Србија и Балкан
Пуна Скупштина посланика, ниоткуда партија: Зашто странака у парламенту има као на руци прстију
У ранијим сазивима било је представника преко 30 странака, а сада десетак. Политиколог Саво Симић тврди за РТ Балкан да је разлог пад поверења у партије, али и референдумска атмосфера која је пратила изборе
У новом сазиву Скупштине Србије, 15. по реду, који ће стартовати 17. новембра, биће десетак странака и покрета, што је три пута мање него у претходним поставама у српском парламенту. Праг законодавног дома и лак цензус од три одсто на гласању 25. октобра успеле су да прескоче само две већинске листе и пет мањинских.
Оваква поставка снага резултат је референдумске атмосфере на изборима, али и пада поверења у партије.
"Студентску листу – студенти побеђују" чине чланови Студентског покрета, док је "Александар Вучић – Уједињена Србија" наступила као коалиција окупљена око Српске напредне странке. Тако су уз СНС, у парламент ушле Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), Српска радикална странка (СРС), Народна сељачка странка, Уједињена сељачка странка, Бошњачко српски савез (БОСС)... Представнике ће имати Савез војвођанских Мађара, СДП Расима Љајића, Албанска коалиција, СДА Санџака и СПП Усамеа Зукорлића.
Изборни неуспех многе је оставио у колони ванпарламентарних странака. Међу њима су Социјалистичка партија Србије, Нови ДСС, СРЦЕ, Странка слободе и правде.
Такође, због неучешћа на изборима у скупштинском свету неће бити Демократске странке, Покрета слободних грађана, Зелено-левог фронта, Народног покрета Србије... Ове партије су подржале "Студенстку листу" и одлучиле да не иду у изборну трку.
Тиме ће 15. сазив бити у групи парламентарним тимова са мало странака у клупама, попут оног који је био од 2004. до 2007. године. Тада су посланике имали Српска радикална странка, Демократска странка Србије (ДСС), Демократска странка, Г17 плус, Српски покрет обнове (СПО), Нова Србија (НС) и Социјалистичка партија Србије.
Када је део партија бојкотовао изборе 2020. године, у скупштинске клупе је ушло преко 20 странака и покрета.
Политиколог Саво Симић рекао је за РТ Балкан да је генерално тренд у свету да је мање поверење грађана у политичке актере и политичке странке, поготово оне које су дуже у политици.
"Интересантно је и готово непоновљиво у нашој изборној пракси да група грађана, покрет, победи на изборима, што сигурно указује на тренд неповерења према политичким странкама. Видели смо да већина странака за које смо сматрали да ће ући у парламент, нису успеле. Дефинитивно, то јесте тренд и ово јесте политичка ситуација коју нисмо до сада имали", рекао је Симић.
Он је навео да је у претходним сазивима било више странака у Скупштини, али је додао да се ради о "политичком шлепању", јер су места у парламенту имале странке које готово никада не учествују самостално на изборима и шлепају се уз велике партије односно, на пример, "коалицију око СНС-а".
"Ми тако имамо мањи број листа које на изборима уђу у парламент од броја странака. Имали смо ситуацију да је 2022. године било 12 листа које су ушле у Скупштину, а 2023. десет, а онда дођемо у ситуацију да је то заправо 25 политичких партија или више од тога. То се онда пресликава на број посланичких клубова. Ми имамо доста мањинских партија, доста су лакше за оснивање", истакао је наш саговорник и додао да мањинске странке лакше улазе у парламент правилом природног прага и додатним коефицијентом.
Он је подсетио да су две трећине странака из регистра политичких партија мањинске. Рекао је и да су избори за нама специфични, јер смо имали референдумску атмосферу где су се грађани опредељивали да гласају стратешки, што значи да не гласају "за странку или опцију за коју сматрају да им је најприближнија, већ гласају за ону листу за коју сматрају да би могла да прескочи цензус".
"Такорећи, за или против Вучића. И у тој атмосфери све друге странке, групе грађана које учествују на изборима су губитници, јер у таквим околностима оне имају јако малу шансу да остваре добар резултат на гласању. Ту се грађани опредељују за или против власти и то мења слику у којој имамо пет, шест политичких странака које заступају становишта. Странке које су изашле на изборе, а нису биле део 'Студентске листе' или коалиције око Српске напредне странке су највећи губитници", навео је Симић.
Хоће ли "Студентска листа" остати хомогена?
Говорећи о будућности Студентског покрета, а у контексту потенцијалног стварања више политичких покрета или странака, рекао је да су посланици ове опције потписали изјаву где су се морално обавезали да неће улазити у друге политичке организације, нити да ће правити одвојене посланичке клубове.
"То је више морална одговорност. Политички то могу да ураде, право их не спречава у томе. 'Студентска листа' је хетерогена група људи у начелима и ставовима, мислим да ће ту постојати изазови. Рано је причати о томе, али имате људе који су десно оријетисани као што је (Радомир) Саичић, (Јово) Бакић који је лево оријентисан. Када говоримо о унутрашњим питањима верујем да постоји сагласност око питања корупције, владавина права, Косова и Метохије... Мислим да ће проблеми настати о односима према спољној политици, како ће се поставити према ЕУ, да ли ће то значити удаљавање од Русије и Кине. Ту ће бити моменти где ће морати да нађу решење", истакао је.
Он је додао да ће "Студентска листа", у тренутним околностима опстати, "јер њима не би одговарало да се сада разједине", али да у будућности може да дође до неких подела.
Live
Наjчитаниjе
Наш избор
