Изгубљени у преводу: Шта је заправо договорено на састанку Петковића и Бисљимија у Бриселу?

Два дана након састанка главних преговарача Београда и Приштине у Бриселу стижу сасвим супротстављене поруке директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића и заменика косовског премијера Бесника Бисљимија о томе шта је договорено на сусрету који је одржан уз посредство Европске уније.

ЕУ, притом, ћути и не изјашњава се.

Спорење главних преговарача Београда и Приштине је настало због недоумица у вези са два питања: Заједнице српских општина и термина којим се дефинише питање несталих особа на Косову и Метохији.

Од главног преговарача Београда Петра Петковића чули смо да је први пут у последњих неколико година у оквиру трилатералних састанака разговарано о најконкретнијим корацима за формирање ЗСО, на шта се Приштина обавезала споразумима насталим 2013. и 2015. године.

Међутим, Бисљими је данас изјавио како је само договорена самоуправа за српску заједницу, али не и формирање Заједнице.

Он је устврдио да је договорено пет критеријума за омогућавање самоуправе за српску заједницу којa мора да испоштује нацрт статута који ће направити Управљачки одбор.

"Први критеријум је да ли овај нацрт предвиђа нови ниво управљања и наравно ако предвиђа нови ниво управљања, сматра се неприхватљивим за даље разговоре. Друго, потребно је проверити да ли нацрт предлаже колективна права, од чега такође зависи прихватљивост нацрта. Треће, у којој мери је то у складу са споразумима из 2015. и 2013. године и четврто, колико је то у складу са одлуком Уставног суда из 2015. Пети критеријум је колико је нацрт у складу са писмом које је Федерика Могерини упутила Влади Косова, у коме је прецизирано која овлашћења може да има то удружење", рекао је Бисљими.

На то је реаговао Петковић, рекавши да је Бисљимијева изјава чиста лаж.

"Ни речју у Бриселу није поменуто 'пет критеријума за ЗСО' о којима данас прича. Причало се о Статуту ЗСО и Управљачком тиму. Бисљими опет измишља, изгледа да је чуо оно што жели, а не што се говорило! ЗСО може само у складу са споразумима из 2013. и 2015", навео је српски преговарач.

Који термин је употребљен у декларацији о несталим особама?

Недоумице у вези са тим шта је договорено, као и шта је ко чуо на састанку, наставиле су се и по питању употребе термина у декларацији о несталим лицима која би требало да буде усвојена.

Приштина је инсистирала да декларација садржи термин "присилно нестала лица" (enforced disappearances), јер је он део посебне међународне конвенције о заштити свих лица, конкретно у случају Косова и Метохије, упркос томе што је злочине чинила ОВК, Србија би била одговорна, будући да је у то време њен суверенитет на Косову био неупитан.

РТ Балкан открива још једну подвалу: Зашто је важно да отети на КиМ не постану "присилно нестали"?

Због тога је Србија инсистирала да декларација одбаци тај термин који је правна категорија дефинисана међународном конвенцијом и која би за собом повукла последице по Србију.

Усвојен је термин "принудно нестали" (forcibly disappeared) - то није исто што и "присилно нестала лица" (enforced disappearances) - јер то није правна категорија и не налази се ни у једној међународној конвенцији, саопштила је Канцеларија за КиМ.

Забуну је унела изјава премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, коју су медији који извештавају на српском језику из Приштине пренели различито.

Зато у неким новинарским извештајима на српском пише како је усвојен термин "присилно нестали", неки су чак пренели да је усвојен термин "насилно нестале особе".

Да би ситуација била јаснија потребно је погледати снимак Куртијеве изјаве у којој је термин изговорио на енглеском језику – forcibly disappeared, односно принудно нестали, што према тврдњама Београда не носи правне последице по Србију. То може и да се чује на снимку изворне Куртијеве изјаве.

Разрешење је компликовано јер, како се закључује, конкретан документ и даље није утаначен, већ ће се о њему још преговарати, све док на њега потпис не ставе председник Србије Александар Вучић и Аљбин Курти.

Засад нема званичних потврда када би до тог сусрета могло да дође, а из Приштине је стигла информација како би састанак могао да буде одржан 22. априла.

Дипломата Зоран Миливојевић каже за РТ Балкан да је тешко разумети шта је договорено у Бриселу, имајући у виду да јавност није имала прилику да види документ, већ само изјаве преговарача. А то је и суштина читавог проблема.

"Остаје нам да верујемо свако свом преговарачу о томе шта је договарано и усаглашено", каже Миливојевић. 

Како би ситуација била јаснија, а јавност сазнала о чему је тачно разговарано у Бриселу и у Охриду, председница Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски је као заменица председника Одбора за КиМ заказала хитну седницу тог скупштинског тела.

За сутра, 7. април заказан је и састанак Вучића са политичким представницима Срба са Косова и Метохије.