Међународни дан социјалне правде: У шта Србија улаже највише напора и ко спада у угрожене групе?

Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила 20. фебруар за Међународни дан социјалне правде. Овај датум се обележава са циљем да подстакне напоре међународне заједнице да искорени сиромаштво, промовише пуну запосленост и достојанствен рад, родну равноправност и приступ социјалном благостању и правди за све.

Овогодишње обележавања Светског дана социјалне правде спроводи се под слоганом "Превазилажење баријера и унапређење могућности за социјалну правду".

Република Србија улаже значајне напоре у свим друштвеним областима, како би сви грађани имали једнаке могућности и шансе за пристојан и квалитетан живот, поручио је министар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић поводом Међународног дана социјалне правде за РТ Балкан.

"Остварење људских права на њиховом највишем нивоу и изградња друштвене заједнице у којој је принцип инклузивности и међусобног поштовања, заједно са борбом против свих облика дискриминације, основни је предуслов остварења социјалне правде у свакој држави. Министарство континуирано ради на обезбеђивању социјалне сигурности, пружању подршке рањивим групама за укључивање у друштвене токове и смањивању сиромаштва", навео је Селаковић.

За унапређење положаја и бригу особа са инвалидитетом, у 2023. години министарство је укупно издвојило милијарду и 93 милиона динара. Од тог износа, 625 милиона динара је намењено за подршку у раду предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом.

У Србији данас постоји 61 привредно друштво које запошљава 1.074 особе са инвалидитетом, од тога 45,27% су жене.

"У новембру 2022 године почела је и примена Закона о социјалном предузетништву који ће значајно унапредити положај теже запошљивих незапослених лица, као што су старији од 50 година, жртве породичног насиља, Роми, жене са села, млади до 30 година и тако даље. Такође, заједно са Националном службом за запошљавање, министарство спроводи мере активне политике запошљавања у које ће у 2023. години бити укључено 21.205 незапослених лица (од којих је 2.285 особа са инвалидитетом), а за чије је спровођење издвојено шест милијарди и 850 милиона динара", најавио је министар Селаковић.

Према подацима овог министарства у 2023. години за социјалну заштиту издвојено је више од 43,6 милијарди динара, које су усмерене на новчану социјалну помоћ, помоћ и негу другог лица, хранитељство, као и за рад и подршку установа у којима су смештене најосетљивије групе грађана којима је потребна посебна нега и помоћ. За дечију социјалну заштиту је у 2023. години издвојено 87 милијарди динара, што је повећање од 7 милијарди динара у односу на 2022. годину, наведено је из Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања.

Истакао је да када говоримо о друштву благостања, о друштву једнаких шанси за све, онда то је оно друштво, које омогућава својим грађанима да се запосле уколико немају запослење.

Упоређујући статистичке податке из 2012. године, када је незапосленост била 25,9%, министар Селаковић је подсетио да је незапосленост у трећем кварталу прошле године била 8,9%.

"Када видимо да смо постали од земље извозника, све већи увозник радне снаге и када знамо да су раст запошљивости нашег становништва и смањење незапослености повезани истовремено и са растом плата и пензија, онда то говори о томе колико смо тога учинили,  и да на данашњи Дан социјалне правде можемо да кажемо да смо били вредни и активни у овој области", закључио је Селаковић.

Поред средстава из буџета Републике Србије локалне самоуправе могу Националној служби за запошљавање да поднесу захтев за суфинансирање локалних акционих планова. Највише новца, објашњено је из надлежних институција, опредељено је за обуке и образовање, јер је, нажалост, трећина људи на евиденцији НСЗ неквалификована или полуквалификована.