Србија и Балкан
Част и образ на бриселском друму: Обештећење за "Морињ" готова ствар – "Лору" нико и не помиње
"Била су њих петорица, у униформама, наслоњени на зид, поређани по поду, неки у полулежећем положају. Измрцварени, поломљених руку и ногу, крвави. Биле су им одсечене уши, само један од њих је имао једно уво. Некима од њих биле су извађене очи, другима су предамном вадили очи", део је сведочења о мучењу црногорских резервиста у "Лори" крај Сплита
Обештећење логораша из "Мориња" могло би се догодити у скоро време, чекамо само одговор црногорске стране, изјавио је јуче министар вањских и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман за ХРТ.
Уз најаву да би, како се процењује, око 300 хрватских држављана, скорих дана могли добити новчану накнаду за дане проведене у прихватном центру у Морињу, Грлић Радман је Црној Гори још једном одржао и својеврсну лекцију из историје:
"Ту није било тзв. грађанског рата, јер да га је било, онда би свака бивша република имала ратна деловања. Међутим, таквих деловања није било у Србији, Црној Гори. Црна Гора није осјетила рат, али ми јесмо. Агресија је долазила с источне стране из Србије и из Црне Горе", рекао је Грлић Радман.
Уз ово, хрватски министар поновио је да је хрватска влада поздравила одлуку Владе Црне Горе да заштити спомен-плочу у Морињу, али је, неочекивано, испоставио нови захтев – да се плоча у Морињу која говори о "црногорској срамоти" и "великосрпској агресији" – "отвори за посетиоце". Хрватска је задовољна и што је са базена у Котору уклоњено име ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића па је базен добио име – владике Петра Другог Петровића Његоша.
Хрватска је, изјавио је на крају министар, спремна да Црној Гори на путу за Брисел, учини и један попуст. Наиме, по Грлић Радману, Црна Гора мора испунити седам и по од осам хрватских услова пре приступања ЕУ, преостала половина од осмог, питање разграничења на мору, може остати за дане пошто Подгорица прослави пријем у европску породицу народа. Наравно, и та половина услова мора бити испуњена по хрватским условима.
Све ово што је јуче изговорио Грлић Радман, црногорским званичницима у лице је пре седам дана, на Светом Стефану, рекао и хрватски премијер Андреј Пленковић.
"Хрватска и Црна Гора у четвртак су постигли велик напредак по питању обештећења логораша", рекао је тада Пленковић, нагласивши да Загреб од Подгорице очекује да до краја године реши и друга питања ако жели до тада завршити преговоре.
И док из Загреба стижу све очигледнији сигнали да је Црна Гора на прагу да испуни и трећи хрватски захтев како би затворила кључна преговарачка поглавља, да обештети логораше из "Мориња", у самој Црној Гори ћутање о злогласном логору "Лора" крај Сплита у коме је током рата, на најмонструозније начине уморено 14 црногорских војника из никшићко-шавничке групе постаје све гласније. "Лора" се у званичној комуникацији, сем од стране ретких, више и не помиње.
А, по подацима Документационо-информативног центра "Веритас", кроз Лору је од 1992. до 1997. прошло више од 1.000 званично регистрованих затвореника, стварни број је већи јер они одређени за ликвидацију нису ни пописивани. Најмање 70 људи је побијено.
Сам Гордан Грлић Радман, који инсистира на обештећењу за "Морињ", где ниједан хрватски грађанин није убијен, својевремено је у интервјуу подгоричким "Вијестима" изјавио како "не постоји и никад није постојао никакав логор Лора", да то није отворено питање, већ "наратив који циља на изједначавање агресора и жртве".
На другој страни, сведочења Веселина Бојовића, јединог преживелог из петнаесточлане никшићко-шавничке групе резервиста и војника ЈНА заточених у логору "Лора" крај Сплита, један су најстрашнијих прилога историји бешчашћа и људског лудила, а праве речи нема, на овим просторима.
"Зид нас је делио. Целе ноћи трајало је мучење, допирао је јаук, запомагање (...) познао сам црногорски нагласак. Наредног дана је све утихнуло, а мене су стражари позвали да још једним очистим те просторије где су мучени. Ту је била крв на све стране, делови тела...", причао је Бојовић у једном од сведочења црногорским медијима.
"Твоји су земљаци сад у хладњачи", посведочио је да су му чувари рекли следећег јутра.
Бојовић је са још 12 војника, резервиста ЈНА и двојицом официра заробљен 12. априла 1992. године на путу од Мостара према Чапљини, пребачени су најпре у Метковић а затим у војно-истражни центар "Лора". У "Лори" је остао 125 дана…
"Шта су нам тамо радили то људски ум не може да смисли. Ни Јасеновац није раван шта је за кратко време урађено у 'Лори'. Бију, доведу њихове пијане са ратишта да се иживљавају над нама… Kако се појаве на ходнику траже Црногорце да изађу на ходник… Малтретирање, кога си побио, колико си побио… Шта сам побио, ја са 18 година отишао у војску…", само је део сведочења Бојовића забележеног у филму "Зло прољеће 1992." Телевизије Никшић.
"Лука Аџић, момак, 30-так година, имао је браду, бију га по четворица, све пуца на њему, нема дела тела из ког не иде крв. Дају нам ножеве да бодемо један другог, нареде нам да шамарамо једни друге… Прикопчају индукционе телефоне на полни орган а онда нам нареде да вртимо ручицу… Три ноћи у блоку Ц хаос, чујемо кукњаву, молбе наших да их побију, катастрофа… Друго или треће јутро одвели су ме у блок Ц да орибам тоалет, крвави зидови, све у крви, ћелије крваве, иза закључаних врата чује се запомагање – 'Уби ме молим те, спаси ме, уби ме, молим те само кап воде ми дај'", наставак је и само део овог језивог сведочења.
Сведочење Гаврила Трипковића који је био заточеник "Лоре" ушло је у извештај Амнести интернешенела за 1993. годину. Сведочио је како га је управник логора Томо Дуић увео у једну од ћелија "Лоре", оно што је тамо затекао слика је која је преплашила и неке од злочинаца.
"Била су њих петорица, у униформама, наслоњени на зид, поређани по поду, неки у полулежећем положају. Измрцварени, поломљених руку и ногу, крвави. Биле су им одсечене уши, само један од њих је имао једно уво. Некима од њих биле су извађене очи, другима су предамном вадили очи. Сећам се како је један о мучитеља једном од оних људи одсекао језик. Једном нису извадили очи па је могао да види шта се са оним људима ради, онда су почели да кољу једног по једног", део је овог ужасног сведочења које је пренето у поменутом филму.
"Батинање затвореника рукама, ногама, гуменим цревима, палицама. 'Телефонирање' у виду прикључивана појединих нарочито осетљивих делова тела на индуковану електричну струју из пољског телефона. Присиљавање затвореника да по три дана и три ноћи не смеју да седну нити легну. Присиљавање затвореника да сами себи копају раке у дворишту логора. Присиљавање затвореника да до изнемоглости трче по логорском кругу. Претња убиством затвореника на тај начин да се присиљавају да главу ставе на пањ док су стражари замахивали секирама. Држање затвореника по целу ноћ у бурету са водом. Чупање или бријање на суво брада затвореника. Дозвољавање грађанима Сплита и болничком особљу и пацијентима у болници Фируле да туку затворенике на разне начине. Гашење цигарета по телу, глави и устима затвореника. Присиљавање затвореника да по цео дан гледају у Сунце. Присиљавање затвореника да једу туцани камен и песак", само је, по сведочењима преживелих део пописа мучења у "Лори".
Има тога још много, над неким начинима иживљавања, над неким од бестијалности, просто стаје мозак.
"Према Бојовићевом казивању датом у поменутом црногорском документарцу, један од непосредних извршилаца злочина у Лори био је управник логора Томислав Дуић, од кога је и он добијао највише батина. За главног непосредног извршиоца тортуре над Луком Аџићем, резервистом из Никшића, Бојовић именује Тању Дуић (данас 'прослављена' хрватска списатељица под презименом Бјелобрајдић), тадашњу Дуићеву супругу. Описује да је мучење вршено тако што је Дуићева Аџића бацала под ноге, газила, увлачила у кућицу за псе, терала да режи док други затвореници на њега лају", написао је својевремено у ауторском тексту Саво Штрбац из Документационо информативног центра "Веритас".
За то време, председник Црне Горе Јаков Милатовић говори о достојанству државе и народа пред хрватским захтевима.
"Црна Гора је земља која жели најбоље могуће односе са Републиком Хрватском, али сасвим сигурно не смемо доћи у ситуацију да изгубимо своје државно достојанство као резултат исхода ових преговора", рeкао је Милатовић.
Live
