Србија и Балкан

Никад гори резултати иницијалних тестова у школама: На наплату дошло "буџење" оцена

Ђаци су незаинтересовани, не труде се, неки чак предају и празан папир, а све јер је у питању формативно оцењивање, поручују саговорници РТ Балкан
Никад гори резултати иницијалних тестова у школама: На наплату дошло "буџење" оценаGetty © Jeff J Mitchell / Staff

Ученици основних и средњих школа у току прошле недеље, треће од повратка у школске клупе, радили су иницијална тестирања са намером да им се провери ниво стеченог знања у прошлој години. Исход никад гори.

Управо је то и разлог због чега су директори образовних институција уместо резултата, неуспех правдали тиме да још увек нису урадили анализу тестова.

Тако су нпр. трећаци једне београдске основне школе из математике добили свега три петице из српског језика и математике, док у одељењу доминирају двојке и тројке.

У једној престоничкој гимназији ученици четвртог разреда из енглеског језика су добили девет црвених смајлића (јединица), чак 11 жутих (двојке и тројке) и свега пет четворки и петица.

Слично је и у остатку Србије.

Учитељица Весна Јеротијевић из Чачка за РТ Балкан каже да је њен разред иницијални тест урадио солидно, а да су резултати очекивани иако се многи згражавају.

"Провера знања је обухватала математику, српски језик и природу и друштво, односно свет око нас. Рачунарске операције су савладали, али су заборавили појмове из геометрије. Када је српски језик у питању, код граматике и правописа им се дешава да неко слово латинице замене ћириличним и обрнуто, јер су пречесто на дигиталним уређајима, а резултати говоре и да не читају књиге. Свет око нас су урадили изузетно", наводи чачанска учитељица.

Она наглашава да резултати иницијалних тестова никада нису били сјајни и да је проценат усвојеног и функционалног знања из претходног разреда увек био пола-пола.

Разлика је, како наглашава, што овог пута мора да стане на страну деце.

"Прво, наставни планови и програми су конципирани тако да ђаци имају времена да све обраде, али не и да утврде и увежбају. Такође, претходна школска година је завршена три недеље раније, па се није обрадило градиво у периоду од 6. до 20. јуна које улази у иницијалне тестове. Ђаци су били на најдужем распусту, а по повратку у школе прве две недеље се није радило на обнови градива из прошле године, већ смо добили нове смернице где смо часове посветили причи о емпатији, другарству и сличним појмовима", објашњава она.

Додаје и да формат полагања теста ученицима ништа не значи, јер се не оцењује, самим тим немају мотив да се истински потруде.

"Све су то естетске промене и естетске оцене", њен је закључак.

Мирјана Гашић, наставница српског језика и књижевности у Медицинској средњој школи у Крушевцу за РТ Балкан каже да би својим ученицима дала јаку тројку.

"Задовољна сам иако нема максималних поена. Највећи проблем ђака је што недовољно читају и не разумеју значења одређених речи из књижевних дела. У просеку су усвојили 63 одсто ранијег градива, што уопште није лош резултат", прича она.

Наставница енглеског језика у београдској гимназији потврђује да су ученици четвртог разреда иницијални тест урадили лошије него генерација пре њих.

"Оквирно су усвојили око 70 одсто градива. Мислим да је то бољи резултат од оног који су остварили из српског језика", поручује наша саговорница и додаје да су ђаци незаинтересовани, не труде се, неки чак предају и празан папир - а све јер је у питању формативно оцењивање.

Елеонора Влаховић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања за РТ Балкан поручује да је иницијално тестирање важно за наставника, не за ученика и да се примењује на основу Правилника о оцењивању.

"Резултати представљају репер за наставника, поготово петог разреда, да знају шта је усвојено од лекција, докле се стигло са одређеном наставном области како планирали даље кораке. Тим резултатима се нико други не бави, нема неке даље детаљније анализе", рекла је Влаховић.

image