудбал, учиш из својих грешака, надам се да ће ти ићи добро у каријери у новом клубу и желим ти све најбоље’. Од тада се нисмо више чули."

У Данској је већ дуже времена и каже да је осећај скоро као код куће у Норвешкој. Али чари Србије и даље измамљују Охију осмех на лице.

"У Норвешкој свако вечера код своје куће, људи не излазе тако пуно у кафиће. Иду на посао и онда иду кући. У Србији људи изводе породице напоље да једу, проводе време заједно. Та топлина коју сам осетио код Срба, можда и зато што сам играо за Звезду па сам се многима због тога допадао, дао сам и гол у дербију. У сваки ресторан у који бих ушао било би ‘Хеј брате, хајде да се сликамо’. Сви би ми говорили неке лепе ствари. Чак су и неки навијачи Партизана говорили 'Љути смо што те Партизан није довео', а ја бих се смејао јер не знам шта да кажем на то. (смех) Али та култура, та храна… Сјајно. Осетио сам се тако добродошло, као да сам у свом другом дому. Стварно смо уживали. Мом сину се баш свидело у вртићу и био је тужан кад смо морали тако брзо да одемо. И даље прича о томе ‘Да ли бисмо могли да идемо опет у Србију? Волео бих опет да одемо’, па му ја кажем да ћемо једном отићи тамо на одмор и да погледамо утакмицу."

У Звезди се највише дружио са другим странцима, али једног домаћег играча посебно истиче.

"Имао сам добар однос са свим играчима, али наравно, било је лакше са афричким играчима, јер сам и ја пореклом из Африке. Ту су били и играчи који нису били дуго у клубу - Мустафа Ибрахим, Ришаиро Живковић, Диони… И ти играчи су се прилагођавали, па је било лако да остваримо добар однос. Али такође и (Милан) Родић, имали смо одличан однос. Он је сјајан момак, тако сам срећан кад га видим да још увек игра добро. Нико не може да га склони из тима, он је топ играч. Родић ће сигурно бити легенда Звезде", каже момак рођен у Ослу.

"Суперлига Србије изгледа лошија него што јесте"

Сада се у Брондбију бори за титулу првака Данске. Овде је то другачије него у Србији, јер се за трофеј боре бар три, некада и четири тима.

"Тимски, сезона иде јако добро. Други смо на табели са два бода иза првопласираног Мидтјиланда, са бодом више од Копенхагена. И први меч у наставку сезоне играмо против Мидтјиланда, тако да имамо шансу да будемо први. Индивидуално, имао сам успона и падова, било је проблема са коленима. Осећам да нисам био у најбољој форми, али доста тога сам у међувремену решио, па се радујем другом делу сезоне. Радујем се борби за шампионску титулу. То је притисак који долази играјући за клуб као Брондби. Навикао сам на то - и у Молдеу, а нарочито у Звезди. Тамо је посебно огроман притисак да се освоји титула, скоро као да ће те навијачи 'средити' ако не освојиш титулу (смех)."

Поредећи Суперлигу Данске са Суперлигом Србије, Охи јасно уочава разлике.

"Ово је врло добра лига, а помаже и што има само 12 клубова. Имате много квалитета у тих 12 екипа и ниједна утакмица није лака. Нема утакмице за коју помислите 'ма овде морамо да победимо јер је овај тим тако лош'. Неки тимови су наравно јачи, могу да доведу боље играче, али генерално, све екипе су јако добре. То је добро за лигу, а онда видите и да дански тимови у Европи играју добро, јер су стално натерани да играју захтевне утакмице у лиги. Видели смо сад и са Копенхагеном да је изашао из групе у Лиги шампиона, што је невероватно. Јака данска лига им је помогла у томе", говори у даху и присећа се стања у српском фудбалу.

"У Србији се игра јако физички, а у Данској је можда мало више организована игра, јаснији стилови игре. У Србији екипе нису биле тако организоване као овде. Мислим да је највећа разлика у теренима. У Данској је скоро сваки терен идеалан, у Србији су неки терени били баш, баш лоши. И то утиче на игру - много више дугих лопти, физичке борбе, уклизавања. Морате увек да одиграте један додир више и онда дефанзивац може лакше да вас заустави. Овде може да се игра брже. Мислим да је српски фудбал добар, Суперлига није лоша. Али терени утичу и на то како људи са стране гледају на српски фудбал. Лига изгледа горе него што јесте и због тих терена. Разумем, ту постоје и економски проблеми, није јефтино одржавати терене и слично. Надам се да ће у будућности бити више новца у српском фудбалу, не само у Партизану и Звезди, па да и ти мањи тимови имају боље терене и да ваша лига постане атрактивнија за стране играче."

Иако већ одавно није играч Звезде, навијачи га се и даље јако добро сећају. То осећање је очигледно обострано.

"Не, не, не заборављам Звезду, јеси луд? (смех) Нема шансе то да заборавим! Моја деца су сада порасла, а ми их питамо шта желе да обуку тај дан. И син ми често каже 'дрес Црвене звезде'. Свиђа му се, свиђају му се боје и како изгледа. Често покаже прстом на дрес и каже 'хоћу овај да обучем’. Скоро увек бира дрес Звезде", закључује Охи Омоижуанфо за РТ Балкан.