Закон по којем само Срби одговарају: Хрвати сеју страх хапшењима због објава на друштвеним мрежама

Председник Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац је изјавио да хапшења и осуђивања Срба у Хрватској због објава на друштвеним мрежама нису изоловани случајеви и да тако желе да застраше Србе. Штрбац је упозорио, пре свега, крајишке Србе у дијаспори да буду опрезни, јер профил на друштвеним мрежама, чак и са објавама старим по неколико година, може бити правни основ за затвор, изгон и губитак права на улазак у ЕУ.

Извештај о политичким правима Срба у региону: Угрожени и народ и црква, најтеже у Хрватској и на КиМ

Суд у Шибенику донео је недавно одлуку да крајишкој Српкињи Николини Бачкоња Филиповић изрекне затворску казну од 15 дана због тога што је на свом Фејсбук профилу објавила фотографију свог седмогодишњег сина са шајкачом на глави, бадњаком у руци и три подигнута прста, а суд у Задру је уметницу Светлану Спајић прогласио кривом због објаве песме "Ој Крајино, моја мила мати".

Штрбац тим поводом каже за Танјуг да су оне кажњене, по једном члану из Закона о прекршајима против јавног реда и мира у Хрватској у коме се наводи да ко извођењем неких композиција, репродуковањем песама и композиција, истицањем неких симбола, цртежима - вређа интересе, националне осећаје држављана Хрватске може, од пре две године, бити кажњен од 700 до 4.000 евра и плус месец дана затвора.

"Све те пресуде, у образложењу тих њихових судова, кажу да на тај начин, извођењем тих песама, стављајући снимке песама, или себе снимајући, или ово дете, да они на тај начин вређају осећаје хрватских држављана", рекао је Штрбац.

По том Закону о прекршајима, каже Штрбац, једино Срби одговарају, а тај закон је првенствено донесен да спречи ову усташизацију или томпсонизацију Хрватске, међутим, у пракси, скоро да није тако.

Према речима Штрбца, од 2022. године, 30 људи је кажњено на основу Закона о прекршајима против јавног реда и мира, углавном због објава на друштвеним мрежама.

Највећи број процесуираних лица су крајишки Срби, који живе у иностранству, Србији или Републици Српској и који током лета долазе у родни крај у посету или на локалне манифестације, наводи Штрбац, они не желе да откривају свој идентитет.

Не желе да се сећају: Спомен-плоча жртвама усташког логора на Пагу четврти пут уништена

"Зато што ти људи и даље желе да иду у Хрватску. Некоме је тамо кућа, кућиште, село, обновили су куће. Ови певачи имају ангажмане већ унапред распродате, и по Европи", рекао је Саво Штрбац.

Он је објаснио у Хрватској постоји систем који је повезан са границама и кад прелазите границу види се да ли сте и шта качили на друштвеним мрежама и да ли се то "коси са интересима Хрватске".

"Некога хапсе на самој граници, некога пусте да дође на одредиште, па онда дођу сутрадан и одведу га и кажњавају. То се највише дешава тамо, на подручју Книна. Ко год нема држављанство, поред казне, изричу му и меру протеривања из Хрватске и забрану уласка у Европску унију", рекао је председник Документационо-информационог центра Веритас.