Вратите школска дворишта деци, а децу детињству

Многе школе затвориле су своја дворишта за трећа лица док траје настава, неке су ставиле катанац на капије за време летњег распуста, а многе су таквој пракси приступиле из безбедносних или економских разлога.

Наиме, поједине београдске образовне установе своја дворишта уступиле су спортским балонима, односно фискултурне сале изнајмљују у различите приватне сврхе, те је због обавезног плаћања тих услуга приступ деци школским двориштима обустављен у периоду од 19 часова до седам сати наредног дана.

Процене су да је само на територији Београда око 60 одсто школских дворишта уступљено приватницима са фудбалским балонима.

Шта поручује ова статистика ученицима и родитељима? Да остану на улици и уз своје мобилне телефоне, да ли родитељи у том случају треба да узму ствар у своје руке па дете поведу на спорт, у школу језика, глуме, на часове клавира итд?

Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић за РТ Балкан констатује да је добра ствар што се школска дворишта стављају под кључ јер су постала места окупљања сумњивих ликова, места где се дилује дрога, конзумира алкохол итд.

"Решење би могло да се нађе ако би деца желела да се баве спортским активностима у школском дворишту након наставе. Школе већ имају ангажоване чуваре, а сада и полицајце, па би могли да дежурају и проверавају ученике пред улазак у двориште", наводи она и додаје да је већи проблем на који су као синдикат указивали, то што школа путем издавања балона и фискултурних сала остварују озбиљне приход, а да се не зна где тај новац завршава.

С друге стране, каже она, постоји група родитеља који пристају да се дете оптерети ваншколским обавезама.

"Из соптвене немоћи и неостварених амбиција заробе децу све већим обавезама, па од силног градива и ваннаставних активности немају времена за дружење. И онда се деси оно што нас је снашло у мају. Има ту помодарства, такмичења међу родитељима чије дете посећује више активности, а то неминовно води ка стварању разлике и међу децом", упозорава саговорница из Синдиката просвете.

Гордана Племић из Удружења "Родитељ" за РТ Балкан наводи да нам недостаје баланс када причамо о ове две крајности.

"Родитељи све што чине раде из најбоље намере, међутим, некад претерају, па смо се нашли у систему који је напоран за малишане. Зато је савет који дајемо родитељима да разговарају и чују своју децу, да их упишу на једну активност ван редовне наставе, коју и да напусте није баук јер је приоритет оно што она желе или не желе", објашњава.

Племићева додаје да безбедност у школским двориштима није као што је била, баш као и начини на који деца проводе слободно време.

А да се та жеља родитеља, да им дете буде најбоље може поистоветити са злостављањем или занемаривањем најмлађих, за РТ Балкан наводи проф. Правног факултета Универзитета Унион у Београду и правни експерт за насиље у породици др Слађана Јовановић.

"Закон не каже експлицитно где је та разлика, али када постоји потреба, Центар за социјални рад и њихов тим раде процену родитељских капацитета. Доказало се да ни превише пресије и ауторитарности не дају добре резултате по добробит детета, баш као ни превише заштитнички став родитеља. Потребно је бити умерен и заборавити на сопствене снове и амбиције, не играти се родитељством", поручила је професорка.

Психолог Нада Кораћ објашњава да су оба приступа детету лоша.

"Нема јединственог рецепта за доброг родитеља. Требало би бити присутан, да зна елементарне ствари о развоју детета, да га посматра и одговара на његове потребе", закључила је она.

Препоруке стручњака: Боравком у природи против екранизације детињства

Академија за педијатрију дала је препоруку да деца до две године не би требало да проводе дуже од 15 минута поред малог екрана, односно да је све више од два сата прекомерна употреба за све узрасте.

ТВ екране поготово треба избегавати ујутру јер утиче на јутарњу рутину, као и увече јер утиче на квалитет и дужину сна.

Скоро половина деце од првог до четвртог разреда у Србији има мобилни телефон, а савет психолога је да трећину слободног времена могу да проводе на играње игрица.

Такође, различита спортска удружења препоручују да деца напољу проведу минимум сат времена у физичким активностима свакодневно, како би се то позитивно одразило на њихово здравље и спречавање развоја гојазности у дечјем узрасту.

Координаторка једног од последњих истраживања у 40 средњих школа у Србији, Јована Шкорић за РТ Балкан раније је открила да чак 9,4 процента младих на интернету борави дуже од осам сати дневно, док 15,9 одсто то чини између два и три сата, а 17,4 између четири и пет сати.