Курти нуди "хрватски модел" за ЗСО: Неупоредиво мање од онога што је договорено у Бриселу

Од десетине европских модела који су могли да послуже Приштини, као узор за Заједницу српских општина, приштински премијер Аљбин Курти, незадовољан оним што је предложио Београд, дао је свој предлог, инспирисан, како је сам рекао, хрватским моделом за националне мањине.

Председник Српског народног већа (СНВ) у Хрватској Милорад Пуповац каже за "Косово онлајн" да ако би се положај Срба на КиМ решавао по хрватском моделу, Срби би имали неупоредиво мање од онога што је већ договорено у бриселском дијалогу.

Напомиње да овде нема места за поређење, без обзира на сличност назива ЗСО и Заједничког већа општина на подручју Источне Славоније, које је предвидео Ердутски споразум.

Пуповац објашњава да је основа за хрватски модел био Ердутски споразум, потписан од стране Београда и Загреба, а који су потврдиле и Уједињене нације. Подсећа да је постојало и Писмо намера, које је донела Влада Хрватске, а које је такође потврдио Савет безбедности УН.

Он истиче да је проблем то што је Заједничко веће општина, дефинисано Ердутским споразумом, заправо само генерално право Срба, али без икакве додатне разраде, као и без разраде у Писму намера.

"То није било готово решење већ је назначило шта би то могло да буде, али не и шта је то стварно. У том смислу, Заједничко веће општина у Хрватској, а претпостављам да је премијер Курти мислио на то није Асоцијација општина по узору на заједнице општина у социјалистичкој Југославији, у њеним републикама", истиче Пуповац.

Данас, према његовим речима, ово веће де јуре није више од невладине организације али де факто јесте један облик мањинске самоуправе на истоку земље у стриктно мањинским питањима, а не у смислу како је то дефинисано Бриселским споразумом за ЗСО.

Овде, додаје, није реч о српским општинама, већ о општинама у којима Срби имају своје представнике, а Заједничко веће општина нема статус суи генерис организације.

"То никада нисмо успели да добијемо од хрватске државе", каже Пуповац.

Оваква врста повезаности као што је Заједничко веће општина на подручју Источне Славоније, напомиње, не постоји у подручјима Далмације, Лике, Кордуна или Баније, где има општина са српском већином.

Пуповац подсећа да постоји други институт – Српско народно веће (СНВ), које покрива целу Хрватску.

"СНВ је мањинска самоуправа за цело подручје Хрватске и бира се на другачији начин него што је случај са Заједничким већем општина, чији легитимитет произлази из мандата изабраних општинских и градских одборника. Док, легитимитет СНВ произлази из изборног процеса који држава организује за целу Хрватску, тамо где има припадника српске заједнице. И то је другачији модел у односу на оно што је предложено за ЗСО на Косову. СНВ је де јуре невладина организација и то је нажалост у нескладу са међународним документима које је Хрватска потписала, јер зашто би држава организовала изборе за невладину организацију, а СНВ се третира као невладина организација. То сасвим сигурно није модел који би могао да се преслика на 'Косову' са оним што је циљ са ЗСО", каже Пуповац. 

Портал подсећа да су за ЗСО Бриселским споразумом прописане надлежности у областима економског развоја, образовања, примарне, секундарне и терцијалне здравствене, социјалне заштите и урбаног и руралног планирања, а Пуповац истиче да тако нешто не произлази за Србе на основу Ердутског споразума.

"Ми можемо да се обраћамо влади, председнику Републике и на различите начине јединицама локалне самоуправе и регионалне самоуправе, али ту врсту надлежности немамо", каже Пуповац.

У Хрватској, како наводи, има 15-ак општина са српском већином, мада оне нису тако дефинисане, а Срби су релативна већина или значајна мањина у око 40-ак општина.

На питање да ли је, онда, позивање Куртија на хрватски модел понуда која је много мања од онога што је предвиђено Бриселским споразумом за ЗСО на КиМ, Пуповац каже да је то "апсолутно тако".

"Чини ми се да је неосновано плашити људе тиме да ће ЗСО бити нова Република Српска, као што је  неосновано тражити решење за ЗСО у моделу који постоји у Хрватској. Најбоље решење је дијалог о томе и тражење онога око чега могу да се сагласе обе стране, уз помоћ међународне заједнице. Решење питања Срба на 'Косову', питање православних манастира, цркава и укупне баштине, како је то дефинисано Ахтисаријевим планом, то није за поређење са хрватским стањем, нити је упоредиво питање односа Београда и Приштине и Београда и Загреба по низу елемената како су се ти односи међусобно развијали", закључује Пуповац.

Поручује да Срби у Хрватској са интересовањем прате шта се догађа са њиховим сународницима на "Косову" и да су спремни да помогну у стварима у којима је то могуће, али да решење треба да буде специфично.

"Не постоје државе које имају исте моделе мањинских политика. Нити постоје решења која су исти одговори на различита историјска или актуелна питања појединих мањина. Модели могу да буду повод за тражење решења или инспирација, али не много више од тога", каже Пуповац.

Будућа деца "Косова" ће учити да су Срби окупирали КиМ

Председник Напредног клуба Чедомир Антић каже за "Косово онлајн" да је Хрватска безусловно била призната 1992. године и ушла у Уједињене нације и оцењује да би Курти у ствари желео да Срби прихвате једну лаж "у коју ће будућа деца 'Косова', ако и даље буде Албанаца на 'Косову', бити учена да верују, а то је да је Косово одувек било независно".

"Биће учена да су 'Косово' окупирали Срби и да је онда све што је праведно на овом свету ратовало да би помогло праведном албанском народу, који иначе треба да буде једини од Дунава до Саве, а не само на 'Косову'. Та лаж потом укључује да су се Албанци ослободили Срба и да су приликом тог ослобађања Срби отишли одакле су дошли, и где им је место. Курти би можда волео да Србе прво додатно протера, па да их не буде трећина, већ пети део, као што је било Срба у Хрватској када је успостављен нови статус који је и сада, па да он њима нешто поклања и да уједно тражи и за Албанце нешто слично у Србији", каже Антић.

Како оцењује, Курти се чак и "забавља с тим" и подсећа да је недавно изјавио да је за нетериторијалну аутономију.

Антић наводи да је косовском премијеру пружена помоћ од Сједињених Америчких Држава и савезника за притисак на Србију да безусловно призна независност "Косова" јер, да није тако, Курти би морао да поступи по уговорима које су његови претходници у пуном капацитету потписали 2013. и 2015. године.

Подсећа да је у тим споразумима јасно назначена прво територијална природа Заједнице српских општина, као неке врсте аутономне локалне самоуправе, а с друге стране одређени су сегменти који спадају у надлежности ЗСО.

Говорећи о последњој рунди дијалога на којој је 2. маја у Бриселу српска страна представила нацрт Статута ЗСО, Аљбин Курти је рекао да је Приштина изразила суштинско неслагање са тим нацртом, и да је он изнео свој нацрт "инспирисан хрватским моделом за националне мањине".

Како је навео, споразум о моделу заштите српске мањине у Хрватској прихватила је и Србија, а по његовој оцени "ако је Србија то прихватила са Хрватском, морала би да прихвати и на 'Косову'".