Грујичић: Клиничка слика ће бити главни фактор за одређивање редоследа за операцију

Листе чекања за уградњу вештачког кука и колена биће смањене и пацијенти неће морати да чекају читаву деценију на операцију, изјавила је министарка здравља Даница Грујичић.

Грујичић је за "Политику" рекла да ће клиничка слика бити главни фактор за одређивање редоследа којим ће пацијенти бити позивани на операцију, а не датум када су стављени на листу. Осим тога, на сваких шест месеци мораће да се раде контроле листи чекања.

"Суботом и недељом људи морају да се позивају на прегледе. Ако треба, ја ћу их позивати и прегледати. То треба да ради свако у свом региону", истакла је Грујичић.

Навела је да Институт Бањица још није почео да ради у пуном капацитету, због реконструкције, а да ће, када се преуређење заврши, имати на располагању 12 операционих сала.

"Обећали су да ће, ако не буду морали да збрињавају пацијенте са траумом, целу листу чекања моћи да очисте за за две до две и по године", рекла је Грујичић и навела да је друга велика листа чекања она за прегледе на магнетној резонанци.

Према њеним речима, у Клиничком центру Србије прегледи су заказивани за две године када је било два апарата, сада их има пет, а и даље се прегледи заказују на две године.

Када је реч о заказивању прегледа код специјалиста, Грујичић је рекла да нема довољно људи и да треба видети колико је одређених специјалиста потребно неком дому здравља, додајући да не може иста шема да важи у Бојнику и Београду.

Министарка је додала да не може да постоји 50 експерата у једној здравственој кући и оценила да неко не може да ради као хирург ако има 50 одсто компликација после операција.

Одговарајући на питање да ли је увођење норматива услов да се уведе допунски рад у државним здравственим установама, Грујичић је истакла да када се испуне нормативи нико неће имати времена да ради допунски.

"Биће уморни. Имате људе код којих хрле пацијенти, али и оне код којих нико неће да се лечи. Очигледно да они имају добар приступ и знају лепо да попричају са пацијентима, да им све лепо објасне, оперишу. Не знам колико ће мој мандат да траје, али покушаћу то да регулишем посебним правилником", рекла је она.

Поводом идеје да ковид болнице постану палијативни центри, Грујичић је рекла да се налазимо пред затварањем ковид болница и пред одлуком шта са рационализацијом тог простора.

"Ковид болница у Батајници има више од 930 кревета, а оне у Новом Саду и Крагујевцу више од 500. Не можемо све те болнице претварати у палијативне центре. Мислим да одређене зграде треба конзервирати, добро очистити и дезинфиковати, и оставити за, не дај боже, у случају појаве неке нове пандемије", додала је Грујичић.

Говорећи о враћању лекара у мале средине, нагласила је да Србија полако почиње да личи на развијене земље.

"Враћање лекара у мале средине доста значи. То је изналажење начина да нешто учините за заједницу у којој живите и да се повежете са људима који тамо живе, али и да на неки начин оставите траг у тој средини", објаснила је она.

Говорећи о недавној посети здравственим установама на КиМ, Грујичић је рекла да се диви српском народу на Косову и Метохији који успева да опстане и додала да су домови здравља и амбуланте у покрајини у добром стању.

"Али, немају све установе исту опрему и то ћемо видети да стандардизујемо, да свуда постоје исти услови", рекла је Грујичић.

Министарка је истакла да се у свим здравственим установама на КиМ које финансира Србија лече и Албанци.