Европски парламент: Шмит да објасни наметање одлука у БиХ у изборној ноћи

Група чланова Европског парламента и парламената држава чланица ЕУ захтева од високог представника у БиХ Кристијана Шмита да појасни одлуке о наметању измена Изборног законодавства БиХ у изборној ноћи, преноси Танјуг. 

У писму Шмиту они подсећају на Анекс 3 Дејтонског мировног споразума, којим се каже да ће избори у БиХ бити одржани у складу са одговарајућим документима Организације за европску безбедност и сарадњу.

"Смернице Организације за европску безбедност и сарадњу за ревизију правног оквира за изборе наводе да је потребно донети изборно законодавство једне земље довољно раније пред изборе, како би бирачи и сви учесници могли бити обавештени о правилима", наводи се у писму Шмиту.

Истичу да изборно законодавство донесено у "последњем тренутку" потенцијално поткопава поверење процеса и умањује могућност политичким учесницима и бирачима да буду правовремено упознати с правилима изборног процес.

Двадесет осам потписника писма је позвало је Шмита да образложи начин на који је коришћење бонских овлашћења у конкретном случају у складу с овим одредбама Организације за европску безбедност и сарадњу, предлажући независну процену ове институције.

Наводе да чврсто верују да демократске реформе не би требало наметати као одлуке, већ би их, кажу требало реализовати кроз транспарентан и инклузиван процес, који укључује широк круг актера, укључујући мишљења Организације за европску безбедност и сарадњу и Венецијанске комисије.

"Кључна улога цивилног друштва такође ће бити пресудна у овом погледу", наглашава се у писму.

Парламентарци су изразили и забринутост у вези с даљим током реформи, углавном због кључне улоге коју би у том процесу играла странка ХДЗ БиХ.

"Као што знате, због тренутних структура под Дејтоном, биће врло тешко постићи било какво озбиљно спровођење пресуда Европског суда за људска права, јер је потребно много актера за већину, укључујући и странку ХДЗ. Бојимо се да ће Ваши предлози закомпликовати овај процес, јер неће бити озбиљних подстицаја да ХДЗ пристане на друге промене, јер је њихов највећи захтев задовољен. Осим тога, љубазно молимо да појасните наводну координацију са Загребом у вези с тим одлукама", наводи се у документу.

Парламентарци су још изразили и пуну подршку мандату високог представника у БиХ и истакли да је његово присуство у земљи и даље неопходно "због недостатка успостављене одговорности у државним институционалним структурама БиХ".

"Мандат Високог представника је уверљиво најмоћнија и најдалекосежнија међународна надзорна структура у било којој земљи света. Такозвана бонска овлашћења могу надгласати демократске институције и одлуке Високог представника у случајевима када је Дејтонски мировни споразум угрожен. Стога, онај који поседује овај мандат мора узети у обзир огроман осећај одговорности, интегритета, пропорционалности, и поштовање државних институтција и грађана", наглашава се у писму, преносе сарајевски медији.

Иначе, Шмит је јуче на састанку са Одбором за спољне послове Европског парламента иза затворених врата говорио управо на ову тему, а једна од учесница састанка, парламентарка Тинеке Стрик је расправу оценила "прилично разочаравајућом".

Шмит: Искористићу сва расположива средства да казним "лоше понашање"

Подсетимо, у изборној ноћу у БиХ Високи представник Кристијан Шмит искористио је бонска овлашћења и наметнуо измене Изборног закона Босне и Херцеговине.

У опширном писму Шмит се захвалио и честитао грађанима БиХ на изборима, док је онима који, како је рекао, имају лошу намеру, поручио да су демонстрирали лоше понашање.

"Имајте на уму да ћемо искористити сва расположива средства да то откријемо и казнимо", поручио је Шмит.

Истакао је да ће упркос његовој наметнутој одлуци демократска воља бирача бити испоштована.

"Оно што мора уследити је брзо формирање влада, парламената и правосудних институција, које морају бити спремне да се одмах ухвате у коштац са бројним озбиљним питањима која се налазе пред овом земљом и њеним грађанима", навео је Шмит.

Иако је наметање ове одлуке било најављено за јул 2022. године, након чега су уследили вишедневни протести испред канцеларије Високог представника у организацији бошњачких странака, Шмит је дао рок од шест седмица странакама у Федерацији БиХ да се договоре о изменама Изборног закона, што се није догодило.