РТ Балкан анализа: Шта значи подизање оптужнице против Милорада Додика?

Подизање оптужнице против председника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника РС" Милоша Лукића, због, како се наводи, неизвршавања одлука високог представника Кристијана Шмита, само је наставак бесомучног притиска не само на Додика, него и на Републику Српску, кажу саговорници за РТ Балкан. 

Док се Додик терети за непоштовања одлука Кристијана Шмита, против Лукића је подигнута оптужница због објаве указа у Службеном гласнику Републике Српске.

Аналитичар Анђелко Козомара оцењује да се ради о монструозном плану, пре свега Енглеза и Американаца, да се Република Српска што више развласти и остане као територијална целина без икаквих надлежности које је добила у Дејтону.

"Додик је био тај који је жестоко бранио надлежности које РС има, односно елементе државе које је добила у Дејтону. И онда су Енглези и Американци – задњих месеци укључила се ту и Немачка – тражили разне начине да уклоне Додика, па су смислили ту оптужницу да он не објављује одлуке човека који је нелегалан и сви знају да је он нелегалан. То за њих уопште није спорно што он није добио сагласност СБ УН као што предвиђа Анекс 10 Дејтонског споразума", каже Козомара за РТ Балкан.

Напомиње да Шмита за високог представника не само да не признаје већи део политичара у РС, него су, истиче Козомара, почели и Бошњаци да имају резерву према њему, јер његове одлуке не вреде на целој територији БиХ.

"Онда су и они почели да буду сумњичави да ли је он легалан, или не и Шмит је морао да реагује и да нареди тужилаштву да подигне оптужницу. Морао је да покаже своју моћ, легалитет и легитимитет – свестан је и сам да то нема – а представља једну од најмоћнијих земаља у свету", објашњава наш саговорник и додаје да од те оптужнице "неће бити много користи ни за Шмита, ни за Додикове непријатеље".

Он додаје да је сада на суду да ли ће да прихвати оптужницу или да је одбије и наводи да ће суд бити под великим притиском.

"Оно што може за Додика да буде олакшавајућа околност - што је својевремено и главни тужилац Миленко Кајаганић изјавио и у чему се правници слажу - да ако то није произвело негативна дејства којима се руши Дејтонски споразум, његова одлука да не објављује Шмитове одлуке у Службеном гласнику није дестабилизовала БиХ, није урушила Дејтонски споразум. Његови правни заступници ће вероватно тражити на суду да се каже који је то члан Дејтонског мировног споразума прекршен. Јер тужилаштво никад не спомиње који је то члан, само кажу да угрожава Дејтонски споразум", сматра наш саговорник. 

Оцењује да је у питању покушај дисциплиновања Додика и подсећа да је председник РС већ најавио да ће се крајем године састати са Путином, "чиме им опет забада прст у око".

"Не верујем да ико озбиљан мисли да Додик може и треба да иде у затвор, јер он је легално изабрани председник кога је народ бирао. Не верујем да постоји озбиљна особа у Бих и међународној заједници која мисли да Додик треба да заврши каријеру иза решетака", истиче Козомара. 

Вулић: БиХ ће постојати Дејтонска и никаква друга

Могу они да дижу какве год хоће оптужнице, али ништа од тога неће поколебати ни Милорада Додика, ни било кога од нас да волимо и штитимо Републику Српску, поручује за РТ Балкан Сања Вулић, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

"Још један доказ да БиХ није држава, већ протекторат којим Запад управља, управо је ова оптужница. Јадни су салонски Срби који раде у Тужилаштву, а још јаднији Хрвати и Бошњаци који мисле да без Републике Српске има будућности. БиХ ће постојати Дејтонска и никаква друга", наводи Вулић.

Она сматра да је, за разлику од квазидипломата из међународне заједнице и оних који мисле да су креатори света без српског народа, Додик човек којим ће се наредних година бавити како званична историја, тако и политичка теорија и политичка филозофија, јер је, по њеним речима, "Додик применио много тога што су теоретичари политике рекли, а само са једним циљем да заштити српски народ и Републику Српску".

Цицовић: Правно насиље у БиХ почело је одмах након потписивања Дејтонског споразума

Ове оптужнице не представљају ништа ново кад је БиХ у питању, каже за РТ Балкан Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији. Он подсећа да је одмах након потписивања Дејтонског мировног споразума и свих 11 анекса, посебно Анекса 4 – што је Устав БиХ – у БиХ почело правно насиље, у коме не важи устав и закон, "у коме не станује правда".

"Ако се погледа Анекс 10 Дејтонског споразума, овај случај је потпуно јасан: Високи представник Кристијан Шмит није именован одлуком СБ УН, а и да је именован одлуком СБ УН, високи представник није успостављен да доноси законе и норме, већ да потпомаже, подстиче и да даје пуни допринос имплементацији Дејтонског мировног споразума", подсећа Цицовић.

Он додаје да су се, међутим, сви високи представници углавном понашали мимо онога што је Анекс 10, тј. бавили су се и законодавним делом, као и у овом случају. 

"То поступање суда и тужилаштва БиХ у складу са законом који је наметнуо високи представник је још једна политичка прича која не поштује право и правни поредак БиХ. Оно што није добро за БиХ то је да управљају они који нису изабрани демократским путем на изборима, већ они који не живе у БиХ, а дошли су да успостављају БиХ по својој мери и у функцији и својих интереса", истиче наш саговорник. 

Он додаје да ће Република Српска и руководство РС наставити да се боре "за поштовање устава, права и међународног уговора којим је успостављен мир, који је потписан и договорен на политичким принципима које су претходно усагласиле стране у сукобу: Федерација БиХ која је настала Вашингтонским споразумом и Република Српска која је настала у миру 9. јануара 1992. године".

"И тада смо ми из РС, без обзира на све притиске, показали да смо опредељени да живимо у држави у којој се поштује право", наводи Цицовић и наглашава да је само тако изграђена БиХ – од два ентитета и три конститутивна народа – сигурна гаранција да ниједан народ неће бити прегласаван и угрожен.