Брисел са фантомком на глави: Забрана садржаја РТ у име "демократије"

Свако време има своје симболе. Некада су се књиге спаљивале на трговима, некада су се новине забрањивале декретом и бајонетом, а данас се медији уклањају са кабловских мрежа, интернет платформи и друштвених мрежа, док се грађанима прети санкцијама ако се усуде да њихов садржај поделе. Разлика је само у технологији. Принцип је остао исти, написао је новинар Душан Опачић у ауторском тексту на порталу "Искра".

Министар Братина за РТ Балкан: Захтеви ЕУ да Србија затвори руске медије су неприхватљиви (ВИДЕО)

Он је указао да одлука Суда Европске уније којом се практично легализује кажњавање оних који дистрибуирају садржаје санкционисаних руских медија није питање Русије, ни питање РТ-а, већ да је то питање будућности слободе говора у Европи. Према доступним информацијама, суд је потврдио да и појединци могу сносити последице због ширења садржаја медија који су под санкцијама ЕУ.

"Најлакше је рећи да се све ради у борби против пропаганде. Али ако је нека информација лаж, зар није природније да буде побеђена чињеницама? Зар демократија не почива управо на сучељавању аргумената? Од када се истина брани забранама? Нико разуман не тврди да су медији имуни на пропаганду. Она постоји на свим странама. Али ако је једини одговор на туђу пропаганду забрана, онда то више није самопоуздање демократије, већ страх од дебате", истакао је Опачић.

Напоменуо је да је много занимљивије питање коме је ова цензура заиста намењена и указао да руски медији не емитују програм због европских институција, већ да се обраћају људима.

"Управо зато се и уводе овакве мере, не зато што се политичари плаше редакција, већ зато што се плаше да ће грађани чути и друго виђење света. Када власт почне да процењује шта грађани смеју да читају, гледају или деле, она тиме шаље јасну поруку да више нема поверења у сопствене аргументе. Уместо да убеди, она забрањује. Уместо да полемише, она кажњава", наводи Опачић.

Додаје да је то суштинска разлика између самоувереног и несигурног система, јер самоуверен систем не страхује од критике, јер зна да ће победити бољим аргументима, док несигуран систем прво ућутка противника, а тек онда проглашава победу.

Опачић је подсетио да последњих година европска јавност све чешће поставља питања која су до јуче била незамислива, од економских последица санкција Руској Федерацији, преко миграционе политике, до наставка рата у Украјини и будућности саме Европске уније. 

"То су теме које изазивају поделе и унутар држава чланица. Управо у таквом тренутку сваки алтернативни извор информација постаје непожељан. Историја, међутим, показује једно правило које се никада није променило. Цензура може успорити проток информација, али не може зауставити људе да постављају питања. Што је више забрана, то је више сумње. Што је више цензуре, то је мање поверења", поручио је Душан Опачић.

Он је указао да ће можда неко рећи да је све ово само правно питање и да се односи искључиво на санкционисане медије, али да свака цензура почиње као изузетак, а завршава као правило.

Наш избор

РТ Балкан сазнаје: Шта пише у новој Резолуцији Европског парламента о Србији

"Данас је забрањен један медиј. Сутра ће бити други. Прекосутра ће на ред доћи појединац који је поделио 'погрешан' текст. И зато суштина није у томе да ли се неко слаже са РТ-ом или не. Суштина је у праву грађана да сами одлучују шта ће читати, гледати и коме ће веровати. Оног тренутка када држава преузме ту улогу, престаје да буде арбитар закона и постаје арбитар истине", упозорио је Опачић и додао да, чим неко себи присвоји право да одређује шта је једина дозвољена истина, престаје да брани демократију и почиње да личи на идеологије које су у прошлости гушиле слободу.

"Управо тако су деловали и фашистички режими, а историја их није запамтила као чуваре слободе, већ као њене највеће непријатеље", написао је Душан Опачић у ауторском тексту на порталу "Искра".