"Шведска има проблем са сиромаштвом": Криза у петој најбогатијој земљи ЕУ

Просперитетна Шведска, са својим чувеним системом социјалне заштите и обиљем зелене енергије, требало би – у теорији – да буде боље опремљена од већине европских земаља да поднесе раст трошкова живота на континенту.

Када је реч о БДП-у по глави становника, Шведска је пета најбогатија држава чланица ЕУ. Природни гас чини само два одсто њихових енергетских потреба, због чега су заштићени од последица смањених испорука руског гаса. Сиромаштво је далеко испод европског просека.

Међутим, све виши рачуни за струју и све већа инфлација цена хране узимају свој данак. "Шведска такође има проблем са сиромаштвом", рекао је "Грдијану" Јохан Риндевал. "Можда не причамо много о томе, али постоји – и ове године се апсолутно погоршао."

Риндевал зна о чему прича. Овај 39-годишњи бивши ајтијевац води "Матмисионен", јединствени ланац социјалних супермаркета у Шведској који се брзо проширио од јануара, више него удвостручивши број својих купаца јер нуди члановима који проверено лоше стоје имовински, прилику да јефтиније купују храну.

Ланац има осам продавница у Шведској - пет у Стокхолму, од којих су три отворене ове године, две у Гетеборгу и једну у Малмеу. Продају храну коју су донирали произвођачи и трговци на мало, а која је у опасности да буде бачена, обично зато што има козметичке мрље, оштећену амбалажу или јој истиче рок.

Организација има три циља: ограничити расипање хране, обучити нове раднике – око 70 одсто особља је на различитим програмима укључивања на тржиште рада, а 40 одсто њих је успело потом да нађе посао са пуним радним временом – и, изнад свега, да продаје храну по веома ниским ценама за људе којима је то потребно.

Приходи од продавница такође помажу у субвенционисању одвојене операције банке хране уз неке донације које се дистрибуирају невладиним организацијама које раде са бескућницима.

Риндевал каже да "Матмисионен" ради по принципу стандардних супермаркета. "Наше фокус групе показују да постоји права стигма око дељења хране. Зато смо одлучили да им дозволимо да купују шта желе, са веома великим попустом... То их оснажује, а људи желе да ствари буду што је могуће нормалније."

У ствари, свако може да купује у "Матмисионену" али само регистровани чланови, добијају најниже цене. Чланство је отворено за оне са месечним приходом мањим од 11.200 круна (око 1000 евра). Цене су веома ниске: пет круна (50 динара) за векну хлеба, шест за килограм банана и 33 круне за пола килограма млевеног меса.

Испоставља се да је овај ланац продавница све неопходнији. Шведски систем социјалне заштите последњих година се сужава, а јаз између богатих и сиромашних се повећава због чега је све више људи под притиском инфлације која је ове јесени била око осам одсто.

Приходи домаћинстава су такође погођени високим ценама струје - у неким случајевима рачуни су се удвостручили. Више од 75 одсто електричне енергије у Шведској долази из хидроенергије, нуклеарне енергије и ветра, али упркос свему, нису успели да избегну последице ЕУ санкција Русији и смањеног дотока руских енергената на континент.

Цене бензина и хране су такође порасле. Путер је ове године поскупео за око 25 одсто, месо за 24 одсто и сир за око 22 одсто, показују сајтови за поређење потрошачких цена.

У пракси, каже Риндевал, 90-95 одсто купаца су регистровани чланови, који могу да купе до 300 круна хране недељно по цени чланарине и онолико хране колико желе по вишој цени. Ретки су они који баш гладују, али многи не могу да приуште уравнотежену исхрану.

Риндевал је рекао да је од јануара, када су имали 7200 чланова, њихов број до краја октобра порастао на више од 14.700. Највећа група новопридошлица, око 40 одсто, су породице са децом, како самохрани родитељи, тако и парови. "Инфлација по овим стопама значи да имамо много, много више људи него икада раније. Почели су и да долазе купци који не могу да се квалификују као чланови, али не могу да приуште да купе храну која им је потребна на другом месту", рекао је он.

"Матмисионен" планира да отвори нове продавнице широм земље. Недавно су постигли договор са шведским удружењем продаваца хране и националном федерацијом произвођача и дистрибутера хране, гарантујући подршку скоро целом прехрамбеном сектору.

"Шведска можда још увек има добру заштитну мрежу, али можда није довољно реактивна на изненадне, велике промене трошкова живота", рекао је Риндевалл. "Једина позитивна ствар у свему овоме је то што сада толико људи прича о немогућим ценама хране да више нема исте стигме да не можете да приуштите да прехраните своју породицу. То више није табу."