Србија и Балкан

Нож, метак, претње: Како су ликвидирани и застрашивани сведоци у процесима вођама тзв. ОВК у Хагу

У више поступака пред судовима у Хагу због покушаја утицаја на сведоке и ометања правде, бивши припадници тзв. ОВК осуђени су на казне од четири године до месец дана условно и 7.000 евра, а последња у низу пресуда, 17 месеци затвора, изречена је јуче Хашиму Тачију. Од 2001. године најмање 15 сведока тужилаштва у Хагу, неки од њих су били у програму заштите, је убијено
Нож, метак, претње: Како су ликвидирани и застрашивани сведоци у процесима вођама тзв. ОВК у ХагуGetty © Photo by Pierre Crom

Још јануара 2021. године, убрзо после хапшења Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, судија за претходни поступак Специјализованих већа тзв. Косова у Хагу дао је налог Секретаријату суда да Служби за помоћ жртвама тзв. ОВК обелодани целу оптужницу против четворице команданата тзв. ОВК, али је истовремено тој служби наложио да се уздржи од обелодањивања било ког детаља из оптужнице о било којој особи.

Због заштите идентитета, како би се спречио утицај на сведоке и сроднике жртава, јавности је, али и одбрани у том тренутку била доступна само редигована оптужница без навода о идентитету жртава, сведока и других укључених у процесу.

Судија за претходни поступак тада је Служби за помоћ жртвама тзв. ОВК дао налог да сваком подносиоцу захтева за статус жртве додели псеудоним, и то коришћењем бројева без обзира да ли је подносилац захтева жртва, потенцијални сведок, да ли је тражио заштитне мере или није.

Наложено је и да се тако додељени псеудоним користи као једини идентификатор жртве, како у јавним тако и у строго поверљивим поднесцима, осим ако судско веће не одлучи другачије.   

И поред свих мера предострожности, фебруара прошле године, пред Специјализованим већима у Хагу, на две године робије осуђен је Исмет Бахтијари, бивши припадник тзв. ОВК, због тога што је једном од заштићених сведока на суђењу Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију припретио речима – "Ја сам ђавољи гласник, ђавољи адвокат".

Саборци Бахтијарија, Хаџи Шаља и Сабит Јанузај осуђени су тада, због истих кривичних дела на три, односно на две године затвора. Њих тројица ухапшени су на КиМ и изведени на суд под сумњом да су током 2023. године претњама, чак и смрћу, али и нуђењем новца, покушали да једног од заштићених сведока одговоре од давања исказа на суђењу четворици команданата тзв. ОВК пред специјализованим већима у Хагу.

Сведок који је био предмет њиховог интересовања раније је већ сведочио против Реџепа Сељимија, а претње тројице бораца "ослободилачке војске" пријавио је суду у Хагу.

Према наводима јавног дела оптужнице, Бахтијари је на једном од састанака саопштио заштићеном "Сведоку 1" да га је послао Шаља, да знају да ће бити сведок у предмету против Реџепа Сељимија, да поседује штетне доказе против овог команданта тзв. ОВК, као и да би требало да у том случају повуче свој исказ.

Ово, међутим, није био једни судски процес вођен у Хагу после хапшења четворице команданта тзв. ОВК а због покушаја утицаја на сведоке, ометања правде.

Маја 2022. борци тзв. ОВК Хиснија Гуцати и Насим Харадинај осуђени су у Хагу на по четири и по године затвора и на по 100 евра казне. По наводима оптужнице, Гуцати као председник "Удружења бораца ОВК" а Харадинај као потпредседник, на конференцијама за медије поменутог удружења и у више од 20 наступа у медијима објавили су поверљива документа суда и тужилаштва за злочине тзв. ОВК међу којима је и идентитет потенцијалних сведока.

Коначно, пред Специјализованим већима у Хагу јуче је због повреде тајности поступка, непоштовања суда и ометања службеног лица, бивши вођа тзв. ОВК Хашим Тачи осуђен на 17 месеци затвора, док су у истом поступку Башким Смакај и Фадиљ Фазлију осуђени на по 12 месеци затвора, Хајредин Кучи на условну казну од месец дана, док је Исни Киљај ослобођен.

По наводима оптужнице у овом случају, Тачи је у периоду од 12. априла до 2. новембра 2023. године током одвојених посета у притворском објекту, Смакају, Киљају, Фазљијуу и Кучију давао поверљиве информације о сведоцима тужилаштва у предмету за ратне злочине против команданата тзв. ОВК, наложио им да утичу на сведочења сведока тужилаштва и давао им детаљна упутства како то да чине.

Занимљиво, кључни докази за одлуку суда били су аудио снимци настали током посета, архива штампача у притвору на коме су копирани, односно штампани поверљиви документи, те документација нађена током истраге на тзв. Косову.

Покушаји утицаја на сведоке да не сведоче или промене исказе, били су предмет интересовања и Међународног кривичног суда за бившу Југославију, пре формирања Специјализованих већа. Тако је маја 2005. године, Бећа Бећај, Албанац са тзв. Косова осуђен на четири месеца затвора због ометања сведока у предмету Љимај и други.

Пред судом тада није доказано да је Бећај претио сведоцима и застрашивао их или им нудио мито, али је на основу снимљених телефонских разговора потврђено да је утицао на једног сведока да повуче раније дати исказ.

Јула 2009. пред овим трибуналом у првостепеном поступку на пет месеци затвора осуђен је тадашњи министар културе, омладине и спорта тзв. Косова Астрит Харађија док је Бајруш Морина добио три месеца затвора. У другом степену, Харађија је ослобођен оптужби.

Харађија је, иначе, ухапшен пре пар дана у акцији тзв. косовске полиције "Тишина", која је била усмерена против организоване криминалне групе осумњичене за трговину и дистрибуцију кокаина на подручју Приштине.

Батон Хаџију осуђен је јула 2008. године на новчану казну од 7.000 евра  јер је у новинском тексту објављеном на тзв. Косову открио идентитет заштићеног сведока у поступку против Харадинаја. Уз идентитет сведока, Хаџију је тада објавио и информације о наводном месту боравка тог сведока.

Са друге стране, Шефћет Кабаши осућен је септембра 2011. године на два месеца затвора јер је два пута одбио да сведочи у поступку против Харадинаја и других.

Октобра  2023. године, на суђењу четворици команданата тзв. ОВК, заштићени сведок W04577 и поред претњи казнама, одбио је да сведочи, а судски постављени заступник сведока тада је у судници изјавио да је овај сведок "изузетно узнемирен", да није вољан да сведочи.

Зашто је сведок W04577 био "изузетно узнемирен", зашто су неки други под претњама затворским казнама одбили да сведоче у процесима против команданата тзв. ОВК или су повлачили раније дате исказе, на тзв. Косову је јасно и врапцима на грани.

Боље у затвору него мртав!

Јануара 2021. године, три месеца после хапшења команданата тзв. ОВК, у брдима, на путу од села Матичане према језеру Бадовац на КиМ, нађено је тело бившег косовског полицајца Фадиља Суљевића који је био на списку сведока Специјалног тужилаштва у Хагу. Суљевић је био родом из Медвеђе, био је под потерницом и српске полиције, наводно, командовао је затвором тзв. ОВК близу Матичана у коме је било око 300 заточених Срба.

Суљевић је тако постао један од најмање 15 сведока који су у поступцима против припадника терористичке тзв. ОВК пред судом у Хагу, уклоњени, ликвидарни на различите начине, како њихови искази не би угрозили оптужене терористе. Није зато неочекиван поступак судије за претходни поступак Специјализованих већа који је 2021. по сваку цену покушао да заштити идентитет потенцијалних сведока, жртава...

Иако је још августа 2011. године Хашки трибунал, после изјаве српског тужиоца Владимира Вукчевића о убијању сведока на тзв. Косову, изашао са демантијем, тврдњом да ниједан сведок са суђења бившим заповедницима тзв. ОВК Рамушу Харадинају и Фатмиру Љимају није убијен док је био под заштитним мерама, РТС је тада објавио тространи документ који је добио од српског Тужилаштва за ратне злочине у коме се налазе и имена заштићених сведока и околности под којима су убијени.

Према том документу у поступку против Рамуша Харадинаја, Љахи Брахимија и Идриза Баљаја, у тужилаштво трибунала извело је 81 сведока од којих су 34 дали исказе под заштитним мерама. Издато је и 18 позива сведоцима под претњом принудних мера, уз ово и два налога за привођење сведока.

Убиства сведока на КиМ, чак и оних у програму заштите, почела су још 1999. – 2000. године. Како се наводи у документу српског Тужилаштва, Иљир Сељимај убијен је 14. 4. 2003. године, ватреним оружјем, из заседе у близини Пећи. Тада је са њим страдала и супруга његовог брата Ферида Сељимај. Смаиљ Хајдарај убијен  је из ватреног оружја у заседи која је била постављена на раскрсници у месту Витомирица крај Пећи. Био је близак сарадник Тахира Земаја и Ибрахима Ругове.

Беким Мустафа и Авни Ељезај убијени су 2002. године ватреним оружјем. У Пећи је, близу комбината Друри, 4. јануара 2003. године убијен Тахир Земај, уз њега и његов син Енис и брат Хасан. Земај је био на списку сведока у поступку против Рамуша Харадинаја.

"Сабехете Тољај, припадница КПС убијена је заједно са другим сведоком такође припадником КПС Исуфом Хакљајем у заседи, ватреним оружјем, 23. новембра 2002. године после чега је њихово возило запаљено. Обоје су током рата били припадници ФАРК-а под командом Тахира Земаја. Унмик је 2004. саопштио да је за ово убиство осумњичен Бедри Краснићи", наводи се у документу српског Тужилаштва за ратне злочине.

Убијена су и браћа Садик, Исмет и Џељадин Мусај, браћа Синана Мусаја који је раније нестао за време рата на КиМ као припадник ФАРК-а, оружане структуре која је за време рата 1999. године била повезана са Ибрахимом Руговом.

Садик и Весељ Мурићи, заштићени сведоци, убијени су из ватреног оружја у Пећи, 2002. године, наводи се у документу, док је Кујтим Бериша убијен у Подгорици у саобраћајној несрећи 17. 2. 2007. године. Бериша је, иначе, сведочио током поступка у Хагу о томе како су му Харадинајеви војници силовали супругу, њега мучили струјом, а Србе убијали код Радоњићког језера.

После хапшења Тачија и команданата тзв. ОВК, званични став специјалног тужилаштва био је да би Тачи и остали чланови Главног штаба некадашње тзв. ОВK требало да остану у притвору јер постоји реална опасност од утицаја и застрашивања сведока, као и ризик да мобилишу своје присталице и ометају поступак.

"У овим околностима, бар док се не саслушају сведоци и не обезбеде докази притвор је неопходан. Сви осумњичени имају средства, мотив и прилику да избегну правду. Сви су бивши виши команданти тзв. ОВK и садашњи или бивши политички лидери у косовској влади. Имају приступ значајним средствима и могу лако мобилишу широку мрежу присталица и државних званичника, укључујући особе са сигурносним, полицијским и обавештајним искуством“,  наведено је тада у захтеву тужилаштва.

Убрзо после тог хапшења убијен је сведок Суљевић а приштински медији тада су писали да је опет наметнуто питање да ли се на тзв. Косову поново убијају сведоци тзв. ОВК злочина. Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић 2011. године је у изјави једном београдском дневнику рекао да је више од 40 сведока у процесу Харадинај и Љимај убијено или застрашено, после чега је уследио деманти из Хашког трибунала.

"Једног од сведока је ударио џип, други је убијен ножем иза кафане, двоје су под неразјашњеним околностима страдали у саобраћајној несрећи, возило је запаљено. На петоро је извршен атентат ватреним оружјем, тројица су тада била у програму заштите сведока. То је велики проблем за Хашки трибунал, али, што је важније, велики проблем и за међународну правду", рекао је тада Вукчевић.

После пресуде Тачију за "непоштовање суда и ометање службеног лица", на страну остаје отворено питање да ли је та пресуда казна за покушај утицања на сведоке и ометање правде или је у неку руку награда команданту тзв. ОВК раније првостепено осуђеном на 25 година затвора за ратне злочине на Косову и Метохији 1999. године. Односно, да ли ће та казна испунити сврху кажњавања и одвраћања или је својеврсна порука онима који убудуће буду позвани да сведоче или онима који покушају да на њих утичу.

image
Live