Немачка невладина организација представила своју ЗСО: Правно лице по уставу "Косова"

Фондација Фридрих Еберт представила је данас у Приштини Нацрт статута Заједнице српских општина, односно Асоцијације општина у којој је "заједница косовских Срба" већина, а према којем ће она бити правно лице основано у складу са уставом и правним системом тзв. Косова.

Имаће своје званичне симболе, укључујући заставу, али ни у једном свом аспекту неће нарушити устав тзв. Косова, пренео је Танјуг.

Иначе, немачка невладина организација преузела је на себе посао писања нацрта статута ЗСО, иако ангажовање невладиних организација није предвиђено ни Бриселским споразумом, потписаним пре више од десет година, ни Споразумом о Заједници српских општина из 2015. године. Документима која су потписала Београд и Приштина јасно је одређено ко има надлежности по овом питању.

Говорећи о нацрту немачке НВО, председник Србије Александар Вучић изјавио је прошле недеље да је "полудео од беса" када је за то сазнао.

"Није то ваш посао, постоји српски управљачки тим који треба тиме да се бави. Ко сте ви да се бавите ЗСО? Какве везе ви имате са Србима", упитао се Вучић.

Са везом или без, нацрт који је фондација израдила данас је представљен и према извештајима медија у многоме је сличан са текстом који је већ процурео у јавност.

Нацрт, који је немачка фондација урадила са Европским институтом за мир има 18 чланова, а на почетку документа наводи се да је "овај механизам успостављен на основу Закона о потврђивању Првог споразума о принципима за нормализацију односа између `Републике Косово` и Републике Србије".

У другој тачки наводи се да је статус заједнице највиши правни акт овог механизма, док се у следећој додаје да ће имати функције "јачања локалне демократије, и заступања свих различитих идентитета" као и да врши надзор у развоју локалне привреде и образовања и побољшање локалних услова повратника на КиМ.

"Статут ће бити усвојен правним актом Владе 'Косова' и имаће важење уредбе Владе у складу са правним системом 'Косова' након разматрања од стране Уставног суда", наводи се у овој тачки.

У ставу четири наводи се да Заједница српских општина неће заменити ни нарушити уставност и односе централних и локалних власти у покрајини.

Нацртом је предвиђено и формирање органа овог удружења, начин избора скупштине, председника,потпредседника и савета заједнице који треба да омогуће свим заједницама да се изразе и развијају своје националне, етничке, верске и језичке идентитете.

У последњем, 18. члану, наводи се да ће у року од годину дана од усвајања Статута ЗСО ревизију његовог спровођења вршити приштинска влада, а у случају спора између владе и удружења/заједнице предмет ће бити прослеђен Уставном суду 'Косова'.

На крају нацрта статута две невладине организације, констатују да се Приштина суочава са критикама због неформирања ЗСО, као и да она то не чини због страха да "српска заједница која је у овим околностима у већини, поново отвара ране масовних зверстава за народ Косова".

Као објашњење због чега се одлаже формирање ЗСО наводи се и да је "Заједница општина у којој су косовски Срби у већини повезана са страшним ратом у Хрватској који је започео Београд инспирисан Савезом општина северне Далмације и Лике, и геноцида у Босни и Херцеговини, којем је претходило формирање Заједнице општина Босанске крајине".

Оцењује се да је потребно да се "разјасни значај оснивања Заједнице општина у којој је заједница косовских Срба у већини, као и неопходност дефинисања његове структуре и овлашћења подзаконским актима који би сачували уставни поредак Републике 'Косово' и спречили Београд да успостави паралелне структуре".

Готово истоветног назива, Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа Београда и Приштине (Бриселски споразум), оним који су две стране и потписале пре више од деценије, дефинисан је тачан састав и функционисање тима за успостављање ЗСО. Тај управљачки тим чине представници сваке од четири општине на северу.

Према Споразуму о ЗСО потписаном 2015, управљачки тим за успостављање ЗСО ће бити сачињен од представника сваке од четири општина на северу. Такође, у споразуму из 2015. јасно је назначено да ће Статут усвојити конститутивна скупштина, коју ће чинити изабрани чланови скупштина општина чланица, а да ће заједница у својим односима према централним властима промовисати интересе српске заједнице.