Србија и Балкан

Нова правила изборне кампање: Који лимит партије не смеју да пробију и шта је са депозитом држави

Странка у оквиру изборне кампање за парламентарне односно председничке изборе може потрошити највише шест милиона евра, предвиђено је изменама Закона о финансирању политичких активности
Нова правила изборне кампање: Који лимит партије не смеју да пробију и шта је са депозитом државиGetty © Credit Blazenka Babic

Део политичких организација неће морати да положи јемство уколико желе да користе новац из државне касе за финансирање кампање. Странка не сме да потроши преко шест милиона евра на изборима за посланике односно председника. Правна лица могу да дају прилог странци у висини десет просечних зарада у Србији, а када су у питању физичка, граница је пет зарада. 

Ово су новине у изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности, које је предложио посланик СНС-а Мирослав Петрашиновић у оквиру спровођења препорука ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР). Закон је пред парламентом, усвајање се очекује током седмице, а Петрашиновић је представљајући акт рекао да се једна од новина односи на укидање јемства за политичке субјекте који немају овлашћене представнике, односно посланике или одборнике у скупштинама. 

То значи да ће и они моћи да користе новац из државне касе за кампању, али да неће морати да положе депозит како би добили то право, што је до сада био случај.

"Обавезу полагања изборног јемства немају групе грађана, политичке странке које нису освојиле мандате у претходном сазиву представничког тела, као и коалиције чије све чланице нису освојиле мандате у претходном сазиву представничког тела", наводи се у изменама закона. 

Изборно јемство је гаранција политичког субјекта који учествује на изборима да ће вратити износ средстава добијених из јавних извора за финансирање изборне кампање уколико не освоји један одсто важећих гласова, односно у случају партија националних мањина 0,2 процента. Полаже се код Министарства финансија и може се састојати у полагању готовог новца, банкарске гаранције, државних хартија од вредности или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретној имовини лица које даје јемство.

На парламентарним изборима, 40 одсто буџетских средстава намењених покривању трошкова изборне кампање распоређује се, пре одржавања избора, у једнаким износима свим учесницима на изборима који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора. Преосталих 60 процената средстава се додељује онима који су освојили посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.

Ограничења на "картици" за кампању

Члан 11 бави се износима које партије могу потрошити у кампањи. 

"За спровођење активности у оквиру изборне кампање, политички субјекат може користити средства прикупљена из јавних и приватних извора у укупном износу до 6.000.000 евра на изборима за председника Републике и народне посланике; до 1.500.000 евра на изборима за посланике скупштине аутономне покрајине, до  1.000.000 евра, на изборима за одборнике скупштине града и до 400.000 евра, на изборима за одборнике скупштине општине односно скупштине градске општине. Ако се избори за председника Републике одржавају у два изборна круга, укупан износ средстава прикупљених из јавних и приватних извора који предлагачи кандидата за председника Републике који учествују на поновном гласању могу користити за спровођење активности у оквиру целокупне изборне кампање је 7.000.000 евра", прецизирано је. 

У делу закона предлаже се и издвајање посебних средстава на нивоу од 0,0025 одсто пореских прихода буџета Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе за странке и групе грађана код којих је више од 40 процената освојених мандата припало кандидатима женског пола.

Акт се бави и ко могу бити "трећа лица" која учествују у изборној кампањи. То могу бити: физичко лице, правно лице, више правних или више физичких лица која нису повезана са странком.

"Изборна кампања коју спроводе трећа лица подразумева плаћену активност или неновчана давања чија укупна вредност прелази износ од 25 одсто од једне просечне месечне зараде Србији, коју у току изборне кампање спроводи треће лице које није повезано са политичким субјектом, а која има за циљ да позитивно или негативно утиче на изборну кампању једног или више политичких субјеката. Кампања трећих лица обухвата активности као што су рекламирање и оглашавање путем медија и друштвених мрежа, рекламирање преко интернета, подела рекламног материјала, организовање скупова, конференција, округлих столова и свих других активности које се спроводе у циљу позитивне или негативне промоције једног или више политичких субјеката", наводи се, између осталог. 

Доношење овог закона део је обавеза Србије у оквиру препорука ОДИХР-а и повезано је са нашим европским путем. У претходном периоду усвојено је још изборних закона, прихваћене су препоруке Венецијанске комисије на правосудне законе, постоји шанса и да се оформи Савет РЕМ-а. То би, како је речено нашим властима, требало да буде довољно да сутра из Брисела стигне препорука о отварању кластера 3, што би био први "делић поглавља" отворен после четири и по године.

image
Live