Србија и Балкан
Декларација из Брисела: На чему Приштина заснива захтев за архивом српске војске
Стране су се заједнички обавезале да "тесно сарађују на идентификацији места сахрањивања и праћењу ископавања, обезбеде потпун приступ поузданим и тачним информацијама које помажу проналажењу и идентификацији преосталих несталих лица у временском оквиру од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године, користећи све документе, укључујући и оне са статусом поверљивости", наводи се у Декларацији о несталима из 2023. године
Приштина тражи од Београда приступ поверљивим документима 37. моторизоване бригаде Војске Србије и наставак ископавања у Батајници. Ови захтеви поднети су Заједничкој комисији за нестала лица тзв. Косова и Србије, а позивајући се на Декларацију о несталим потписаној под "капом" Брисела 2023. године.
Приштинска страна поручује да су ова "два захтева тест да ли ће Србија почети да примењује декларацију". С друге стране, српска страна, према наводима медија, је у оквиру Комисије затражила додатне информације и истраге о случајевима несталих, посебно након завршетка сукоба. Ипак, Приштина и даље не жели да провери ниједну локацију за коју се сумња да би могла да крије тела несталих Срба.
Очекује се да се Комисија поново састане овог месеца, уз посредовање Европске уније, на трећем састанку од њеног оснивања. Шеф Јединице за нестале особе у канцеларији премијера тзв. Косова у техничком мандату Куштрим Гара је навео да траже наставак ископавања у Батајници јер су, како је навео, "обезбеђени нови подаци који указују да би на тој локацији могао да се налази одређени број несталих жртава рата".
Декларација председника Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија о несталим лицима на коју се позива у овом случају албанска страна, потписана је 2. маја 2023. године.
У њој се наглашава важност "решавања судбине преосталих несталих како би се окончала патња њихових вољених и неговало трајно помирење и мир", уз подсећање да ће се "све категорије несталих лица третирати са једнаким приоритетом".
Стране су се заједнички обавезале да "тесно сарађују на идентификацији места сахрањивања и праћењу ископавања, обезбеде потпун приступ поузданим и тачним информацијама које помажу проналажењу и идентификацији преосталих несталих лица у временском оквиру од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године".
Ово укључује, како се наводи, све материјале, белешке, наређења, документе, видео-записе, аудио-снимке и све друге документе, укључујући и оне са статусом поверљивости, у поседу институција обе стране, релевантне за овај контекст, које треба да ставе на располагање домаћу и међународну документацију од значаја за утврђивање судбине преосталих несталих лица.
Предвиђено је коришћење сателитских података и друге напредне технологије у откривању масовних гробница, омогућавање активног учешћа породица несталих лица у процесу идентификације њихове судбине. Том декларацијом утврђено је оснивање и Заједничке комисије којом председава ЕУ, а коју посматра Међународни комитет Црвеног крста.
Како је тада образложио председник Србије, у декларацији о несталим лицима нема термина "присилно нестали", већ "принудно нестали", што представља терминологију ван међународних конвенција, уз коју се не може тражити обештећење за жртве.
"Ово појашњење је дато како би се избегли било какви неспоразуми или тумачење термина 'принудног нестанака' као 'присилног нестанака' који има јасно правно значење дефинисано Међународном конвенцијом за заштиту свих лица од присилног нестанка (2006)", наводи се у изјави коју је потписао Вучић.
И док Приштина испоставља захтеве, председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић недавно је рекао да Приштина и даље не жели да провери ниједну локацију за коју се сумња да би могла да крије тела несталих Срба, као и да се монтираним оптужницама и тајним списковима врши притисак на Србе.
"Од приштинске стране нисмо добили ниједну информацију, апсолутно ниједну, осим захтева да се у централној Србији проверавају одређене локације са потенцијалним измештеним гробницама косовских Албанаца. То је нешто што ми, поновићу још једном, као одговорни људи радимо, али Приштина игнорише све наше захтеве. Нажалост, не можемо ни да уђемо у мртвачницу у Приштини где се налази више од 300 тела, међу којима је, према нашим информацијама и проценама, најмање стотину тела Срба. Такође, нису отворене ни локације које смо поменули, попут Ливадског језера, за које смо тражили детаљну претрагу након информација да су управо тамо бачена тела Срба", рекао је Одаловић.
Очигледно је, како је указао, да Приштина не жели да се суочи са провером тих локација и могућим проналаском тела, јер би то био још један доказ у низу злочина почињених над Србима.
Live
