Дрецун: Ово је година расплета косовског чвора
Председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун рекао је да су Албанци на данашњи дан пре 15 година успели да једногласно прогласе независност КиМ и да данас то прослављају мислећи да су на најбољем путу да заокруже ту своју "лажну државу".
"Чак je и Еди Рама данас говорио о уједињењу тзв.Косова и Албаније. Дакле, желе да заокруже тај великоалбански концепт који подразумева и делове територије неких других балканских држава и имају подршку западних земаља да иду тим путем. Они се надају да неће пропустити ову, за њих историјску прилику, да на делу територије Србије направе сопствену албанску државу", рекао је Дрецун за Танјуг.
Дрецун је оценио да ће ова година бити година када ће бити дефинисан правац расплитања тог, како је рекао, косовског чвора.
"Мислим да ће ово бити година када ће или њихове илузије бити развејане или ће бити ближе том путу. Ово ће свакако бити година када ће се дефинисати суштински правац расплитања тог косовског чвора. Tу дилему немам и ово јесте у том смислу пресудна година - знаћемо у ком правцу ће се расплести тај чвор", рекао је Дрецун.
Он је објаснио да је албанској страни договор са Београдом неопходан, јер тзв. Косово у правном смислу не може да буде члан УН без Србије.
"Не могу да буду међународно правни субјекат. Чланице УН и земље које су их признале, могу КиМ да третирају и да се према њему односе као према међународно правном субјекту, али генерално они нису постигли циљ док не постану чланица УН, с обзиром да нису успели (вероватно највише због противљења Русије и Кине) да промене резолуцију 1244 у Савету безбедности", казао је Дрецун.
Територија КиМ је још под управом УН односно УНМИК-а и КФОР-а као војног присуства, додао је Дрецун, тако да, Албанци нису успели да заврше тај део посла и сада могу то да постигну ако покушају да направе неки договор са Београдом.
"После тог договора покушаће да заокруже причу о наводној државности тако да натерају пет западних држава ЕУ које не признају лажну државу Косово да то признају. Ту им највећи проблем представља Шпанија и свакако Кипар. Шпанија има највећу тежину, јер ако би успели да натерају Шпанију да на неки начин прихвати, не мора чак да призна, али да се не противи чланству лажне државе Косово у међународним организацијама, за њима би вероватно пошле и многе латиноамеричке земље", објаснио је Дрецун.
Поводом предстојећег састанка Вучића и Куртија у Бриселу, Дрецун каже да је збуњен најавом која је потекла од шефа европске дипломатије Жозепа Бореља који је рекао да ће се разговарати о француско - немачком плану.
"Да је све договорено и да је прихваћен Нацрт статута који је радио управљачки тим онда би било логично очекивати састанак на врху. Тако пишу о имплементацији Бриселског споразума, да се предочи овај статут и да се онда крене у формирање, међутим очигледно да још ништа није договорено што се тиче Приштине око ЗСО, они и даље одбијају да се заједница формира, говоре чак и о некаквом апартхејду када је у питању заједница", каже Дрецун.
Он сматра да се Приштина плаши да би формирање ЗСО било исцртавање нових унутрашњих граница на КиМ.
"Мислим да зато Курти говори ово везано за заједницу, која би по њему била нека врста апартхејда. Овај састанак би требао да се деси, али тек након формирања ЗСО. Међутим потпуно је разумљива позиција у којој се налази председник Србије и генерално држава - не смемо да одбијамо никакав дијалог", рекао је Дрецун.
С обзиром на околности, маневарски простор Београда да се нешто у француско - намачком плану суштински промени сада је минималан, рекао је Дрецун, и додао да сматра да је предстојећи састанак у Бриселу сазван због неких мањих корекција.
"У овом тренутку мислим да је то по принципу узми или остави, да је прошло време за било какве озбиљније корекције и мислим да се од нас очекује да прихватимо тај план", категоричан је Дрецун.
